ХРИСТОВИ ПРАЗНИЦИ РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО (Божић)
Мат. зач. 3. гл. 2. ст. 1-12.
Опширна историја рођења Христовог налази се код Луке 2, 1-20.
А кад се роди Исус у Витлејему Јудејском у време цара Ирода, гле, дођоше мудраци од истока у Јерусалим говорећи: где је Јудејски цар што је се родио? Ми смо видели његову звезду на истоку и дошли смо да му се поклонимо.
Јеванђелист овде наводи и место и време Спаситељевог рођења а такође и Иродово достојанство. Место рођења наводи да покаже, да је се испунило Михејево пророштво, које вели: И ти Витлејеме земљо Јудина ниучем ниси мања међу кнежинама Јудиним. Из тебе ће изаћи господар који ће управљати народ мој израиљски (5. 2.). Време наводи да посведочи како се испунило и Јаковљево пророштво, које каже: Неће нестати, књаза, од Јуде ни вођа од потомака његових докле не дође онај коме припада (старешинство) и њему ће се покоравати народи1 а пред Христовим рођењем престало је старешинство из Јудиног племена и Јудејима је владао Ирод Идумејац, странац. Иродово достојанство наводи зато, што је био и други Ирод, тетрах, који је Св. Јована погубио.
Дева Марија живела је у Назарету Галилејском, па кад је Август, ћесар римски, наредио да се попишу сви јудеји у његовој држави, онда је и она са својим стараоцем дошла ради пописа у Ви тлејем јудејски као у своје место, почем је била из Јудина племена и Давидова дома 2 и ту је родила Христа Спаситеља, као што је и било предсказано. 3 Реч Витлејем значи дом хлеба јер му је сва околина била врло плодна. Још се Витлејем звао: и Ефрата 4 варош Давидова 5 јер се је Давид у њој родио 6 и на послетку Витлејем Јудејски за разлику од Витлејема Галилејског, који је био у земљи Завулуновој . 7 Ова варош лежи на једном брежуљку источно од Јерусалима од кога је 8 миља далеко. Витлејем је данас мало место и у њему живе већином хришћани и Муамеданци. Ирода се спомињу четири у Новом Завету и они су владали или једним делом или целом Јудејом. Ирод, који се у данашњем Јеванђељу спомиње звао се и велики, због своје добре среће у ратовима против Андигона и других, што је неке земље присвојио, храм обновио итд. Он је био син Андипатра Идумејца а за Јудејског владара поставио га је Антоније, коме је и био подчињен па иако се звао цар, јер је Јудеја у то време била римска провинција. Ирод је имао четири сина: Антипу, Филипа 9 Архелаја и Аристовула, оца Агрипиног. 10 Он се трудио да свој престо утврди и осигура целим низом разних злочинства, па је на послетку убио и своју жену Маријамну и сина Аристовула. Због зала, која је Ирод починио и због тога, што је много подражавао и идолопоклоничке обичаје изазвао је толику мржњу Јудеја противу себе, да ни богато обновљење храма, које је он учинио, ни његова слобода у неким јавним делима, ни озбиљно старање о народу у време куге, нису могли да ублаже ту мржњу народњу. Ирод је умро у страшним мукама, у 70-тој години живота, у 38-мој своје владавине а.у 750 год. од оснивања Рима.
У време Христовог доласка политичке старешине у Јудеји били су: Ирод Идумејац који је управљао јудејском земљом, која је била потчињена Римљанима око 404 пр. Хр. Њега су наследили његова три сина: Архелај као етнарх (идолопоклон. владар) у Јудеји, Самарији и Идумеји; Филип као тетрах (четворовласник) у Ватанији, Итуреји и Трахонитиди и Ирод Антипа као тетрах у Галилеји и Переји. По изгнанству Архелајевом (пос. Хр. 6. год.) његове земље постале су римска губернија, којом је управљао го сподар од Сирије, Антипат, Понтије Пилата и овај је био по реду пети управитељ од 27-37. пос. хр. После смрти Филипове, 34 год. пос. Хр., његова је земља била преко 3 год. римска губернија а затим је дата Ироду Агрипи који ју је сјединио са тетрахијом Ирода Антипе, који је прогнан 30 год. пос. Хр. и кога је 41 год пос. Хр. автократор Клавдије поставио за Краља целе Палестине. После његове смрти 44. пос. Хр. све његово краљевство постало је опет римска губернија којом су књажеви управљали. Са смрћу сина Агрипе II, који је 52 год пос, Хр. добио Филипову тетрархију престало је и Иродово потомство 100 год. пос. Хр.
Мудраци (слов. волхви, грч. маги предсказивачи).Овако су се звали код Миђана, Персијанаца, Вавилоњана, Египћана и Арабљана философи, астрономи или астролози, жречеви, лекари и у опште научењаци. 11 Предање каже да су се звали: Мелхијор, Гаспар и Валтасар. Одакле су били не зна се сигурно. Они су дошли са истока а источно од Јерусалима лежи: Арапска, Персија и Халдеја или Партија. Јустин, Тертулијан и др. под речи са истока разуму Арапску, Златоуст, Теофилакт и др. Персију а трећи Халдеју, Вавилон, Египат или Етиопију. Исто тако не зна се сигурно ни о броју мудраца ни о положају који су у друштву заузимали, но јамачно да их је било више и да су били људи богати и од вишег положаја, па су и дошли са великом пратњом у Јерусалим где су изазвали радозналост. Сигурно је, да су били идолопоклоници а не Јудеји и то се јасно види из њиховог питања: где је јудејски цар што је се родио? И биће да су били из Персије, где је увелико био обичај да се иде на поклоњење новорођеним царевима.
Идолопоклоници су могли знати за Христов долазак из превода Старог Завета, који је по заповести Птоломеја Филаделфа учињен на две стотине год. пре Христа. Отуда су јамачно дознали и за Јаковљево пророштво, које каже: изаћи ће звезда од Јакова и устаће човек из Израиља12 , па су отуда и очекивали цара од Јудеја, који ће бити и виши и сјајнији од звезде а од тога су времена обратили и нарочиту пажњу на звезде. И чим су видели необичну звезду одмахх су пошли да новорођеног цара нађу, да му се поклоне и да се још од ране младости новорођеног цара опријатеље с њиме почем су и они мислили, да ће он бити земаљски цар. Звезда их је водила до Палестине а кад су се приближили Јерусалиму ње је нестало. Ово је било зато, да се изгубивши путовођу, обрате за упутство Јудејима, како би и њима било познато да је се Христос родио, те да после не би могли казати да нису знали да је се родио.
Звезда је означила Христово рођење, да би се и Валамово пророштво испунило. Пророци су већ довољно предсказали Јудејима о Христу, па зато се сад и идолопоклоницима јавља звезда, а не пророк ни анђео, како се не би рекло, да су их они очарали и занели. Неће бити да је ова звезда била обична природна, него је то била века божанска сила а само у облику звезде. Ово се да закључити и из самог путовања, јер она иде полако онако, као и њени путници. Друго из њене светлости. Због велике сунчеве светлости ни једна се звезда дању не види а ова се видела. Треће и отуда, што се ова звезда час виђала а час не. Мудраци су је до Палестине видели а кад су се приближили Јерусалиму нису је видели, затим кад су изашли из Јерусалима, опет су је видели и она их је довела до места где је био новорођени цар и најзад, што није била високо од земље јер иначе не би могла показати дом у коме је Спаситељ. 13
Кад то чује цар Ирод, уплаши се и сав Јерусалим с њим.
Ирод се поплашио да му Месија не узме престо, јер је као и Јудеји мислио, да ће Месија бити земаљски цар. Јерусалим је реч јеврејска и значи темељ мира а постоји у јужном делу Палестине а по старој подели на граници између племена Јудиног и Венијаминовог. Кад је Јерусалимом управљао цар и свештеник Мелхиседек, 14 онда се звао Салим а после тога Јевус, 15 Кад је Давид ову јако утврђену варош освојио назвао ју је по своме имену Давидов град. 16 Јерусалим је постојао на 4 брежуљка; источно је од њега брдо Морија 17 на којој је Аврам свога сина Исака приносио на жртву, западно Акра, северно Везита а јужно брдо Сион. За време цара Соломона Јерусалим је био у својој највећој слави а затим је почео опадати претрпевши многе несреће а нарочито кад је по заповести вавилонског цара Навукодоносора био и порушен. 18 У овоме жалосном стању налазила се Давидова престоница са свих 70 год. вавилонског ропства и тек кад су неки Јудеји по Кировом одобрењу вратили из Вавилона под Зоровавељем и Исусом Јеседековим, око 536 пр. Хр. 19 онда су је обновили. Велики Александар освојио је Јерусалим око 332 пр. Хр. а затим га је покорео Птоломеј и то баш кад Јудеји једне Суботе због празновања нису хтели ступати у бој. Око 170 год. пр. Хр. Антиох је освојио Јерусалим и уништио у њему скоро сваки знак Јудаизма принудивши народ да се клања статуи јупитеровој, коју је он сам поставио у храму.
За време Макавеја а око 136 г. пр. Хр. Јудеј и су опет владала Јерусалимом, но после 100 година Ирод велики учинио је те су пали у ропство Римљанима. После кратког времена дошао је и Господ Спаситељ нашавши храм потпуно спреман и украшен за његов дочек. Ово добро дело учинио је сам Ирод, јер је он украсио храм да би се народу омилео, али му ни то, ни нека друга добра дела нису помогла, јер су му зла дела била много већа.
За време Нерона а 65 год пр. Хр. Јудеји су се били подигли против Римљана, који су их због вере јако мрзели а политички су јако сумњали на њих, јер автократским статуама нису хтели да одају божанске почасти, па су их због тога страшно кињили и мучили. На послетку војсковођа Веспасијан, опколи Јерусалим па у колико је при опсади града био стрпељив утолико је према храму показао ванредан гњев и освету. Кад је Веспасијан 70 година по. Хр. дошао на римски престо његов син Тит освоји Јерусалим на јуриш и том приликом разори и град и храм првом приликом пало је у борби преко 1.000.000 Јудеја а заоставши растурили су се по свету! После толиких нечувених катастрофа Јерусалим је опет обновљен за време Адријана 135, године по. Хр. али већ не као варош јудејска или хришћанска него као идолопоклоничка и названа је Елија Капитолина. Адријан је близу старог храма подигао храм Капитолију Јупитеру а пред капијама, које су биле на путу у Витлејем, подигао је каменог вепра, над светим гробом Јупитереву а на Голготи Афродитину статуу и тако опет изазове побуну Јудеја, од којих се многи беху вратили у Палестину. Но и овом приликом Јудеји су претрпели страшну катастрофу и пало их је до 600.000.
За време вел. Константина Јерусалиму је опет повраћено његово старо име, а Св. Јелена мати Константинова, пошто је уништила све знаке идолопоклонства подигла је око 316 год, и храм Св. гроба. Но Јулијан Одступник у својој манији против хришћанства пробао је да обнови јудејски храм у намери, да омаловажи Христова пророштва о Јерусалиму, али није успео, јер земљотреси нису дали зидарима да раде. Око 613 год. пр. Хр. Јерусалим освоје Персијанци, који су многе хиљаде људи поубијали трудећи се да пониште и последње знаке хришћанства у Св. граду. Но хришћани су град опет обновили за време Ираклија 627 године пр. Хр. Од тога времена Јерусалим је имао многе господаре, западне и источне хришћане и невернике, докле га Султан Селим 1517 није отео од Египћана па тако и данас стоји под Мухамеданцима.
Јерусалим, дакле, који је убијао пророке и затрпавао камењем посланике Божије, рушен је и разораван 17 пута закопавши под својим зидинама милионе људи!
Кад су мудраци у Јерусалим дошли осим злочестог Ирода и грађани се беху уплашили дозвавши за рођење Месије. Ови уплашени грађани јамачно су били приврженици Иродови, или су били и други, па су се уплашили од страха да Ирод, као познати тиранин не отпочне нова гоњења.
И сабравши све архијереје и књижевнике народне, питаше их: где ће се родити Христос?
По сведочанству Флавијевом 20 у то време архијереја првосвештеника било је више, јер су се мењали и затим бивали чланови Синедриона, врховног јудејског суда од 72 члана, Но архијерејима звали су се и прави свештеници сваке среде, којих је било 24 по Давидовој подели свештенства. 21
Књижевницима звали су се учитељи народни и тумачи закона Божијег.
Овде под именом архијереја и књижевника ваља разумети цео Синедрион, но кад мудраци не питају за Христа него за новорођеног цара јудејског од куда Ирод пита законике о Христу! Отуда што је одавно био чуо да ће се родити Христос цар јудејски, па кад је сад чуо да се већ родио цар у Јудеји даје звезда означила мудрацима његово рођење, одмах је закључио даће то бити предсказани Христос, од кога се он бојао да му царство не узме.
А они му рекоше: у Витлејему јудејском; јер је тако пророк написао: И ти Витлејеме земљо Јудина, ни по чем ниси најмањи у држави Јудиној, јер ће из тебе изићи вођа (цар) који ће спасти (управљати) народ мој израиљски.
Синедрион одговара Ироду без икаквих тешкоћа, јер је о ономе што Ирод пита пророк Михеј претсклзао (5,2), још 700 год. пре Христова рођења. Вођ каже место цар 22 Пасти значи управљати по старом значењу те речи о управи народа (Омир.) а њоме хоће да се изрази особита нежност, доброта срца и жртвовање пастира, управитеља. 23
Онда Ирод тајно дозва мудраце и испитиваше их кад је се појавила звезда?
Што је Ирод тајно дозвао мудраце то показује његову сумњу и зле намере. Кад је лукавим начином дознао за време, кад ће се и где ће се Христос родити он сад на још лукавији начин (види следећи текст) шаље мудраце бојећи се, да Јудеји, који су Христа очекивали, не осујете Иродове зле намере и не сачувају дете за свога цара. Види се, да је пакост била јако заслепила Ирода, па гоњен још силним егоизмом он се труди да поквари божије планове! У овакву борбу није се нико и никад упуштао а без да га нису постигле зле и опаке последице. Не варајте се, каже Свето писмо, Бог се не да ружити јер шта човек посеје оно ће и пожњети. 24 Ирод пита кад се звезда појавила држећи у сигурно да се баш тада и Христос родио, па ако му се мудраци не врате да има бар каква знака по коме би дете могао тражити и своју злу намеру постићи.
И пославши их у Витлејем, рече; идите и распитајте добро за дете, па кад га нађете јавите ми, да и ја идем да му се поклоним.
Из ових речи види се, да су пакост и љутња толико збунили Ирода, да већ не зна шта ради и говори. Јер ако збиља мисли да се детету поклони, као што каже, онда зашто зове мудраце т ајно? А ако мисли о злу детињем, онда како му не пада на ум да ће позивајући мудраце тајно, баш тиме породити сумњу у њима? Под маском побожности Ирод се труди да обмане Бога, но преварио се љуто, јер човек може преварити себе али Бога никада. 25
И они кад су саслушали цара, пођоше па гле и звезда коју су видели на истоку ишла је пред њима док не дође и стаде одозго где је било дете.
Кад су мудраци дознали да ће се Месија родити у Витлејему онда је звезда пред њима ишла зато, да им покаже и само место рођења. Златоуст каже, да је звезде за једно време нестало зато, да би се мудраци обратили за савет Јудејима, па да би на тај начин свима било познато, да се Месија родио.
А кад видеше звезду где је стала зарадоваше се веома великом радости. И ушавши у кућу видеше дете са Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се; па извадише дарове своје и дариваше га златом, тамјаном и смирном.
Као што и месец осветљавајући земљу честите и ваљане људе весели и радује а неваљалце и лопове грди и жалости, тако је и појав звезде поново као знака небеског, Ирода ожалостио и узнеми рио а мудраце обрадовао. Тако се и Адам пре учињеног греха радовао присуству божијем а кад је погрешио онда се крио од Бога.
Мудраци су посетили Христа у кући а он је рођен у пећини и положен у јасле, па како су по јудејском закону мушкарце обрезивали 8-ми дан 26 и како се породиља до 40-тога дана сматрала за нечисту па је требала да иде у храм ради очишћења, 27 зато морамо претпоставити двоје: 1) или су мудраци дошли у Витлејем пре 40-тог дана по рођењу Христовом, 2) или се дева Марија већ била очистила и вратила из Јерусалима у Витлејем, када су и мудраци дошли и поклонили се не у пећини него у кући. Прва је претпоставка сумњива, јер 1) мудраци нису могли за 40 дана доћи са истока у Јерусалим. Јездра долазећи са истока у Јерусалим пробавио је више од четири месеца јер се у оно време путовало врло споро; 2) не би ни Ирод у том случају наредио да се поубијају сва деца од 2 године па на ниже, него само она од 40 дана. Дакле, друга је претпоставка умеснија. Што се дарова тиче примећујемо, да су њих у старо време, као и данас посетиоци доносили из почасти ономе, крме су у посету долазили. По даровима познавала се и важност обдаренога и ми сад по даровима ових мудраца дознајемо, да су они у лицу Исуса Христа признавали не само цара јудејског него и небеског господара земље, Спаситеља света.
Златом је представљено, да што је најскупоценије међу људима припада Исусу Христу као господару света. О овоме дару прорекао је и Давид, јер он каже: И донеће му злато из Арабије. 28 Ливан је мирисава материја, која се употребљава при приношењу жртава. 29 Смирна значи горчина што је и била својина њенога плода а употребљавала се за балсамирање мртвих 30 а помешана са вином употребљавала се као напој за привидно умртљавање, као што се данас употребљава опијум. Такво је било и оно вино, које су Спаситељу дали да пије кад је био на крсту. 6 Смирна је била арабијски производ а са ливанске горе. Ориген каже: да су мудраци принели Христу злато као цару, ливан као Богу и смирну као свештенику и учитељу.
И примивши у ону заповест да се не враћају к’ Ироду одоше другим путем у своју земљу.
Деви Марији јавио се анђео Гаврил на јави, међутим Јосифу у сну јер није било нужно да му се износе јаки докази за убеђење, да је од Бога оно, што му се јавља. На овај начин Бог је врло често јављао своју вољу пророцима и патријарсима. 31 Осим Арханђела Гаврила за овакве службе помињу се у Св. Писму још и Михаил као заступник јудејског народа 32 Рафаило 33 и Урил. Кад су се мудраци вратили другим путем у своју земљу јамачно су отишли јужно од Витлејема а преко Хеврона па јужном страном Мртвога мора.
1. Бит. 49, 10.
2. Лук. 2, 7.
3. Мих. 5, 2.
4. Пост. 35, 19. Руг. 4, 11. Пс. 131, 6.
5. Лук. 2, 1, 11.
6. I Цар. 16, 1.
7. Ис. Нав. 19, 15.
8. Мат. 14, 3. Лук. 23, 8.
9. Дел. Ап. 25, 13.
10. Ис. 47, 13-14. Дан 2. 2. Пост. 41. 8 Исх. 7. 11.
11. Числ. 24, 17.
12 . Види о овој звезди у „Веснику Срп. Цркве“за 1890. стр. 1221.
13. Пост. 14, 18. Пс. 105, 2.
14. Суд. 19, 10.
15. Ц. Сам. 7, 5.
16. Пост. 22, 12.
17. II Парал. 3, 1.
18. II Цар. 25, 9.
19. Ант. 3, 5.
20. I Цар. 23, 6. 24, 5. II Цар. 8, 14. Језд. 8, 24.
21. Јов. 18, 36.
22. Јов. 10, 11-14. Ис. 9. 7. и 40, 10-11.
23. Галаћ. 6, 7.
24. Парим. 15, 3.
25. Лук. 2, 8.
26. Пост. 17, 12.
27. Пс. 72, 15.
28. Лев. 16, 12.
29. Јов. 19, 39.
30. Мар. 15, 23.
31. Пост. 20, 3.1 Цар. 3, 3. Дан. 7, 1.
32.Лук. 1, 19.
33. Јуд. 9, 6.
БЕСЕДА НА БОЖИЋ
Јављам вам велику радост, која ће обрадовати сав народ; данас вам се родио Спаситељ, који је Христос Господ! 1
Побожна браћо!
Густа је помрчина покривала земљу, била је поноћ; свуда је владала мртва тишина ноћи а на пољима витлејемским пастири су чували своја стада. И гле, њима се јави анђео и слава Господња обасја их! Пастири се поплашише јако и анђео им рече не бојте се, ево вам јављам велику радост, која ће обрадовати сав народ; данас вам се родио Спаситељ који је Христос Господ, у граду Давидову. И ово вам је знак: наћи ћете дете повито где лежи у јаслама. 2 Затим се јави мноштво анђела који су славили Бога певајући: Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља. После ове божанске славе др. бр. која је обасјала цело човечанство можемо у сигурно рећи, да је данас онај дан кад смемо казати: престаните стари патријарси, који сте са уздасима и сузама очекивали Месију; престаните свештени пророци Вишњега који сте прорицали о доласку Искупитељевом; радујте се праведници, ваше су молитве допрле до трона Господњег и наше су вековне жеље данас испуњене. Милост и истина срели су, правда и мир обгрлиле су се. Обећани Месија, законодавац и очекивање свију народа, Спас васељене, отац будућега века и Бог дошао је људима у помоћ и свет је спасен. Данас се небеске силе јавише на земљи да земаљске немоћи попну на небо!
Данас нам се родио Спаситељ. На данашњи дан др. бр. родио се вечни син пресветога Бога, онај који је био и пре створења света, од вечности; родио се али не за један само народ, или за један само ред људи, него се родио за све народе и за све редове људи. За цареве и поданике, за богаташе и сиромашне, за научњаке и за простаке. Родио се да спасе човечанство од греха првородног, да уништи његова зла, да покида његове тешке окове, да разагна помрчину његову, да поништи силу смрти, да отвори врата царства небеског, да обасја свет својом божанском науком, да освети човечанство најсветлијим примерима свога живота и да га спасе својом драгоценом крвљу. Родио се Спаситељ света, па зато се земља налази у одушевљеном чуду а небо у неописаној радости! Анђели јављају свету о његовом натприродном рођењу и певају: слава на висини Богу, и на земљи мир а међу људима добра воља.
Нема никакве сумње, др. бр. да је од свију наука најпреча и најважнија она наука, која је у стању да човека истинито научи како ће да позна Бога, као највиши узрок свију саздања а како ће да позна себе, као сина божијег и круну целога створења. Од овакве науке за паметног човека не може бити ништа узвишеније, ништа слађе, ништа корисније. Па и поред свега тога ова је наука пре Христовог рођења била најмање позната! Идолопоклоници мешали су Бога са његовим створењима. Они су небо и земљу, море и звезде, брда и долине, па и грешне људе, и ниску животињу обожавали и њима се клањали! Од мртвих ствари тражили су родитељи утехе, деца помоћи а народи среће и напретка. Узалуд су чуда природе и узалуд је најдивнија хармонија васионе откривала мудрост и свемоћ највишега бића и његову вечност. Цела земља није била ништа друго, до један храм идола а страшно сујеверије и грозне празноверице владале су целим људским родом! У овој несрећи и у овом понижењу за разумног човека ни мудраци стари нису стајали више обичних људи. Увиђајући слабост и ништавило својих идолопоклоничких богова они су сами обмањивали и себе и друге са својим идејама о божанству. Човек није у стању да поброји све заблуде, све противуречности, све сметане идеје и све чудновате и неумесне системе, које су о богу измислили они најславнији мудраци старога времена. Само је јудејски народ у то време знао за једнога Бога, Творца свега; само су њему једном биле поверене на чување истине, које су спремале свет за дочек Искупитељев, који је имао да просвети и спасе сав човечански род. Но и та светлост, која је јудејски народ осветљавала, била је тако слаба, да се и он једва распознавао у оној густој и дубокој помрчини. И кад се уопште узме онда и обичан идолопоклоник, и философ и јудејанин имали су своје заблуде, своје сујеверице и дисидемоније.
Па ко ће ово бедно стање да поправи? Од куда ће доћи светлост која ће и идолопоклонике да обасја? Ко ће да препороди и спасе човека и човечанство? На ова питања а баш на данашњи дан пре 1892 године одговорили су анђели витлејемским пастирима певајући: Слава на висини Богу, а на земљи мир и међу људима, добра воља. Јасле витлејемске постају најславније светилиште Господње! Оне јављају свету о божанским особинама Вишњега. Јасле витлејемске постају нови рај, у којима Је рођено дрво живота, које препорађа све и од чијег плода могу јести сви, који хоће да се спасу. Оваплоћени син божији установљава савршено богопоштовање, које једном и истинитом Богу и приличи. Он сам постаје свештеник приносећи први свету жртву која је цене божанске. Он установљава на земљи веру, која је најчаснија по својим догмама, која је неисказана по својим Св. тајнама која је најкраснија по својим церемонијама, веру божанску, која учи и води добром животу, који је пун врлина. Ова вера, наша Св. вера сједињава садашњост са будућношћу, времено са вечним и човека са Богом. На данашњи дан рођени у јаслама Спаситељ оснива царство, коме краја неће бити. Од тога времена др. бр. све постаје ново; све се мења и у човеку и у вери. Човек већ није као што је био дотле, јер Син божији постао је човеком, како би човека узвисио до Бога; постао је човеком, како би човека препородио и узвисио на степен далеко узвишенији, много благороднији и несравњено часнији од пређашњег, е да би људи на тај начин били грађани неба, свеци, синови божији и браћа божија.
Па зато, др. бр. љубимо нашег Господа и Спаситеља испуњавајући његове заповести и подражавајући његовом животу, па ће онда бити на земљи и међу људима онакво стање као што су анђели певали: Слава на висини Богу, и на земљи мир а међу људима добра воља. Ко љуби Господа Спаситеља тај не следује рђавим примерима, тај се не да поводити рђавим саветима, тога не заслепљава срећа нити га узнемирују недаће. Ко љуби Господа Христа тај целим животом тежи за небеским венцима и небеском славом. Срце таквога хришћанина јесте светилиште Господње у коме су само чисте и невине жеље, које радују родитеље, усрећавају децу, унапређавају отаџбину, дају полета сваком честитом раду, братској љубави, узајамном потпомагању и искреној слози и које вазда частвују свету цркву, која нас данас матерински поздравља са Христос се роди. Амин.
1. Лук. 2, 10-11.
2. 11-12