ЖИВОТОПИС НОВОИЗАБРАНОГ ЕПИСКОПА АУСТРИЈСКО-ШВАЈЦАРСКОГ АНДРЕЈА (ЋИЛЕРЏИЋА)


  • ЕПИСКОП АУСТРИЈСКО-ШВАЈЦАРСКИ АНДРЕЈ

  • Епископ Андреј (Ћилерџић) рођен је 21. августа 1961. године у Оснабрику (СР Немачка), као други син протојереја-ставрофора Добривоја Ћилерџића и мајке Маријане. Основну школу и гимназију завршио је у Диселдорфу (СР Немачка), а после матуре боравио је годину дана на Светој Гори (1980–1981)

На Богословски факултет Српске Православне Цркве у Београду уписао се септембра 1981, а дипломирао 25. марта 1986. године.
У манастиру Високим Дечанима, 7. јануара 1987. године, замонашио га је његов духовник, тада јеромонах, а сада Епископ бачки Иринеј. У чин јерођакона рукоположио га је 8. марта 1987, у храму Светог Саве у Диселдорфу, тадашњи Епископ западноевропски Лаврентије.
Боравио је од 1987. до 1989. године на последипломским студијама у Солуну (Грчка) и служио две године као јерођакон у храму Свете Софије у истом граду. Од 1989. до 1993. године службовао је као суплент у Богословији у Призрену, где је био и диригент хора богослова.
У чин јеромонаха рукоположио га је 21. новембра 1990. године, у храму Светог Саве у Диселдорфу, тадашњи Епископ моравички и администратор Епархије бачке Г. Иринеј.
Од 1992. године до избора за Епископа ремезијанског био је сабрат обитељи Светоархангелског манастира Ковиља у Епархији бачкој.
Од 1993. до 2005. године службовао је као секретар Канцеларије за међуцрквене односе Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве у Београду.
У чин протосинђела произведен је 26. јула 1999, а у чин архимандрита 19. августа 2002. године.
Године 2005/2006. боравио је на студијама француског језика у Босолеју / Монте Карлу (Француска).
Од 2006. до 2008. године службовао је као доцент за комуникацију и саветник за запошљавање на Економском институту при Министарству рада града Диселдорфа. Од 2008. године, у својству докторанда и научног сарадника, бавио се истраживањем православне еклисиологије на Институту за православну теологију Универзитета у Минхену.
У мају 2010. године Професорски савет изабрао га је за асистента на Катедри за православну догматику. У Минхену је богослужио у грчком православном храму Свих Светих, као и у капели Светог Николаја Руске Заграничне Цркве града Минхена.
За викарног епископа Патријарха српског, са титулом Епископа ремезијанског, изабран је на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве одржаног у Београду од 16. до 27. маја 2011.
Од 2011. до 2014. године био је шеф Кабинета Његове Светости Патријарха Српског у Српској Патријаршији у Београду.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве га је на свом редовном мајском заседању, 24. маја 2014. године изабрао за епископа аустријско-швајцарског Епархије Аустрије- Швајцарске- Италије и Малте са седиштем у Бечу у Аустрији.
Епископ Андреј говори више страних језика: немачки, грчки, италијански, енглески и француски; служи се руским, латинским, јеврејским и арапским језиком. Познат је као један од најбољих познавалаца црквеног појања, свира гитару, а у народу је познат као одушевљен предавач и надахнут проповедник Христове благовести. Његове беседе се издају у мултимедијском формату званично на интернету.
Током свог дугог служења у Српској Православној Цркви, учествовао је на многим међуцрквеним и међународним конференцијама, у богословским дијалозима и трибинама широм Европе, у Африци и Азији. Био је изасланик Српске Православне Цркве у Светском савету цркава и у Конференцији европских цркава у Женеви. Такође је био члан у званичној делегацији Српске Цркве у Александрији и Цариграду.
У мају 2014. године, на званичан позив његовог родног града Оснабрика, свечано се уписао у златну књигу града.
Члан је више европских мировних иницијатива и удружења: Аустријског форума „Пут наде“ у Грацу, Друштва немачко- српског пријатељства у Минхену (Немачка), Грчког музичког удружења у Минхену, Академије за социјалну, националну и културну сарадњу у Вуперталу (Немачка) и др.
За време несрећног грађанског рата у бившој Југославији, од 1992. до 1995, и 1999. године, био је познат у народу као духовник ратној сирочади, ратним инвалидима и избеглицама које је, као сабрат манастира Ковиља и службеник Српске Патријаршије, а у сарадњи са црквеним институцијама у Грчкој, Немачкој, Аустрији, Италији и Француској, прихватао и збрињавао.
Устоличење у Бечу, у цркви Васкрсења Христовог новоизабраног Епископа аустријско- швајцарског Андреја, обавиће се 20. јула 2014. године у наставку торжествене архијерејске Литургије коју ће служити Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско- карловачки и Патријарх српски Иринеј, уз саслужење великог броја Архијереја Српске Цркве и других сестринских помесних Цркава, као и свештенства и монаштва, и благочестивих верника.
Очекује се да ће овом чину интронизације присуствовати и највиши представници Католичке Цркве Аустрије, државних власти, многих црквених организација и установа из света, као и личности из Србије, Републике Српске, Грчке, Русије, Румуније, Бугарске, Немачке… монаси из светогорских монашких заједница, професори Православног института при Минхенском универзитету, где је архимандрит Андреј спремао докторску дисертацију, представници Светског савета цркава и Конференције европских цркава…

Извор: Информативна служба СПЦ