Празнична Јеванђеља, ЦВЕТИ

ЦВЕТИ
(види прву књигу: Јеванђеље Недеље VI вел. поста)

БЕСЕДА НА ЦВЕТИ
Ва име Оца, и Сина и Св. Духа

После пада наших прародитеља Адама и све свет је, побожна браћо, чекао 5.000 година свога Спаситеља и Избавитеља, па и Српски народ чека од Косова 500 година свога ослободиоца! Живот целога човечанства од 5.000 година забележила је историја као мучан и јадан живот; јер су и највећи мудраци клањали се мртвим идолима и нису знали пута ни начина да људе избаве од зла и покварености! Тај живот забележила је историја света још и као наизменично ропство политичко, и као стално ропство духовно; јер су стари народи наизменце један другом робовали а сви скупе били су робови својих тешких страсти! Па и живот српског народа од 500 година бележи Српска историја као мучан живот у тешком ропству! Но нека је слава праведноме Богу. И та казна за грехове српске, та тешка казна, браћо, за неслогу и поцепаност српску била је Косово Тужно и у његовој крви дубоко утопљена светла круна велике царевине српске! О, да није било оне неслоге и да је се све до данас одржала велика држава српска како ли би место заузимали ми данас међу европским државама! Какво ли би онда било име српско међу европским народима!
Но велика је сличност, побожна браћо, и између доласка Спаситељева у Јерусалим и његов храм на данашњи дан, и доласка српског ослободиоца, великога Милоша, на Таково и у Таковску цркву. И војвода је најпре ушао у храм божији да се Богу помоли и благослов прими, па је из цркве дошао у народ и Бог му је дело благословио. С тога, браћо, угледајмо се и ми на нашег ослободиоца па пре сваког деда помолимо се најпре Богу и потражимо бла гослова божијег па ће и наш рад бити срећан. Овај благослов божији што га је руднички војвода баш на данашњи дан добио за ослобођење Шумадије одушевљава ме те се уверавам, да се по неизмерном милосрђу великога Бога Српски народ крунише небеским благословом и божијим опроштајем за грехове старе а на данашњи дан светог празника Цвети, који Срби светкују и као опште хришћански и као свој народни празник.
После Спаситељевог царског уласка у Јерусалим наступило је време највећег пожртвовања за спасење људског рода. Но после овога пожртвовања попадали су незнабошки идоли а подигнут је престо живом Богу истине, мудрости и правде. Проповедана је наука братства и једнакости, слободе и љубави међу људима, које обасја светлост истинитог знања о Богу и човеку, о животу земаљском и животу загробном. Истина доцније, али на исти дан Господњег празника Цвети и Српски ослободиоц Милош Обреновић долази на Таково у руци са свештеним знамењем народне слободе, а у срцу са истинском љубављу и пожртвовањем за крст часни и слободу златну! И ово беше свечан и значајан долазак војводе у средину народа! Но после овога историјског чина код Таковске цркве наступи време највећег пожртвовања. На олтар слободе Срби не пожалише принети и највеће жртве те јунаштво и патриотизам наших отаца уроди слободом вере православне и слободом народа српског у Шумадији.
Па зато, побожни слушаоци, нека је слава Богу на висини, који милостивим оком погледа на Српски народ и поможе њему и војводи његовом Милошу, да прославе светло име Господње и високо уздигну име Србиново! Нека је слава великим очевима нашим са чијег смо јунаштва и патриотизма и ми данас поносни. Будимо благодарни Богу на божанској му милости којом нас је удостојио, да историја ослобођења српског народа има овако лепе сличности са историјом Сина Божијег на земљи за ослобођење човечанства од греха. Принесимо Богу преблагом Топле молитве за дуг живот и лепо здравље, за срећу и величину нашег младог краља Александра наше утехе и наше наде, наше потпоре и наше снаге за наш рад и живот ради васцелога Српства.