Надгробна Слова, СЛОВО 1

Бл. сл.
Далеко од своје породице, далеко од својих милих и драгих а за свој народ и његову слободу, за свету веру и милу отаџбину, за крст часни и слободу златну пали су у мрачни гроб Српски јунаци, којима се данас за покој душа Богу молимо. За крст часни и слободу драгу борили су се Срби под Коџа – Милошем, па у наше време и под његовим унуком ослободиоцем. Тужне су мајке, што без синова остадоше; сироте су домаћице, што без домаћина оста-доше; сирочад су деца без очева па и нама срце плаче кад се сетимо, како су рањенике и болнике са бојишта сваког дана доносили! Али косовски гробови траже да се покају, сахрањена слобода вапије за васкрсењем, Спаситељ света распет на крсту за нас, хоће ослобођење свога пониженог крста а народ Српски пун живота и снаге, хоће слободу васцеле своје браће; хоће напредак и живот, са којим се сви срећни народи поносе. И храбри народ одговорио је своме позиву и осветлао своје српско име. Истина преко проливене крви наше браће, преко костију Српских синова, којима данас парастос чинимо, ускрснута је српска слобода, узвишен је и ослобођен часни крст у великом делу Српског народа, но народи су слободи ту цену и одредили! Српски народ предвођен својим храбрим и мудрим вођама, а под заставом Обреновића задивио је Европу својом издржљивошћу и јунаштвом и показао се достојан како својих славних предака тако и права, која уживају сви вели ки европски народи. Због тога, бл. сл. и покојници, којима се данас за душе Богу молио, нису умрли, не, они ће живети докле је Србина и српског имена и док траје српске историје. Између Лесковца и Врање, Дервен је, браћо вечити спомен који је Србе одавно чекао и дочекао па ће о Српским јунацима и потоњим нараштајима причати.
Овако су се борили сви народи, који су данас велики и срећни; оваке су жртве приносили сви, који су војевали против тираније и насиља, против мрака и глупости па као што је њима из пепела његових јунака поникла слава и слобода, срећа и напредак, тако ће и Српству са гробова његових јунака и патриота синути златно доба. Сад се тек увелико отварају цркве и школе, подижу се трговине и земљорадња, укратко, и тамо међу браћом где је ропство било, иде се к’ напретку а до нас је стало, да и својом слогом и вредноћом уверимо свет, да смо збиља и сазрели за слободу и самосталан живот и да се знамо братски љубити и узајамно потпомагати. Дуговремено тешко стање под туђим игом ваљда је већ научило Србина, колико је оно тешко и несносно, но ми ћемо га се и данас од части сетити, како би достојно умели да оценимо пожртвовање оне храбре браће, којој данас парастос чинимо и која су у мрачни пали гроб само зато, да би ми на веселом дану слободно живели.

За време ропства, бл. сл. колико ли је Св. црква страдала, колико ли је народ муке и невоље поднео! Колико ли је српске крви за Св. веру проливено и колико ли је суза Св. црква за својом децом пролила! Дуго је се крст крио, а звона није ни смело бити, и смирени Српски попа служећи Св. службу негде у шуми сакривен није српску богомољу смео огласити ни тужним гласом дрвена клепала! Кад је сва Европа слободно свога Бога Спаситеља славила само је тужно српство морало крити његову слику и није смело изустити његово Св. име! Св. цркве и царски манастири рушени су и опустошавани а Српски образ непрестано је тешко понижаван! И тешко је било Србину да своју високу светињу гледа тако ниско понижену, па с тога је се и дигао против угњетача и данас већ у великом делу српства нема ових зала и несрећа, јер је на њихово место дошла цпећа и слобода, којој је народ принео на олтар своје најхрабрије синове. Ти Српски синови, браћо, јесу они јунаци, за чије се душе данас Богу молимо и који стоје пред престолом молећи се Богу за слободу и остале своје браће, која још нису у јединству с нама.