Богородичини Празници, РОЖДЕСТВО СВ. БОГОРОДИЦЕ (М. Госпојина)

РОЖДЕСТВО СВ. БОГОРОДИЦЕ (М. Госпојина)
Лук. зач. 54. гл. 10. Ст. 68-42. и гл 15. Ст. 27-28.

Данашње Јеванђеље говори о гостопримству које су у Лазаревом дому указале Спаситељу Лазареве сестре: Марта и Марија. Овде се о Лазару ништа не спомиње а јамачно с тога, што овом приликом није био дома или, што је јеванђелист намеран да нам опише само оно, што се тиче Марте и Марије.
У време оно уђе Исус у неко село, а жена нека, по имену Марта, прими га у своју кућу.
Село у које ја Спаситељ овом приликом ушао било је Витанија, јер јеванђелист Јован ово село назива селом Марте и Марије.
И она је имала сестру, по имену Марију, која и седе код Исусових ногу и слушаше његову беседу.
Код Јудеја био је обичај, да онај који слуша науку седне код учитељевих ногу и то је било у част учитељевог знања и за знак дубоког поштовања његовог положаја и карактера уопште. Тако нпр. Апостол Павле седео је код Гамалијлових ногу као његов ученик.1 Кад је дакле Марија села код Спаситељевих ногу, она је тиме заузела положај ученика његовог и тако је слушала спасоносну науку Господњу.
А Марта се беше забунила како ће га дочекати (угостити) и приближивши се рече: Господе, зар ти не мариш што ме моја сестра остави саму да служим? Реци јој дакле да ми помогне.
Да би потпуно разумели овај догађај, нужно је да се упознамо са ондашњим распоредом кућевнога рада, са обичајима и присним пријатељством између Спаситеља и Лазаревог дома. Из првог стиха данашњег Јеванђеља дознајемо да је Марта била старија сестра и да је у дому заузимала место домаћице. Кад је дакле Спаситељ са ученицима дошао у Лазарев дом њима је као уморним путницима, а по обичају, одмах поднесена вода и убрус да се умију а затим да се одморе. У то време Марта је оставила своју млађу сестру Марију са гостима а сама је отишла да спреми што за јело. Међутим, она је од времена на време обилазила и госте једно ради малог разговора а друго, да се извини што није са њима у друштву. Видећи дакле Марију где седи код Христових ногу она почиње да негодује због сестрине непажње што уморном учитељу и пријатељу, коме је нужно да се одмори, задаје посла. Због тога је дакле и упутила на Спаситеља горње питање а у намери да удаљи Марију од уморног учитеља и госта. Но Спаситељ јој одговара бранећи Марију, јер:
А Исус одговарајући рече јој: Марто, Марто, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно. Али је Марија добар део изабрала, који се неће узети од ње.
Тј. Марто, Марто, ти се трудиш и да би нас угостила, ти задајеш себи посла више него што треба но ја ти кажем, да се толико не трудиш, јер моја храна и одмор нису у јелу и спавању него у томе, да вршим вољу Онога, који ме је послао 2и због тога не само што ми Марија не досађује, него ме још весели што видим, да је пуна добре воље да слуша моју науку. Да, ја се више радујем слушаоцима моје науке него онима, који се труде за моје телесне потребе. Због тога је дакле и Марија бољи део изабрала, јер је мени најмилије гостопримство: слушање моје науке. Но са овим речима Спаситељ опет не каже, да је Марта рђав део изабрала, него само да је Марија бољи део узела, јер код два добра, једно је боље. Гостопримство је добро дело, но седети поред Бога још је боље; прво је телесно а друго духовно.
А кад је то говорио подиже глас једна жена из народа и рече му: Благо утроби која те носила и дојкама које са сисао.
Ово је 27-ми стих 11-те главе, где Спаситељ у почетку учи своје ученике како ће се молити Богу и казује им молитву: Оче наш… итд. Затим кад су му казали да демоне изгони помоћу Велзевула, кнеза демонског он то обара и после тога јавља се жена, која, као што се из горњег текста види, удивљена Спаситељевом мудрошћу, благосиља мајку која га је родила и која је, може бити, била ту и
присутна.
А он рече: Благо онима који слушају реч Божију, и држе је.
Спаситељ се окреће тој непознатој жени и каже; да, благо мојој мајци, но благо и онима који верују и чувају заповести моје.3 Ову истину казао је Спаситељ и другом приликом кад је рекао: мати је моја и браћа су моја они, који слушају Слово Божије и чувају га, испуњавају. 4

1. Јов. 11, 1.
2. Јов. 4, 33-34
3. 1, 45.
4. Мат. 12, 50.

БЕСЕДА НА РОЖДЕСТВО СВ. БОГОРОДИЦЕ
Рођење Св. Богородице објавило је радост целој васељени.

И заиста, браћо Христијани, велику и неописану радост јавља целоме свету рођење пресвете мајке нашег Господа и Спаситеља. Радуј се, дакле и весели се земљо; радујте се и веселите се сви људи божији, јер гле, у средини нашој произрасте цвет невиности и чистоће, цвет кога природа дотле није људима давала и чији је плод живот и спасење свију! Но радујте се и ви небеса и сви анђели божији, јер за славу и достојанство наше ево се појави животворно сунце правде из благословене деве Марије, која је часнија од херувима и несравњено славнија од Серафима! Па с тога и небо и земљо славите царицу и анђела и људи!
Но нека се данас радује и црква старих закона и пророка Црква старозаветна. Јер гле, благословена личност њених пророштава и прообраза, појавила се; нови и свети живот благодатни славе готов је и преукрашен! Али нека се данас, на дан рођења богомајке, још више радује једна, света, саборна и Апостолска црква гледајући своју славу и свога непобедивога вођа деву Марију, која ће ју одвести к’ победи, слави и царству небеском. На послетку нека се данашњем великом дану радује и свака хришћанска душа славећи преблагу мајку свакога брата хришћанина, јер она својом милошћу штити и брани све нас а својим посредовањем она нас заступа и наше молитве помаже пред престолом свемогућег Творца.
Но, благословена браћо, на овај дан наше радости, сетимо се и радости свете Богородице, која је примивши од божијег Арханђела благовест и славећи Бога, казала: Нека душа моја велича Господа, и нека се дух мој радује Богу Спаситељу моме па с тога, треба да се Богу Спаситељу радује и да га велича свака душа хришћанска, јер кад је наша душа пуна овакве радости и хвале, онда и јесте достојна и љубави и милости мајке Божије.
Но шта ли значе речи: нека се дух натрадује Богу Спаситељу? Значе, бл. сл. да ми верујемо и исповедамо, да је Спаситељ оваплоћени Бог и да смо ми сви који у њега верујемо суграђани и браћа његовога царства благодати; да смо ученици једног божанског учитеља и стадо једног небеског пастира. Па зато, радујући се једном Господу Спаситељу будимо сигурни, да Исус Христос, Бог и Спаситељ наш, царује у душама нашим и да је он светлост ума нашег и живот срца нашег па с тога и јесте нужност да слушамо науку његову, јер је она истинита храна човечијег ума, и да испуњавамо заповести његове, јер су оне живот хришћанскога срца. Наука Христова и испуњавање заповести његових доноси човеку спасење, и ми се, рекао бих, бл. сл. сваки дан бринемо о спасењу наше душе. Али да ли сви знамо, како треба да се о своме спасењу старамо? Да ли се чешће питамо, је ли и уколико је наш ум обновљен живом вером у Сина Божијег и постојаном надом на вечни живот? Или, да ли се још међу нама не налази браће, која још лутају по помрчини незнања своје Св. вере; која се топе у таласима сумњичења и празноверица, гатања и врачања, или која се поводе по сваком неразумном духу непобожних мислн и изопачене науке? Да ли је срце наше обновљено истинитом и снажном љубављу према Богу Спаситељу и ближњему, брату нашем, или се жалосно дави у самољубљу, лукавству, мржњи и злоби? Дали је наша душа обновљена тако, да се наша вера и побожност светле пред људима како би они гледајући и наша добра дела, милостиње и доброчинства славили Оца Бога, који је на небесима? На сва ова питања, нека сваки себи одговори, па тек онда нека се радује данашњем великом празнику рођења Богомајке. Јер света Богородица истина да се моли Богу за нас и да нас заступа пред престолом правде, но кад грешимо ми тиме показујемо, да презиремо њену материнску љубав и милосрђе, а кад то чинимо, онда како да се радујемо њеном светлом данашњем празнику?
Но, зар се може веровати, да има некога које да рад да презире љубав и милост и своје мајке а камо ли мајке Божије? Па с тога, благословена браћо, помолимо се богомајци па из све душе кажимо у својој молитви: Богородице дево, испуни радошћу срца нас свију, који данас побожно славимо свештени дан твога рођења. Чувај нас, пресвета мајко, својом милошћу и заступај нас пред престолом Свевишњега, како би проводећи праведно и побожно дане живота нашег удостојили се и небеских вечних блага међу анђелима, који ти с нама заједно певају: Заиста је достојно да славимо тебе Богородицу, која си свагда блажена и непорочна и мајка Бога нашега; која си часнија од херувима и несравњено славнија од серафима и која си без трулежи родила Бога Слово, тебе истиниту Богородицу величамо. Амин.