Бранислав Станковић рођен је 1967. у Шапцу. Основну школу и гимназију завршио је у Богатићу. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду на катедри за Националну историју. Као професор историје радио је у неколико школа у Београду. Од 2001. до 2004. године руководио је етно-парком Совљак у Мачви који је у том периоду ревитализован. Од 2005. до 2014. године био је директор Народног музеја у Шапцу. Као виши кустос данас ради у Народном музеју у Шапцу. Аутор је књигa: Мачва у Другом српском устанку; Срби у Другом светском рату; Suffering of Šabac and Mačva in the Great war; Звонари слободе,згубљено, Изгубљено наслеђе – дубровачки Срби, Слика једног краја, моногрсфије Невиђени Београд у објективу Ристе Марјановића, Хрватима с љубављу, Константин књига о Винавер у – Српство као судбина. Приредио је критичко издање мемоарске грађе: Луја Л. Томсона Повлачење из Србије и Дневник др Ружице Војић. Аутор је шеснаест изложби од којих наводимо: Јанко Веселиновић – живот и дело (поводом стогодишњице смрти писца), Немачки пропагандни плакат у Србији 1941–1945, Доктор Ружица Војић, Немачки антисемитски плакат 1941–1945, Мали велики Париз, Српски санитет 1914–1918, Звонари слободе – Михаило Пупин и Свети владика Николај. Снимио је документарни филм Јанко, друго име Мачве. Поводом стогодишњице обележавања завршетка Великог рата 2018. у Паризу је представио пројекат Немојте нас заборавити.
Добитник је награде Михаило Валтровић.
Последњих 8 година је члан Управног одбора и Савета епархије шабачке!
