Лазарева Субота – Врбица и улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвети, свечано прослављени у Линцу

Лазарева Субота у Црквеној Општини Линц

У суботу, 20. априла 2019.г., на Лазареву суботу, у храму „Св. Василија Острошког Чудотворца“ у Линцу, служена је Света Литургија, а од 18 часова почело је вечерње богослужење свечаном литијом са врбовим гранчицама и звончићима у рукама свих верника на челу са старешином храма, протојерејем-ставрофором Драганом Мићићем уз појање тропара празника „Обшчеје воскресеније…“ Посебну лепоту овом празнику дала су деца и омладина, који су са својим родитељима и пријатељима, једни носећи икону, а други носећи гранчице врбе и звончиће, предходили целој литији.

Прота Драган је након вечерње молитве, одржао надахнуту беседу и између осталог рекао: „…Господ је из љубави према човеку и целој природи, свечано ушао у Јерусалим знајући да ће тамо да пострада али и знајући да ће васкрснути. Сећамо се дана када је на магарету, са својим ученицима ушао у Јерусалим да би за који дан кренуо пут страдеања, а ми сабрани овде, певамо му песме које описују те догађаје. У њима се често помиње „Осана сину Давидову, благословен који долази у име Господње!“ То су речи које су се чуле са усана свих, јер мало је било оних, који после Лазаревог васкрсења, нису пожелели да виде Господа и који су му због тога изашли у сретање, да Га дочекају као Цара и Бога. И ми смо вечерас, сабрани на овом светом месту дошли да се подсетимо на те догађаје. Из наших усана чују се такође ове речи. Верујем да смо се, после 2000 година, колико-толико научили да не будемо као они који су изашли пред Господа да га дочекају добродошлицом, а само након неколико дана из њихових уста су се могле чути неке друге, врло ружне речи, које не треба ни да понављамо, али о којима треба и те како да размишљамо. То треба да нам буде пример какви треба да будемо и какви не треба да будемо. Треба да дођемо на молитву, треба да учествујемо у богослужењу. Како је дивно вечерас било кад цео храм говори „Оче наш….“ Требало би тако да буде и свеке свете литургије, да јавно исповедамо своју веру и да сви говоримо Символ вере. Али не само да исповедамо на уснама нашим, већ да она буде и у мислима нашим, а посебно у делима нашим. Каква би то вера била, ако не би била посведочена нашим делима? Какви би ми то људи били да исповедамо овде веру у Господа, а када изиђемо из храма, не дај боже, да Га се одрекнемо? Не дај Боже да пођемо странпутицом, а не дај Боже нечега још горег и грднијег и Богу неприступачнијег. Надам се и верујем у благога Господа да ће ова мала деца, која га сваке године овако дочекују, ове празнике и те како да упамте. Видео сам вечерас једно дете како је стегло гранчицу и неће да је пусти. Нека буде тако, нека свако дете држи гранчицу у рукама својим и нека свако дете држи љубав у срцу своме према Господу који је дошао на овај свет да страда и да нам дарује живот вечни. Предстоји нам и Велика недеља, пуна туге и плача, недеља у којој треба да се сећамо и ми својих грехова браћо и сестре. Да се сећамо страдања Христовог, а опет и страдања нашега и да не буде да се одричемо Господа, него да идемо Његовим путем који је Он трасирао, путем који је једини прави и истинити и који води у живот вечни. Нека би благи Господ благословио ову малу дечицу и све нас овде, нека би ове гранчице целе године подсећале и опомињале на време које је било и да буду благослов Божији, јер без Божијег благослова не можемо ићи кроз овај свет, без Бога ни преко прага, каже народ, и нека би то заиста тако било у све векове, Амин!“ Након освештавања и поделе врбице, прота Драган је све помазао за здравље осве штаним уљем из Свете Земље.

У недељу, на Цвети, прота Драган је служио Свету Литургију а хор у комплетном саставу се трудио да прелепим појањем увелича овај дивни празник. Храм је био пун а причестили су се скоро сви верници и деца. У својој беседи прота Драган је говорио о овом великом празнику и поучио верни народ о неопходности бриге за душу и вечни живот. Сједињујући се са телом и крвљу Његовом видимо да Он, будући благ, милостив и кротак, не бира ни сиромаха ни богаташа, ни лепог ни ружног, ни мушко ни женско, ни дете ни човека. Нема икаквог условљавања, али зато морамо да се припремамо и очистимо своје душе и тела онако како нас наша света Црква учи а то је пост , молитва и покајање. Да очистимо грехове своје које чинимо по слабости својој, опкољени овоземаљским бригама а ипак идући оним уским путем који нам је определио сам Господ када смо примили «Печат дара Духа Светога». Прота Драган је позвао верни народ да ову Велику недељу која је пред нама проведемо не поред радио-апарата и других медија, већ да се усредсредимо и размишљамо о страдањима Господњим и о спасењу наших душа. да је проведемо молитвено у миру и тишини наших домова. Да чувамо и не растурамо своје породице јер је свака породица црква у малом и нико нема право да ту породицу руши. Прота је рекао да ће до Великог Петка стићи и други део Гроба Господњег у дуборезу и то је први који ће овај храм имати, захваљујући донацији господина Ченића. Прота је рекао да ће се Света Литургија служити на Велики Четвртак и на Велику Суботу, а на Васкрс почиње у 5 часова свечана Света литургија, на којој ће се такође моћи причестити. На Велики Четвртак од 18 часова биће вечерње где ће се читати 12 Јеванђеља која говоре о страдању Господњем. На Велики Петак од 18 часова се служи вечерње и износи Плаштаница на Гроб Господњи. Сви који желе могу купити велике свеће које ће једно време горети на Гробу, а касније се носе у домове и чувају и пале као велика светиња. На Велику Суботу се неће служити вечерње. «Тамо где је љубав, Господ је снама», завршио је прота Драган своју беседу.