Комеморација пострадалима у концентрационом логору “Маутхаузен”

Комеморација пострадалима у концентрационом логору Маутхаузен И ове године је српска православна Црквена општина из Линца, на челу са протојерејем-ставрофором Драганом Мићићем, учествовала на Комеморацији у Меморијалу Концентрационог Логора „Маутхаузен“.

Комеморативна свечаност поводом ослобађања концентрационог логора „Маутхаузен“, једног од најозлоглашенијих нацистичких логора смрти, одржана је у недељу, 15. маја 2016 године уз присуство црквених и државних представника, као и многобројног народа. Том приликом од стране српске делегације положени су венци на српски део Меморијала, а националном химном и парастосом, одана је почаст српским жртвама.

По благослову,надлежног Епископа Г.Андреја,парастос је служио крстоносни прота Драган Мићић уз појање протинице Гроздане.

После церемоније у КЦ Логору,висока делегација је посетила и положила венац на гробље из првог светског рата.Ту је,присутне поздравио прота Драган и упознао их са градњом спомен капеле српским жртвама којих на овом гробљу почива око 8000.

Истога дана положен је венац и на гробље из првог светског рата у Ашаху где почива око 5000 срба.

У просторијама српског клуба „Видовдан“,за драге госте а иу све присутне,припремљен је богат ручак. После ручка,госте је поздравио господин Зоран Алексић,председник заједнице српских клубова аустрије а говорили су и представници српске делегације.

Том приликом је Господин Поповић, помоћник министра за рад, запошљавање и социјална питања из Републике Србије између осталог рекао, да је јединство оно што нас спаја и држи и да треба увек и на сваком месту да останемо јединствени.

Затим је за реч умољен протојереј-ставрофор Драган Мићић, да као човек који чува и дуги низ година негује ову успомену, каже коју реч. Прота Драган се захвалио председнику Клуба, организаторима и свима који су дошли да заједнички обележе овај значајан догађај. Он је између осталог рекао,да је недостатак јединства код Срба управо разлог за све ово што се у задње време дешава у Аустрији, а не би требало да се дешава. Требало би младе генерације које пролазе кроз ове клубове али и кроз цркву да се уче да гаје љубав у срцима својим, а не мржњу и завист, а тако би дошло и јединство. Треба да се молимо за све оне који су само зато што су Срби и православни и који су желели да чувају и бране своју отаџбину и обрађују своју земљу морали да плате својим животом. Зато су нам сада поља и њиве у завичају остала пуста. Он је рекао да је наш понос и наша нада ова млада генерација на којој лежи будућност и Републике Српске и Србије. Они су гаранција да можемо мирно да спавамо и радимо. Прота Драган је пожелео добродошлицу, живот и здравље свима и цркви и клубовима, а посебно гостима и позвао их да у свако доба дођу, јер имају где и биће увек добро дочекани.

У име госп. Пере Јанковића, амбасадора Србије у Аустрији, поздравну реч и посебну похвалу српском Клубу „Видовдан“ упутио је,одправник послова господин Горан Братић.

Затим је замољен протојереј-ставрофор, господин Љубисав Аџић из Ваљева да каже коју реч. Прота Љубисав је најпре изразио своју захвалност епископу Андреју да је добио благослов да дође и заједно са протом Драганом богослужи за парохијску славу Св. Василија Острошког, а и да је сада овде приликом обележавања овог великог и важног датума. Између осталог прота Љубисав је рекао да, како се највиши врхови планина мере висином највишег врха, а морске дубине, највећом дубином, тако се и један народ мери својим великанима, али мерено том мером велики народ би био мали, а мали народ би био велики. Са тим у вези стоје и речи: „Ко мисли да живи нека мре, а ко мисли да мре нека живи!“ Наш народ је у свим ратовима иако мали, дао велике жртве, а они су само часно бранили образ, част и свој кућни праг, расејане су им кости по целом свету. Једно од тих места је и место данашњег логора Маутхаузен. Док стојимо на том месту можемо да се упитамо шта је то човек? Човек није само тело већ и велика душа и дух, а њихов дух и њихови примери хране наше душе, спајају нас, уче и показују. Слога и јединство су најважнији свуда, а поготову овде у Аустрији, а толико пута смо се огрешили о то правило и о наше претке. Прота Љубисав је посебно поздравио младе питомце, студенте Криминалистичко-полицијске академије из Београда и Бања Луке и пожелео им свако добро и рекао да су они данас достојно поздравили и заступали своје претке. Пожелео је да им Бог буде у помоћи, да их благослови молитвама свих наших светих мученика, јер су они наша жива веза са Богом.

Затим је говорио господин Милош Стојковић из Удружења Матхаузен. Он је пренео поздраве преживелих бивших логораша који данас нажалост нису овде, али њихови представници и наследници јесу. Он је рекао да Удружење има мисију сећања на геноцид и злочине, али и моралну обавезу да се бори за претке, а посебно за потомке. Обавеза Удружења је одржавање успомене, али и борба против злочина, против лажи и опадања преживелих, да су они сами били геноцидни. Посебно се у име свих логораша и њихових потомака захваљује домаћинима Клуба „Видовдан“.

На крају се члан Клуба, господин Јован Ковач обратио младима и рекао да посебно за њих жели да говори стихове наших познатих песника, те је одрецитовао три песме, које су заокружиле цео догађај: „Војничко писмо“, „Заветна жеља доктора Рајса“ и „Колико волим отаџбину“ од Доситеја Обрадовића, којима су сви присутни били одуђевљени.

Председник Клуба „Видовдан“, господин Миленко Марић, захвалио се свима који су дошли да одају почаст жртвама, а посебно данашњим спонзорима: Савезу Срба Аустрије, Фирми Костић, фирми Николић,градоначелнику Града Линца, господину Лугеру и комплетном радном особљу, који су припремили ову салу и данашњи ручак. Посебну захвалност упутио је господину Перичевићу који је био главни организатор данашњег дана. . На крају су се и питомци полицијске Академије уз добро расположење распевали и отпевали николико родољубивих песама уз пратњу свих присутних.