Чланови хора при храму у Линцу прославили своју крсну славу, Св. Владику Николаја Жичког

Чланови хора при храму у Линцу прославили своју крсну славу

Већ 15 година за редом, на дан преноса моштију Светог Николаја Охридског и Жичког, 03.маја,певница при храму у Линцу слави свог покровитеља и заштитника. Тога дана чита се акатист светоме и певају песме посвећене Светом Николају као и духовне песме из Духовне лире. Ове године је обележена 141 година од рођења, 61 година од његовог упокојења и 26 година од преноса његових светих моштију из Либертвила (САД) у његово родно место, у његову задужбину, манастир Лелић.

И овог 03. маја 2019.године, прота Драган је после прочитаног акатиста и отпеваног тропара, свечано изнео свете и целебне мошти Светога,верницима на целивање, које су захваљујући доброти његовог преосвештенства, владике Лаврентија, доспеле у наш храм у Линцу. Прота је свима пожелео да им молитве буду услишене и да Свети Владика Николај све благослови, обожи и умножи, којим речима се и сам Владика често обраћао народу. Прота Драган је пожелео да књиге и сабрана дела Св. Владике Николаја, које су у Линцу и штампане, буду на спасење душа и тела свима који их буду читали. Прота је рекао да се данас радује са свима присутнима јер постоји певница у храму, која сваке недеље својим лепим појањем слави име Божије и без чијег певања ни сва богослужења не би била тако лепа. Та певница која особито радо пева песме Св. Владике Николаја, узела је њега за свог заштитника и прославља га као своју славу. Славски домаћини су,ове године породица Симић из Линца, који су спремили славски колач, жито и још по нешто. Прота Драган је за следећу годину благословио да славски колач и жито спреми породица из Пољске: Дариус и Кристина са децом Аном и Николајем, који су такође сви чланови певнице, што је радосно прихваћено.

Овом приликом треба да се подсетимо да је певница при храму Св. Василија Острошког Чудотворца у Линцу, захваљујући прелепом гласу протинице Гроздане, од самог почетка достојно славила Бога. Певница је први пут прерасла у прави хор 2003.г., доласком младог диригента Бранка Џиновића. Господин Џиновић се после завршених студија, 2007.године вратио у отаџбину, а наш хор, односно певница остала је да поје Богу под вођством госпође Светлане – Цеце Марјановић и протинице Гроздане Мићић. Како је и госпођа Марјановић са породицом одселила из Линца, чланови певнице су и ако у не уређеном саставу, редовно долазили на сва богослужења. Међутим, сазрело је време да дугогодишњи члан, Марија Симић, која је певала у певници још као дете, јаком вољом, трудом и залагањем, а све вољом Божијом и благословом Светог Владике Николаја, са својом сестром Драганом, преузме вођство у певници. То практично значи да је Марија као одличан слухиста, у стању да оцени ко може у певници да пева а ко још није спреман за то, као и да изврши распоред гласова, како би то појање најбоље звучало. То такође значи редовне припреме и пробе за свако богослужење, а посебно за празнична. Кад постоје такве особе, које су спремне да се ангажују и жртвују своје слободно време из љубави према Богу и према певању духовних песама, онда су оне стуб сигурности за певницу. Каже се да није суштина у бројности гласова, већ у њиховом квалитету. Свака певница може да прерасте у хор, али сваки хор не може да пева богословски исправно, по тумачењима из „Типика“ и чак да „кроји“ по гласовима одређене стихире, а то је Марија Симић слава Богу успела.

Због тога благодаримо Господу на подмлатку који нам даје, на деци која се при нашем храму уче православној вери, матерњем језику, ћириличном писму, певању духовних песама, милосрђу и још многим другим хришћанским врлинама.