НЕДЕЉА ТРИДЕСЕТ ПЕТА (Месопусна)
Мат. зач. 106. гл. 25. ст. 31-46.
Ово Јеванђеље говори о последњем суду, или о свршетку света. 1 Одговор данашњег Јеванђеља, а на питање својих ученика, казао је Спаситељ три дана пре свога страдања. Прост, лак, кратак а међутим узвишен начин којим Господ свршетак света описује учинио је, те је и цео одговор напитање врло појмљив, и има заиста тај циљ: да слушаоце овога Јеванђеља што пре склони на поправке и што потпуније приуготови за последњи дан за дан страшног суда.
Но важно је и то, што ни једна јеванђелска догматична наука није тако јасна али у исто време тако строга као ова данашњег Јеванђеља. У овој науци Господ Спаситељ јасно нам каже, даће опет доћи на земљу али не као први пут, као незнатан Назарећанин, него са великом славом и божијом велелепношћу. По други пут неће доћи да спасе свет као први пут, него да суди свима људима, и живима и мртвима. Онда ће праведницима дати царство и вечно блаженство а грешници отићи ће у вечне муке! Ову нам науку данашње Јеванђеље чисто и јасно излаже а на основу те науке и постоји члан у нашем символу вере.
Рече Господ: А кад дође син човечији у слави својој и сви свети анђели с њиме онда ће сести на престолу славе своје:
Господ Спаситељ казао је, даће и други пут доћи славно али није нам казао кад ће доћи и са кога ће места да суди свету. Неки на основу речи пророка Јоиља, који вели: Скупите се и ходите сви народи унаоколо, и саберите се у долину Јосафатову јер ћу онде сести да судим свим народима заманите срцем јер је жетва узрела итд. 2 веле, да ће то место бити долина Јосафатова. Но последње речи овога првог стиха јесу израз метафорички који значи, да ће Спаситељ при свом другом доласку доћи славно, као Господар и судија васионе. Дошавши најпре у свет да свету послужи он је био презрен од грешних и покварених људи а по други пут доћи ће у слави, славно, да праведнике награди а грешнике казни 3 и то као цар царева и Господар господара а слављен од светаца и анђела. Ову вељу славу другог Спаситељевог доласка, лепо и тачно описује и Пророк Данил: Гледах докле се поставите престоли, и седе старац, на ком је било одело бело као снег, и коса на глави као чиста вуна; престо му је био као пламен огњени а точкови му као разгорели огањ. Река огњена излила је и текла испред њега, тисућа тисућ служило му је и десет тисужа стајало је пред њим. И суд седе и књиге се отворише… И гле као син човечији иђаше с облацима небеским и дође до старца и стаде пред њим. И даде му се власт и слава и царство, да му служе сви народи и племена и језици. Власт је његова, власт вечна, која неће проћи и царство се његово неће расути. 4 Но гле како се скоро ово и исто продужава и у данашњем Јеванђељу, које даље каже:
И сабраће се пред њим сви народи и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од коза. И поставиће овце с десне стране себи а козе с леве. Тада ће рећи цар онима што му стоје с десне стране; ходите благословени Оца мога и примите царство које вам је приправљено од постања света; јер огладнех и дадосте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах и примисте ме; го бејах и оденусте ме; болестан бејах обиђосте ме у тамници бејах, и дођосте к’ мени.
Ово исто описује и ап. Петар говорећи: Доћи ће дан Господњи као лупеж ноћу (изненада) у који ће небеса са хухом проћи и стихије ће се од ватре распасти, а замља и дела што су на њој изгореће; 5 тада ће сви мртви васкреснути, 6 а живи ће се изменити 7 и сви ће доћи на суд. 8 Но овде ће праведници бити одвојени од грешника, како би њихово блаженство било потпуно и савршено. Праведници се овде представљају као овце и то због благости, кротости и плодности у врлинама као и овце што су благе, кротке и плодне са млеком и вуном. А грешници се представљају као козе и то због дивљачности, нескромности и неплодности. Разлика је само у томе, што поменута животиња све своје мане има због човечијег пада а грешници и праведници све мане и врлине имају по слободној вољи, па зато ће и бити кажњени или награђени, јер је још од створења света људима спремљено царство а сатани пакао.
Па зато Спаситељ и не каже примите, већ вели, као благословени Оца мога тј. као избрани наследите вечно царство као очинство, јер сте и достојни очине милости као милостиви испунивши све јеванђелске врлине Господ Спаситељ признавајући доброчинства и милости које пострадалима и невољнима чинимо као да смо њему учинили тиме нас учи, да прави и истинити хришћанин чинећи добра својим ближњим не очекује зато ни какве награде од њих, почем тиме врши своју хришћанску дужност, коју ће му Спаситељ признати и спасење дати као дар, у име заслуга.
Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе, кад те видесмо гладна и нахранисмо? или жедна и напојисмо? Кад те видесмо страна и примисмо? или гола и оденусмо? Кад ли те видесмо болесна или у тамници и дођосмо к’ теби? И одговарајући цар рећи ће им: заиста вам кажем кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.
Овде Спаситељ сиромашне и бедне назива својом браћом, јер је и сам добровољно примао на себе њихову природу и понизио се ради спасења свију па зато он и оне, који су најмањи и најбеднији воли као браћу своју 9 и:
Тада ће рећи и онима што му стоје с леве стране; идите од мене проклети у огањ вечни, који је приправљен ђаволу и анђелима његовим. Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме; гост бејах и не примисте ме; го бејах и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах и не обиђосте ме. Тада ће му одговорити и они говорећи: Господе, кад те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болна или у тамници, и не послужисмо те? Тада ће им одговорити говорећи: заиста вам кажем, кад не учинисте једноме од ове моје мале браће ни мени не учинисте.
Ове речи садрже осуду грешника и то због неиспуњавања њихових хришћанских дужности због којих Спаситељ вели: по томе ће сви ипознати да сте моји, ако узимате и љубав међу собом 10 а против љубави стоји мржња која је извор свију зала па и немилосрђа према ближњем. Због тога уколико милостиви личи на Бога па их Спаситељ и назива благословенима и наследницима Оца његова, утолико немилостиви личе на сатану, па зато их Спаситељ њему и упућује јер одбрана коју грешници пред Спаситеља, изнесоше нема никакве вредности, почем: који од хришћана није и више пута слушао у цркви данашње Јеванђеље? Који од хришћана не зна, да бедни и сиромашни представљају Исуса Христа, па ко њима чини милостињу, тај самога Спаситеља задужује? Јамачно, нико. Дакле, одбрана грешника на страшном суду, лажна је па се зато и не прима; јер на оном непогрешном суду лаж и притворство ништа не вреде.
И сви ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.
И ови ће отићи тј. грешници на муке вечне а то значи којима краја неће бити. И тако докле правда и милосрђе Бога Оца праведнике за њихове времене трудове у врлинама уводи у вечно блаженство, дотле правда божија грешнике за њихове грехове осуђује на вечне муке, јер Бог колико је милостив толико је и праведан. Ову осуду грешника предсказао је и пророк Данил говорећи: И много (тј. сви) они, која спавају у праху земаљском пробудиће се, и то једни на живот вечни а други на срамоту и прекор вечни. 11 Но ко жели и хоће да се спасе од, ове вечне и страшне осуде, тај нека се чува грехова уопште, а особито немилосрђа према сиромашнима и оних грехова који су описани у Откровењу гл. 21: ст. 8.
- Мат. 24, 3.
- Јољ. 3, 11. итд.
- Јуд. 14, 15.
- Дан. 7, 9-15.
- Петр. 3, 10.
- Солуњ. 4, 17.
- I Кор. 15, 52
- Јов. 5, 28.
- Евр. 2, 11.
- Јов. 1, 35.
- Дан. 12, 2.
БЕСЕДА НА НЕДЕЉУ ТРИДЕСЕТ ПЕТУ
Кад дође син човечији у слави својој и сви свети анђели с њиме, онда ће сести на престолу славе своје и сабраће се пред њим сви народи.
Са овим речима о страшном суду, Спаситељ Исус Христос има ту спасоносну цељ, др, сл. да побожна срца верних и истинитих синова Св. цркве задахне страхом божијим, тј. истинитом мудрошћу, која чини, да је наша савест чиста и спокојна и да се хришћанска врлина истините побожности у нама развија и усавршава светом науком о страшном суду. Господ праведницима обећава вечне награде а позивајући све грешнике на покајање којим се добија опроштај грехова он и њих тиме ослобађа од вечних мука, које грешнике очекују.
Но кад је по речима Св. Апостола Павла, свака реч Божија жива, и јака и оштрија од сваког мача с обе стране оштра, 2 онда је таква особито ова реч божија о страшном суду, јер се у њој откривају све тајне нашег срца и у њој Бог решава стање свакога човека на вечна времена. Због тога дакле и јесте нужно, да се ова реч дубоко укорени у срце свакога хришћанина, да се душа са смерношћу и побожношћу и прима са вером.
Но кад ће доћи тај дан страшнога суда? Господ Спаситељ показавши нам све знаке свога другог доласка, није нам хтео да каже, кад ће исти и бити јер вели, да за тај дан нико не зна, ни анђели на небесима. 3 Спаситељ нам није хтео да каже када ће дан страшнога суда доћи зато, да би ми свагда били спремни за тај дан и за одговор на страшном суду, па с тога и каже: чувајте се, да како ваша срца не отежају јелом и пићем и бригама овога света, па да вам дан страшнога суда не дође изненада. Јер ће доћи као замка на све који живе по свој земљи. Стражите дакле једнако и молите се Богу да би се могли спасти од свега овога што ће се догодити, и стати пред Сином човечијим. 4 Стражите дакле јер не знате у који ће час доћи Господ ваш. 5
Овај изненадни долазак страшнога суда увек је за истините хришћане био најсилнија побуда за чист и светао живот а у случају греха и за искрено кајање. Овај изненадни долазак страшнога суда био је узрок, који је толике хришћане учинио божијим светитељима и угодницима. Но запитајмо се ми, како данас на нас упливишу божанска обећања вечних награда за побожан и праведан живот и претња са вечним казнама за грешан живот? Да ли и ми данас личимо на оне старе хришћане, који су Спаситељеву науку о страшном суду примали са таквом искреношћу да су успели да се удостоје светитељске славе и међу људима на земљи и код Бога не небу? Тешко, тешко др. бр. да се ми и са таквом побожношћу можемо похвалити. Јер не само што нашу децу ретко упућујемо на домаћу молитву а још ређе учимо истинама наше Св. вере; не само што наше млађе скоро никад и не шаљемо у цркву на молитву, већ их и у то време терамо на разне послове и тако о њиховом спасењу скоро никакву бригу и не водимо па иако ћемо и зато на страшном суду одговарати, него се и сами ретко виђамо у цркви а кад на велике празнике и дођемо, ми се и сувише хладно и неискрено молимо Богу а у место тога забављамо се шапутањем и претресањем околостојеће браће критикујући како је се овај или онај очешљао и како је се ова или она накитила и украсила. Кад изађемо из цркве ми уместо да сиротне помажемо; болне посећујемо и чинимо друга добра дела, ми се обично старамо, како ћемо тај дан провести у бурном и страсном животу па иако је то противно закону о празновању Св. дана. Но ово хладно и небрежљиво вршење наших дужности према молитви и јесте јасан доказ брзог Спаситељевог доласка и његовог суда, јер Св. Апостол Петар каже: Најпре ће пред страшни суд доћи ругачи, који ће живети по сво-
јим жељама и говорити: где је обећање његова доласка, јер од како оци помреше све стоји тако (како је) од почетка створења. Но ово да нам не буде, непознато, тј. да је један дан пред Господом као хиљада година и хиљада година као један дан. Не долази Господ са обећањем, као што неки мисле да доцни него нас трпи, јер неће, да ко погине, него сви да се спасу. 6
Но и осим тога, не само што је грешно бр. сл. него је и узалудно да трпељивост човекољубивог Бога употребљавамо за оправдање наше равнодушности и хладноће према вери па да тако нашим непоправљањем отежавамо наше стање на страшном суду, јер ће дан Господњи доћи као лупеж ноћи у који ће небеса са хуком проћи, и стихије ће се од ватре распасти, а земља и дела што су ни њој изгореће 7 При овом другом доласку Господ ће доћи да суди свету а не као при првом да га спасе. При првом доласку јединородни Син божији беше покрио своју божанску славу са смерном одећом човековог тела, па је трпећи понижено стање и страдао и на послетку на крсту умро само да би нас избавио од тираније греха. Но при другом доласку он ће се пој авити у пуној слави свога божанства, са прослављеним човечијим телом и са свима својим анђелима а као судија васионе и тадаће, каже Свето писмо, сунце иомрчаши и месец своју свешлосш изгубиши: звезде ће с неба пасти и силе небеске покренути се. 8 Тада ће послати анђеле своје и сабраће и изабране своје од четири ветра, од краја земље до краја неба.9 И сабраће се пред престолом славе његове на коме ће он седети сви народи 10 јер сви треба да се јаве на суду Христовом да сваки прими награду или казну за све, што је на земљи чинио добро или зло. 11 И тада ће разлучити све између себе као пастир што разлучује овце од коза. И поставиће праведнике с десне стране себи а грешнике с леве. И тада ће казати праведницима: ходите благословени оца мога, и примите царство које вам је приправљено од постања света. Јер огладнех и дадосте ми да једем: ожеднех и напојисте ме: стран бејах и примисте ме; го бејах и оденусте ме; болестан бејах и обиђосте ме; у тамници бејах и дођосте к’ мени 12 Ево дакле дужности, које нам се налажу да их, у недељне и празничне дане радимо и које ће нас на страшном суду моћи оправдати. Вршимо их дакле ако смо ради да будемо достојни синови оца небеског и наследници вечног блаженства.
Но шта ће Господ грешницима казати? Њима ће рећи: идите од мене проклети у огањ вечни 13 а зато, што оне горе поменуте човекољубиве дужности мису хтели по могућству да врше. Нека се дакле сваки сећа својих грехова и нека похита да се покаје и свој живот поправи, јер се непријатељ људског спасења вредно и неуморно труди, да човека одврати од добра и наведе на зло, као што је и са нашим праоцима, Адамом и Евом учинио.
Ползујмо се, дакле, др. сл. тајном кајања, у којој сваки може да добије опроштај грехова. Ползујмо се постојаном вољом за поправком нашег живота, а црква ево пружа свакоме верном сину тајну причешћа, у којој се хришћанин са Богом сједињава и храбри надом на вечни живот не плашећи се ни мало страшнога суда. Нахранимо гладнога, напојмо жеднога, примимо странца у дом, оденимо нагога, обиђимо болеснога, посетимо ухапшенога, и на послетку покајмо се и тражимо опроштаја па ћемо се удостојити да нам Господ на страшном суду каже: Ходите благословени оца мога и примите царство које вам је од постања приправљено. 14 Амин.
- Мат. 25, 31.
- Евр. 4, 12.
- Мат. 24, 36.
- Лук. 21, 34.36.
- Мат. 24, 31.
- II Петр. 3, З- 8-9
- II Петр. 3, 10.
- Мат. 24, 29.
- Мар. 13, 27.
- Мат. 25, 31.42
- II Кор. 5, 10.
- Мат. 25, 32-36
- Мат. 25, 41
- Мат. 25, 34.
