УСЕКОВАЊЕ ЈОВАНОВО
Мар. зач. 24, гл. 6., Ст. 14-30.
Данашње Јеванђеље говори о томе, како је Ирод погубио Св. Јована Крститеља. О истоме догађају говоре још: Мат, 14,1-11. Лук. 9,7-9.
У време оно, чу цар Ирод за Исуса (јер његово име беше се разгласило) и рече: Јован Крститељ из мртвих уста, зато чини чудеса. Други говораху: То је Илија. А То је пророк или као који од пророка.
Овде је реч о Ироду тетрарху, који се друкчије звао Антипа. Ако је син Ирода великог од Малтаке самарићанке и брат Архелајев. По тестаменту очином тај Ирод постао је тетрарх Галилеје и Переје и био је ожењен кћерком Арете, арапског цара.
А кад чу Ирод рече: То је Јован кога сам ја посекао он уста из мртвих. Јер овај Ирод посла те ухватише Јована свезавши баци га у тамницу због Иродијаде жене Филипа брата свога, јер се ожени њом. Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свога.
Гостећи се једном приликом код свога брата Ирода Филипа, Антипа се загледа у своју снаху Иродијаду, а такође и она у њега и тако је узме још за живота свога брата 1 а и своје жене која је одмах отишла своме оцу Арети чим је чула на овај случај. И Св. Јован изобличавао је Ирода за овај поступак те га је због тога и затворио и погубио, а мало ниже видећемо и на који начин.
А Иродијада расрди се на њега, и хтеде да га убије али не могаше.
Тј. Иродијада је мрзела Јована зато, што је због ње изобличавао Ирода, па се бојала, да је како Ирод због тога и не отпусти. Слугу божијег дакле мрзе зато што говори истину и правду, но он се не боји оних, који само тело могу убити. 2 Мрзели су и Јудеји Спаситеља и сви грешници мрзе праведнике, јер су им дела праведна.3
А Ирод је се бојао Јована знајући га да је човек праведан и свет чуваше га; и много шта чињаше (онако) како му он рече, а радо га слушаше.
Ирод Антипа, иако је био одан свету и његовим таштинама ипак је Јована, због светости живота поштовао и његове савете слушао а зато га је баш Иродијада и мрзела, јер Јован није одобравао њен живот са Иродом. Слабост Ирода према Иродијади беше му одузела слободу правилног мишљења и суђења а овај случај може нам послужити као један доказ више, да наклоност ка деморализацији вуче на пропаст и смрт и оне, који су добро расположени према истини.
И догоди се дан згодан, кад је Ирод на дан свога рођења давао вечеру кнезовима својим и војводама и старешинама Галилејским.
Ово је дакле био врло згодан дан за извршење грозне и грешне намере Иродијадине.
И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим рече цар девојци: ишти од мене штогод хоћеш, и даћу ти. И закле јој се: штогод заиштеш у мене даћу ти, да би било и до пола царства мога.
Иродијадина кћи игром је забављала Ирода и госте, но тај начин забаве волели су само Римљани а Јудеји су га мрзели и презирали. За ту услугу Ирод је обећао половину царства и то је било и сувише велико обећање од човека који је имао само једну тетрархију. Но Ирод је био чувен и са своје покварености па зато је и обећавао што нема а зато је и умро као изгнаник.
А она изишавши рече матери својој: шта ћу искати? А она рече: главу Јована Крститеља. И одмах ушавши брзо к’ цару заиска говорећи: хоћу да ма даш сад на кругу главу Јована Крститеља.
Иродијадина кћи, која се звала Салома добила је од своје матере упутство да одмах тражи да јој Ирод испуни обећање а зато што се бојала да се он не предомисли кад чује шта девојка тражи. Салома је била кћи Иродијадина и Филипова. После овога догађаја удала је се за свога стрица Филипа, тетрарха Итуреје и Трахонитиде. По смрти овога удала је се за свога синовца Христовула сина Ирода, краља од Халдике.
И забрину се цар, али клетве ради и гостију својих не хтеде јој одрећи. И одмах посла дар џелата, и заповеди да донесе главу његову. А он отишавши посече та у тамници, и главу његову на кругу (тањиру) и даде девојци а девојка даде је матери својој.
Разумевајући положај у коме се сад налазио због онога неочекиваног и великог девојачког потраживања Ирод се беше јако забринуо, и сасвим праведно, јер не само што је Јована поштовао као праведног, него што се бојао и народа који је Јована веома уважавао као пророка. Дакле један преступ био је узрок и другога и то јачег а напослетку и несмиђљено обећање проузроковало је неправедно убиство светитељево. И тако све је се десило по речима апостола Јакова, који каже: зачета сласт рађа грех, а грех учињен рађа смрт. 4 – Џелат Спекулатер латинска је реч и значи копљаника, који је по потреби вршио и дужност џелата.
И чувши ученици његови дођоше и узеше тело његово и метнуше га у гроб.
Кад су Јованови ученици чули да им је учитељ погубљен, они су дошли и сахранили га. Из овога жалосног догађаја изводимо: прво, да због раздраганости човечијег срца може и једна жена, једна девојка, да проузрокује толико неправедну смрт; друго, да рђава и покварена друштва стварају и незаконите жеље, обећања и дела; треће, да страст освете проузрокује и смрт; четврто, да савест ма и заглушена не одоцњава да укори и мучи преступника још за живота и пето, да је хришћанин дужан до смрти да буде веран Богу осуђујући свари грех без разлике.
И скупише се Апостоли ка Исусу и јавише му све шта учинише и чему (људе) научише.
Одмах после смрти Св. Јована вратили су се неки Апостоли Христови с пута и известили га о своме проповедничком раду у народу и о успеху а затим је Спаситељ чувши о смрти Јовановој отишао из Капернаума, где је се тада налазио, преко Генисаретског језера 5 у витсаидску пустињу. 6
1. Јос. арх. III. 5.4.
2. Мат. 10, 28.
3. I Јов. 3, 12.
4. Јак. 1, 5.
5. Мат. 5, 16.
6. 10, 9
БЕСЕДА НА УСЕКОВАЊЕ СВ. ЈОВАНА
Бл. хр.
На данашњи дан Ирод Антипа, старешина Галилејски, насилнички и неправедно погубио је Св. Јована Крститеља! Ирод је незаконито држао Иродијаду, жену свога брата Филипа и Јован га је карао за тај грех а Иродијада га је хтела и убити, но Ирод није дао него га баце у тамницу. Кад је једном Ирод славио дан свога рођења Иродијадина ћерка толико га беше задовољила својом игром, да јој је обећао све што поиска и она по наговору своје мајке потражи главу Св. Јована а Ирод и ако се беше мало забринуо кад је чуо шта девојка тражи, ипак у весељу са својим великашима заборави на Бога и правду, презре закон и светитеља божијег, па нареди да Св. Јовану одсеку главу и предаду девојци. Да је бл. хр. Ирод живео и радио по закону не би незаконито узимао жене свога брата, нити би против правде и закона давао лакомислена обећања, нити би се толико заборављао, да наређује и оно, што му одмах ни правда ни савест вису одобравали. Али Ирод, као и његов отац и браћа му, мало је пазио на закон и правду, мало је се освртао на оно што је Богу драго и угодно, него је задовољавао своје страсти па је зато и збачен с власти и умро у прогонству. Ето дакле, до чега човека може да доведе живот незаконит па с тога ћу данас и да вам говорим о потреби и важности живота и рада но законима.
Верујући и исповедајући, браћо хришћани, божанску науку наше мајке Св. цркве, ми смо дужни и да живимо по тој науци, како би својим животом прославили Бога и Оца нашег. 1 Наш живот треба да је сугласан са истинама вере, а истине вере треба да управљају нашим животом и да га осветљавају. Вера без добрих дела мртва је, а такође и добра дела без вере мртва су; нужно је дакле и правилно да верујемо и добрим делима, врлинама, да се одликујемо. Св. црква строго тражи од нас да испуњавамо њене свете заповести јер је она царство божије на земљи, које има и свој одређени циљ. На земљи нема народа, који није дужан да се строго покорава законима. И Господ наш Исус Христос кад је основао своје царство на земљи он га је утврдио на законима заповедајући свима, да их најтачније испуњавају. 2 Блажени Апостоли, који су били први грађани Христовог царства, тачно су испуњавали вољу свога законодавца и никад нису нарушили ни једну његову заповест. Као што је Спаситељ живео за време свога бављења на земљи тако су и они живели; штајеон волео, и они су волели, па с тога ни туге ни жалости, ни гоњења нити мучења нису била у стању да их одвоје од Христа и од цркве.
Распрострањавајући на земљи Христово царство, Апостоли су следовали примеру Господа Спаситеља; Примивши управу над тим царством они су добили и право законодавства под руковођењем Св. Духа. Ко њихове законе није хтео да служи и да се покаје и поправи тога су одлучавали од цркве и друштва са вернима па то исто право имају и данас њихови наследници у цркви, као што и сви њихови закони имају ту исту важност и силу, коју су имали и за време њиховог живота. Према томе сваки је хришћанин дужан да се тачно покорава црквеним заповестима, као вољи Христа Спаситеља, који је казао Апостолима: ко вас слуша мене слуша и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се онога који је мене послао. 3
Св. Христова црква примајући нас тајном крштења за своје чланове она нас обвезује да до смрти останемо верни њеној науци и Св. заповестима. На ову обавезу одрасли чланови полажу и заклетву а за малу децу заклињу се њихова кумови, који тиме примају на себе свету дужност, да своје духовне синове обуче црквеним заповестима и одговорност кад се не буду старали да те заповести и испуњавају. Први уговор, бл. хр. између Бога и човека имао је за циљ продужење и блаженство човеково и усавршавање његовог стања према мери његовог моралног усавршавање и на послетку вечни живот човеков: Господ наш Исус Христос поправивши први завет, који је човек нарушио, установио је своју цркву са новим заветом а за исти циљ. Да би људи што лакше дошли до опредељења, Господ им је показао и пут спасења а ту дужност продужава и света црква. У име Христа Спаситеља она вернима обећава небеска блага и показује им хришћанске врлине као средства помоћу којих могу постићи вечно спасење. Но да би, др. сл. и заслужили ово спасење, нужно је да се покоравамо вољи Св. цркве; нужно је де се одричемо оних грешних мисли, које нам намеће гордост ума и да се одричемо оних грешних жеља, које нам покреће поквареност срца. Да су овако радили Ирод и Иродијада, они не би дигли крвничку руку на највећег угодника божијег Св. Јована и не би пали у тешки грех посекавши претечу и Крститеља Господњег! Ко живи по заповестима црквеним тај напредује из добра на боље, јер црквене заповести по њиховој духовној важности сачињавају степенице, које човека воде од земље на небо. Коме у мучним или срећним данима живота треба савета и упутства, тај треба од цркве да га тражи јер путеви ван цркве не воде срећи и блаженству. Црква је она милостива мајка која за свакога има љубави у изобиљу, али коме Црква није мајка, томе ни Бог није Отац, казао је један знаменити црквени учитељ.
Због тога, бл, хр. не удаљавајмо се од почем од ње нема ништа силније. Човекова нада од дана рођења па до гроба па и иза гроба само помоћу црквеном у стању је човека да задахне духом одважности и енергије према свему шго ствара срећу на земљи и води блаженству на небу. Црква се непрестано моли Богу, како за опроштај грехова тако и за спасење својих верних чланова, па с тога и кажем како је могуће човеку, да се на толика доброчинства црквена показује неблагодаран према цркви нарушавајући њене божанске заповести? Или, кад човек неће да слуша црквене заповести, које су од Христа Спаситеља, а да које ли друге налази за боље и спасоносније? Па зато, бл. сл. сећајући се тешког преступа и великог греха који је на данашњи дан учинио Ирод погубивши Св. Јована зато, што га је почивао да се покорава заповестима божијим, старајмо се како би се показали не као последоваоци злочестога Ирода, него као верни последоваоци Св. Јована и светих Апостола, који су испуњавајући божије заповести удостојили се вечног спасења у рају са небеским законодавцем Христом Спаситељем, коме нека је част и слава и сада и свагда и ва веки веков.Амин.
1. Мат. 5, 16.
2. Лук. 10, 9.
3. 10, 1-1.
