СВ. ПЕТКА ПАРАСКЕВА
Мат. зач. 104 гл. 25. Ст. 1-13.
Данашње Јеванђеље говори о упоређењу десет девица, од којих пет су биле мудре а пет јуродиве (луде) Цела ова 25-та глава Матејевог Јеванђеља односи се на долазак Христов у време страшног суда и по томе је продужење главе 24-те. Пошто морална дела нашега живота на земљи одређују и ваше стање иза гроба, Господ још при смрти одређује стање душе, која ће се јавно судити после васкрсења, на дан страшнога суда. Упоређење 10 девица и пет таланада могу се дакле практично применити и на време наше смрти па иако се углавном односе на долазак Господњи у време страшногга суда. Циљ је ове приче Христове о девицама, да последоваоци добро упамте своју дужност по којој треба да су свагда спремни за последњи Христов долазак. Ово је изложено и у 41 до 45-ог стиха 24-те главе но ова спрема толико је значајна да Господ о њој и више пута и на разне начине говори.
Рече Господ причу ову: царство је небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.
Царство небеско овде претпоставља стање Христове цркве царства благодати, у време последњег Христовог доласка. У овоме царству Спаситељевом постоје многи, звани, но мало је изабраних. Дакле два реда верних постоје у Христовој цркви: један је ред побожних а други непобожних.
Пет од њих беху мудре а пет јуродиве. И јуродиве узевши жишке своје не узеше са собом зејтина. А мудре узеше зејтина у судовима са жишцима својим.
Једне се девице називају мудрима зато, што су спремиле зејтина а друге јуродиве с тога, што нису спремиле. Под именом првих разуму се сви побожни хришћани 1 а под именом других сви непобожни и који само вичу: Господе, Господе, 2 држећи се простих формалности а не живећи по духу заповеети 3 , дакле, којих је вера мртва не имајући и добрих дела што се овде под именом зејтина и разуме.
А будући да женик одоцни, задремаше све и поспаше. А у поноћи стаде вика: ето женика где иде, излазите му на сусрет; Тада усташе све девојке оне (мудре) и украсише (запалише) жишке своје. А јуродиве рекоше мудрима; дајте нам од зејтина свога, јер наши жишци хоће да се угасе. А мудре одговорише: да не би не достало и нама и вама боље је да идете трговцима и купите себи.
Свадбено светковање код Јудеја обично је трајало седам дана за девице а три дана за удовице. Тако Лаван каже Јакову за Лију: наврши недељу дана са том па ћемо ти дати и другу Рахилу. 4 И свадба Сампсонова трајала је пуних седам дана. 5 Ових седам дана обављани су обично у кући тастовој а затим је невеста одлазила кући мужевљевој.
Сватови, који су пратили невесту од очине куће у мужевљеву, обично су спровођени са неком парадом и свечаношћу која је одговарала положају и стању младенаца, па зато је спровођење и бивало обично ноћу, а због тога се и у овој причи каже, да су девице изашле женику на сретање ноћу.
А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. А после дођоше и оне друге девице говорећи: господару, господару, отвори нам. А он одговарајући рече им: заиста вам кажем: не познајем вас.
Овим речима Господ нас учи, да се за спасење морамо благовремено спремати и то тако, да смо свагда готови, јер смрт може и изненада доћи а и одређени час страшнога суда неизвестан је, међутим после смрти и на дан суда није никоме могуће да ма шта у корист свога спасења учини. Онда молбе и кајања неће никоме помоћи, но зато опет Спаситељ непрестано преко цркве говори свима:
који долази к’ мени нећу га истерати напоље, 6 и ко јдође и ко хоће нека узме воду живота забадава.7 Врата спасења дакле отворена су свакоме па и грешнику, само ако се покаје. Тако су била отворена Арону кад је био пао у идолопоклонство; Давиду, кад је грешио и Петру кад се Господа одрекао, но тако је за оне, који се благовремено покају и поправе, а који одоцне, као и јуродиве девице данашњег Јеванђеља, њима ће Господ казати: не познајем вас.
Стражите дакле, јер не знате дана ни часа у који ће син човечији доћи.
Господ нам и овим речима препоручује непрекидну озбиљну пажњу и тиме жели да сваки добро зна и упамти, да час милосрђа пролази и да ће се врата спасења једанпут затворити, а онда престаје и свака нада и свака помоћ. Дан овога часа, страшнога суда, Господ ни ученицима није хтео да каже кад су га за то питали а у намери, да ми увек будемо спремни изаћи пред њега и дати одговора за своју веру и добра дела.
1. 7, 24.1 Кор. 10. 15. и II Кор. 11. 19.
2. Мат, 7. 21.
3. 33,17
4. Бит. 29, 27.
5. Суд. 14, 17.
6. Јов. 6, 37.
7. Отар. 22, 17.
БЕСЕДА НА СВ. ПЕТКУ
Врсна жена вреди више него драго камење… Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага. Она пази на владање чељади своје. Таква жена боји се Господа и заслужује похвалу. 1
Овим речима, побожна браћо премудри Соломон описује верну жену, добру домаћицу и нежну мајку, па пошто се и Св. Петка, чији празник празнујемо данас, одликовала толико врлинама, да су је оне узвисиле на степен светости, с тога ћу и ја данас да вам говорим о хришћанској мајци.
Прва и света дужност сваког народа и сваког хришћанског друштва јесте, да благовремено добрим васпитањем спреми честите и ваљане грађане јер само од таквих чланова може држава очекивати срећу и напредак. Ма какве да су установе и закони, само ако их не потпомаже: морал и пожртвовање, онда никако није могуће да један народ напредује и буде срећан. Кад у друштву нема морала онда оно уколико слободнијим начином живи утолико више пада у поквареност. Да се до овога зла не би дошло друштву су, поред осталога, крајне нужне и истините хришћанске мајке, које су са правим и добрим учитељима у сваком друштву јасна светлост, која друштво чува да не лута по помрчини зла и покварености.
Истините хришћанске мајке и учитељи, треба да су живи примери јеванђелског морала и неуморни нежни учитељи дечијег васпитања. Мајке треба да знају, да њихов живот и понашање имају веома велики уплив на дечији карактер и васпитање па ако се њихове речи не слажу са њиховим делима, онда и њихова наука, којом своју децу уче, остаје мртва. С тога и кажем, бл. сл. да је прва и највећа брига свакога народа, да свој подмладак још из ране младости добро и паметно васпитава, како би од њега добио добре и ваљане грађане. Но за ово дело веома су значајне мајке. Ову истину посведочавају примери многих знаменитих људи, који за своју славу и величину дугују својим мајкама. Будућност и срећа детиња, казао је један мудрац, зависи од његове мајке. Знаменити научењак Русо каже: ако хоћете, да су вам људи велики и славни, ви научите мајке величини и слави.
Добра домаћица, др. сл. обично се саображава нарави мужевљевој па зато је, нужно, да је и домаћин честит и ваљан ако је рад срећи своје куће. Добра домаћица истинито је одана своме мужу па зато му свима силама помаже у свима нуждама; она са труди и ублажава га кад је неспокојан и бригама оптерећен а свакад га пита за савет и за све се с мужем договара. Таква домаћица дели са својим мужем и славу и понижење, и срећу и несрећу, и бригу и радост, а у својим тачним пословима налази срећу своје породице. Таква је домаћица, бл. сл, по речима Апостола Павла: честита, кућевна, блага, пуна вере, љубави и стрпљења, и покорна своме мужу.2
Она жена, бл. хр. која је одана свету и његовим сујетама, мало бриге води о својој кући и деци. Она устаје доцкан чекајући да је служавке предусретну задовољавајући сваки њен покрет. Затим се опрема за визите и распитује о забавама и моди, мужа прима као госта а своју рођену децу оставља на старање најмљеним људима, но добра домаћица и права мајка чиста је од ових зала. Добра домаћица диже се рано и своју кућу спрема и чисти. Са мужем се договара о домаћим пословима а деца су јој главна брига целога и свакога дана у животу. Бриге добре домаћице затворене су у њеној кући и у њеној породици. Таква домаћица пуна је човекољубља према свакоме и пуна љубави према Богу; она је готова да свакога утеши и да свакоме помогне. Оваква мајка буди своју децу материнском љубављу и помаже да се обуку, радо слуша ситне дечије разговоре па их учи о Богу који их је прошле ноћи сачувао здраве, јер Бог воли добру децу. Она им прича како се весело сунце тога јутра не би могло без Бога да појави; како би дрвета изгу била своје лишће и помрла да се Бог о њима не стара и како деца не би имала ни куће ни кревета, ни оца ни мајке да се добри Бог, који је милостиви отац свију не стара о свима и о свему. Затим добра мајка учи своју драгу децу како треба да су на свему благодарна Богу, да им каже, да ће своју благодарност показати тиме, ако буду добра, ако оца, мајку и своје учитеље поштују и слушају, ако свакога воле, ако су према сиромашнима милостива, ако се добро уче и за све траже савета од свога оца и мајке. Добра мајка каже деци, да се моле Богу и у молитви да му благодаре за живот и здравље оца и мајке, сродника, пријатеља и учитеља, те да им Господ помогне да буду добра деца на радост родитеља и сродника, на дику Св. цркве, на понос пријатеља и на корист отаџбине! Оваквим начином васпитања код мале деце, добра мајка учиниће, да јој невина деца буду налик на анђеле а продужавајући такво васпитање она ће доживети радости срећу од свога порода.
Врлине побожна браћо, воде човека к’ звању и приближавају га к’ Богу; но ко дете може толико да навикне на врлину колико добра мајка? Ко младића може да научи тако добро о важности: труда и вредноће, искрености и братољубља, милосрђа и пожртвовања, достој анства и патриотизма? Ко је у стању да младића задахне љубављу према Богу, према цркви и њеним светим заповестима колико добра и нежна мајка? Ако добре мајке не буду овако радиле са својом децом, онда шта могу очекивати од школе и учитеља кад им прате децу са болесном душом и окуженим срцем? Ако мајке своју децу не науче, да се према свакоме понашају онако, како треба, али свагда начином честитим и човекољубивим, ако мајке не науче своју децу да поштују старије и да се уљудно понашају према себи равнима; ако их не науче да се према млађима понашају благо и пријатно, онда од своје деце немају права да очекују никакву радост и срећу. Младића треба научити, да је свагда тачан у своме послу а на добар пример треба га не само упућивати него учити да и он другоме за пример послужи.
Зло, бл. сл. иако има велику силу међу људима ипак је слабе моћи; јер врлина, иако се често презире, ипак је од свега најмоћнија, па како младост тежи за славом и величином зато и мајкама неће бити тешко да своје младе синове и кћерке науче, да се вазда одликују добрим примерима. Но младићу није тешко ни да погреши, али мајка не треба ни онда да очајава. Света црква и у овој прилици притиче јој у помоћ учећи све своје синове да се кају за своје грехове. Дакле. по примеру свете цркве, и мајка треба да научи свога сина да се искрено покаје за сваки грех који би учинио. Апостол Петар трипут је се одрекао Спаситеља, па је се покајао и заплакао за тај свој грех. Бог му је опростио и он је после тога постао врховни Апостол Христа Спаситеља, и данас је увенчан славом тако, да је славан и пред Богом и пред људима.
Ако су дакле мајке Српкиње раде, да се и њихова деца спасу; ако су раде да и њихова деца буду чувена и виђена на радост родитеља и на понос цркве и на корист отаџбине, нека се труде да целим својим животом посведоче, да су збиља истините хришћанске мајке а по савету које су данас чуле, па ће онда испунити и мудру изреку Соломонову, која каже: Врсна жена вреди више него драго камење…. Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага. Она пази на владање чељади своје. Таква жена боји се Господа и заслужује похвалу. Амин.
1. Пр. Солом. 31. 10. 26. 30.
2. Тим. 1, 3.
