СВ. ЂОРЂЕ
Јов. зач. 52 гл. 15 ст. 18 27. и гл, 16 ст, 1-1.
На Ђурђевдан чита се оно исто Јеванђеље, које се чита и на Митровдан и које смо већ протумачили. С тога ћемо овде протумачити друго Јеванђеље, које се такође чита мученицима па и Св. Ђурђу на јутрењу, и оно је од
Лук. зач. 63. гл. 12. Ст. 2-12.
Из 11-те главе Лукиног Јеванђеља дознајемо, да се Спаситељ разговарао са фарисејима пре него што ће казати науку данашњег Јеванђеља. Но докле се Спаситељ разговарао са фарисејима, беше се искупило много народа и онда Спаситељ поче да говори својим ученицима учећи их, да се чувају од лукавих и лицемерних људи, који споља изгледају као мирни јагањци а изнутра су као грабљиви вуци.
Рече Господ, ништа наје сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати. Јер што у мраку рекосте чуће се на виделу, и што на ухо шаптасте у собама, проповедаће се на крововима.
Овим речима Спаситељ строго осуђује лицемерство и лукавство а у исто време тврди, да оно никоме не може бити од користи а најмање лицемеру, јер ће се каже, или пре или после обелоданити! Што у мраку… и на уху у соби кажете… ове речи представљају све оно што се лицемерно, лукаво, опадачки и кријући противу другога каже, па ће то све, каже Господ, изићи на видело обелоданиће се, јер то значе речи: чуће се на виделу и проповедаће се на крововима. Оваквав израз налази се и код Матеја.
Али вам кажем, пријатељима својим, не бојте се од ових који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.
По својој великој смерности и љубави Спаситељ и овде своје ученике, служитеље, назива својим пријатељима знајући, да га они воле свом душом, свим срцем и свом помишљу. Затим Спаситељ храбри своје ученике, да се у време гоњења не боје, да се не плаше за свој живот, јер само њихова тела могу нешто претрпети, но душа је бесмртна и она не подлеже људском гоњењу. Ова је истина одушевљавала и свете мученике у време страдања а ти страдалници нису бивали само из реда простих хришћана, него је ту било и људи школованих и знатних по своме положају и упливу којих по сведочанству Апостола Павла, свет није био достојан. Ко се Бога боји тај се људи не плаши, а ко се Бога не боји тај се свакога боји. 1
Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се онога, који има власт пошто убије бацити у пакао: да, кажем вам, онога се бојте.
Људи могу само тело да муче и убију али душу не могу; но Бог ће и душе грешничке да казни и они ће у паклу да трпе вечна мучења и убијања тога дакле треба сваки хришћанин да се боји. Но кога људи буду због Христа Спаситеља гонили, тај нека се не боји ничега, јер ће венац награде од Бога да прими.
Не продаје ли се пет врабаца за два асара? и ни један од њих није заборављен пред Богом. А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца
Пошто је Спаситељ најпре предсказао својим ученицима, како ће их људи примити, он их теши и каже, кад се Бог стара о врапцима, тим најмањим птицама, и о незнатним длакама ваше косе на глави онда колико ли се више стара о вама самима па с тога се не бојте ничега. И још боље: кад се Бог стара и води бригу о предметима, који су нужни ради нашег одржања, онда колико се више стара о нама, својим синовима! Зато и Апостол каже: Кад Бог свога Сина није поштедео него га је предао за све нас, како дакле да нам с њиме и све (осатало) не дарује?2 О вредности асара (пењаз) види прву књигу Тумачења Јеванђеља.
Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима божијим.
Ко дакле прими Исуса Христа за свога заштитника и призна га за Спаситеља исповедајући га јавно и поносећи се тиме пред људима, са таквим ће се хришћанином и Господ похвалити пред анђелима и Оцем. 3 Према овоме веровање у Христа Спаситеља не изражава се просто и само у крштењу, или исповести или причешћу и у испуњавању формалности него у сваком делу које Господ заповеда хришћанину да чини и у коме се познаје да је његов пријатељ. Овде је значајно и то, што Господ како при науци на гори тако и овом приликом објављује себе за судију вечнога живота и смрти.
А који се одриче мене пред људима њега ћу се одрећи пред анђелима божијим.
Спаситељ се одриче не само онога ко је против хришћанства, ко презире јеванђелску науку и не испуњава Христове заповести било делом или речима, него и свакога који је равнодушан према свему ономе, што је у Јеванђељу, јер на другом месту Господ каже: који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, (тај) просипа. 4
И сваки који рече реч на Сина човечијега опростиће му се, а који хули на Светога Духа неће му се опростити.
По науци наше свете вере Спаситељ нас речима овога стиха учи о греховима, који су лакши а који су тежи; који су проштени и који смртни, па докле се за једне може добити опроштај, за друге не може. С тога и апостол каже: Ако ко види брата свога где греши грех не к’ смрти (проштени, који се може опростити) нека моли, и даће му живот, онима који греше не к’ смрти. Има грех к’ смрти (смртни, који се не прашта) за тај не говорим да се моли. 5 Под именом проштених грехова разуму се обични грехови и они за које се човек моли Богу да му их опрости. По науци о божијем неограниченом милосрђу нема греха који човек може учинити а да је већи од божије милости и према томе, нема греха који Бог неће човеку опростити само ако се покаје, замоли за опроштај, учини дела покајања тј. добра дела и ако престане грешити. Дакле под смртним грехом разуму се они тежи грехови, за које човек по своме упорству и јогунству или неверовању неће Богу да се моли. По науци неких светих отаца под смртним грехом нарочито се разуму: 1) омаловажавање светиње тј. викање на Бога, неверовање у Бога, учење да нема Бога, омаловажавање његових својстава итд. и 2) гоњење хришћана. 6 Но и за ове грехове кад се човек искрено покаје, кад замоли Бога за опроштај и кад их престане чинити, могу му се опростити, јер Бог неће да ни један човек умре као грешник него сви да се спасу, каже Св. Писмо. На другом месту Спаситељ је ово исто казао рекавши: И ако ко рече реч на сина човечијег опростиће му се; а који рече на Духа Светога, неће му се опростити ни на овоме свету ни на ономе. 7
Из последњих речи овога стиха дознајемо, да се опроштај за грехове може добити не само на овоме свету него и на ономе тј. после смрти. Овај опроштај могу добити они, који за време живота на земљи нису успели да принесу и дела достојна покајања добра дела али су умрли у кајању, вери и нади на Бога. Но треба знати, да ни ови после смрти не могу сами лично ништа да учине у корист свога спасења, јер је Господ казао: треба радити докле је дан, јер ће доћи ноћ кад нико не може да ради 8 Овде се под даном разуме живот, кад човек може да ради на своме спасењу, а под ноћи разуме се смрш и време иосле смрши до страшнога суда кад лично, сам за себе, не може нико ништа да ради за своје спасење. Но ко је се за време живота покајао и умро у вери и нади па није доспео да принесе и дела достојна покајања, томе могу помоћи: Христове заслуге, црквене молитве и чињење милостиње од стране сродника и пријатеља.
А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити или шта ћете казати: јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
Ови су стихови протумачени (вид. тумач. на прогл. Краљевине).
1. I Петр. 3, 14-15.
2. Рим. 8, 32.
3. Мат. 10, 32.
4. Лук. 11, 23.
5. I Јов. 5, 16.
6. VII вас. саб. пр. 5.
7. Мат. 12, 32.
8. Јов. 9, 4.
БЕСЕДА НА СВ. ЂОРЂА
У име Оца и Сина и Светог Духа
Бр. сл.
На данашњи празник Св. Ђорђа биће најудесније да вам са овога светог места кажем неколико речи о моралном и материјалном благом и уживањима овога света. На ову мисао навео ме је сам живот и дела данашњег светитеља и угодника божијег Ђорђа, који је ради славе божије и свога спасења и да би добар пример и нама а ради наше среће оставио, жртвовао своју светску славу и старешинско достојанство па се предао на мучење украсивши себе вечном славом и небеским достојанством међу анђелима.
Свети Ђорђе живео је на 250 година после Христа Спаситеља, дакле баш у оно време, кад су идолопоклоници најжешће гонили хришћане а он је и сам био хришћанин. Свети Ђорђе био је и војвода римског цара Диоклецијана а одликовао се особитом бистрином ума и јачином тела. Као царски војвода светитељ је заиста могао прекрасно да ужива сва блага овога света, но он гледајући како идолопоклоници и њихови власници колико неправедно толико и варварски гоне, муче и убијају хришћане, није могао такву неправду да сноси па зато остави своју службу и почне јавно да брани хришћане а да осуђује злочестога цара Диоклецијана и његове нечовечне чиновнике. Св. Ђорђе је и самоме цару у очи говорио о његовим безакоњима и о нечовечности његових чиновника који су хришћане мучили и убијали и зато га цар затвори у тамницу где је многе и тешке муке претрпео. Светога Ђорђа мећали су варвари у процеп а на прси налагали су му велико и тешко камење. Но светитељ ипак није престао да слави Бога Спаситеља и да брани хришћане. Затим су га мећали на точак испод кога је била даска са дугачким и оштрим ексерима па су га окретали тако, да су му ексери сво тело испарали, но Ђорђе и опет оста веран Богу, својој светој вери и браћи хришћанима. После дугих и тешких мучења на послетку су му и главу одсекли али славу светитељску нису могли да му одузму. Свети Ђорђе одонда па кроз сва времена па и данас зове се победоносац, јер је својом сталношћу и издржљивошћу на грозним мукама победио своје мучитеље и отровну аждају тј. непријатеље хришћанства, јер су његовом примеру сљедовали и други хришћани и тако одржали победу крста над некрсти. На икони светог Ђорђа, браћо, види се и лик једне царице а то је Александра, жена цара Диоклецијана, која је погинула кад и Ђорђе а због тога што је и ова бранила и Ђорђа и хришћане.
По примеру светог Ђорђа, бл. сл. још су и многи други побожни хришћани тешко страдали, па има људи који читајући житија ових светитеља мисле а неки и незадовољни сами собом и красотама којима је Бог украсио земљу ради својих синова људи, говоре, да је овај божији свет играчка; да је човек на свету само зато да трпи као најнесрећније створење! Људи што овако говоре позивају се још и на Свето Писмо, да и оно назива свет сујетом и ништавилом, који све смртне баца у амбис туга и мука! Но прави хришћанин не мисли овако о свету, који је дело божије мудрости и свемогућства. Овако зло мишљење о свету јесте последица оптерећене савести, коју су притисле неограничене и прекомерне тежње за уживања и свакојаке насладе.
Бог у Светом Писму и сам каже, да је овај свет прекрасан, 1 па и ми не можемо никада одобрити, да је премудри и пресавршени Творац створио свет без циља и красоте и као мучилиште за људе? Но од куда онда толика зла и неправде у свету? Од куда да страдају и они велики мужеви, који Бога истинито славе и исповедају? На ово нам одговара Свето Писмо кад каже, да је узрок у томе што се човек сам и слободно удаљио од Бога и предао демону па се тако окаљао грехом а грех, разуме се, да причињава разна и морална и материј ална зла. И напротив, баш и после овога човечијег поступка Бог је се по својој неограниченој милости опет смиловао на човека; није хтео да га остави без своје очинске љубави, него је по слао свога Сина, Христа Спаситеља, да свет ослободи од зла и по кварености.
Као што место од кога се удаљава светлост мора бити мрачно, тако и на човека кад се од њега удаљава божија милост, мора да наступи несрећа. И као што место, коме се светлост приближава мора све више да светли, тако и светлост јеванђелска кад се приближава човеку невернику, она му разгони помрчину у којој се дави и због које бива непријатељ божији и његових угодника. Ову јеванђелску светлост приносили су људима и осветљавали их како Христос Спаситељ тако и његови Апостоли, па и остали светитељи међу којима и свети Ђорђе блиста као јасна звезда. И страдао је Спаситељ и страдали су његови Апостоли па је мученички умро и Св. Ђорђе, јер се божија светлост никоме на силу не даје, почем небо казни насиље; али каква су та страдања код оних, које Бог прославља!
Истина је, бл. сл. да се у Светом Писму често свет преставља као сујета и позорница беда и невоља, но ту се разуму човекове неограничене жеље и разне страсти и пороци, као: самољубље, гордост, ташта слава, разњеженост, среброљупство и друге страсти, које све нестају кад човек умре, па с тога нас ц Свето писмо учи, да не будемо њихови робови. Но у исто време нама Слово Божије одобрава да умерено и према потреби а праведно уживамо земаљска блага не заборављајући никада на љубав према Богу и према ближњему. И Св. Ђорђе уживао ја земаљска блага љубећи и Бога и ближњега но кад је видео, како идолопоклоници омаловажавају правог Бога и истиниту веру и гоне његову браћу хришћане, он је знао да то није право, па с тога као царски војвода и није хтео даље да ужива привремена уживања земаљска, него је љубећи Бога и ближњега одрекао се свега па се удостојио вечног уживања небеског. И тако бл. хр. дознајемо да кад човек злоупотребљава моралне и материјалне дарове, које му Бог даје, он онда постаје: самољубац и саможив среброљубац, непобожан, варалица, и убица, но зар му је за ово Бог крив? Бог кад је човека створио украсио га је најкраснијим особинама; умом и слободом, како би умом познао добро а слободом испуњавао га. Дао му је и савест да помоћу њеном испитује и оцењује своја дела, да ли се саглашавају са божијим законом. Но ако човек ове своје прекрасне особине употребљава на зло, зар му је Бог за то крив? Као што је Бог дао човеку ове душевне дарове тако му је дао и телесне, разне делове тела, којима ће набављати све што му је за живот нужно. Али није му дао руке да отима и убија, нити ноге да иде на зло; није му дао очи да грамзи за туђим ни нокте да гребе, но ако човек све ово употребљава на зло, онда кога другог осим себе самог може да криви?
Због тога, бл. сл. и јесте одавно посведочена истина, да се само онај човек који није прљав, и који је истинити хришћанин оснива на онаквим надама, које га показују да он не мисли, да је на овој земљи привремени грађанин и управо путник коме је дужност да се Богу уподоби, и да се још овде на земљи стреми за небеског грађанина. Но да се ово постигне потребне су многе борбе, па и цео живот правог хришћанина треба да је борба за хришћанским врлинама. Прави и истинити хришћанин оснивајући се на науци и обећањима Христа Спаситеља, 2 сматра овај привремени свет само као средство, преко кога се долази у небеско царство. Овако је бл. сл. и мислио и радио и св Ђорђе. Овако је и он сматрао земаљска блага па их је и жртвовао из љубави према Богу и према ближњему. Оваквав његов живот прославио га је и на небу и на земљи, па с тога угледајмо се и ми на пожртвовања и постојаност победоносца светог Ђорђа. Нас нема ко данас да мучи осим наших страсти, но шта вреди онај човек, који није у стању да своје страсти побеђује? Шта вреди човек, који земаљска привремена уживања не уме умерено да ужива, па да се не огреши ни Богу ни браћи; и напротив, шта вреди онај хришћанин, који привремена земаљска уживања није у стању и да жртвује ради Бога и ближњега као што је урадио и свети Ђорђе чије молитве нека су и данас и свагда на помоћ свакоме брату хришћанину, који га слави угледајући се на његов живот и на дела његова. Амин.
1. Јов. 9, 4.
2. Бит. 1, 31.
