ОБНОВЉЕЊЕ КРАЉЕВСТВА У СРБИЈИ (22. Фебруара)
Лук. зач. 106. гл. 21. Ст. 12-19.
У 21-ој Глави Јеванђеља од Луке налази са Спаситељев пророчански говор о катастрофи јерусалимског храма, о времену те катастрофе и о знацима исте. У том говору а од стиха 12-ог до 19-ог, тј. у данашњем Јеванђељу, Господ говори и о страдањима и мукама, које ће његови ученици претрпети. Но у исто време он их теши обећавајући им своју помоћ. Затим их учи да се ничега не боје и да ће се трпљењем спасти.
Рече Господ својим ученицама, чувајте се од људи, јер ће руке своје метати на вас, и гониће вас и предаваће вас у зборнице и у тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мога ради.
Ово Спаситељево пророштво о страдању његових ученика испунило се, јер су Петар и Јован повлачени на суд (синедрион) 1 и затварани су у тамницу; 2 Павле и Сила затварани су у тамнице и бијени; 3 Павле је извођен пред ахајиског намесника Галиона; 4 Феликса 5 и Агрипу. 6 Стеван је затрпан камењем, 7 а Јакова убио је Ирод. 8 Но пре Јерусалимске катастрофе било је и Нероново гоњење кад су мученички умрли Петар и Павле а страдали су и сви остали Апостоли и ученици.
А то ће вам се догодити за сведочанство.
Сва ова страдања дакле послужиће Апостолима као згодна прилика, да ма и са великим жртвама исповеде Христа Спаситеља ради спасења других као нпр. Сергија Павла, 9 Дионисија Ареопагита и других 10 или на пропаст као нпр. Феликса. 11
Метните дакле у срца своја, да се пре не приправљате како ћете одговарати; јер ћу вам ја дати уста и премудрост, којој се неће моћи противити ни одговорити сви ваши противници.
Пошто је Спаситељ предсказао својим ученицима да ће страдати и бити гоњени сад их теши обећавајући своју помоћ па их пре изреченог обећања позива да исто ставе у своја срца тј. да буду убеђени и нимало да не сумњају у оно, што ће им сад обећати. Даћу вам уста јесте израз који Спаситељ овде употребљава ради јаче силе говора. Речима горњег стиха Спаситељ обећава својим ученицима толику мудрост, да јој се неће моћи противити непријатељи ни онда кад би се сви спојили у једног. Ову истину сведочи и Апостол кад каже: а кад видеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости дивљаху се… и не могаше ништа противу рећи. 12 – Неки под именом уста разуму речи а под именом премудрости силу мисли, красноречивост и непогрешност.
А предаће вас и родитељи, и браћа, и рођаци и пријатељи и побиће неке од вас. И сви ће омрзнути на вас имена мога ради.
Објашњење ова два стиха види у тумачењу првог стиха, ове главе.
И длака с главе ваше неће погинути.
Иако ове Спаситељеве речи треба разумети у смислу преносном ипак су се у време Јерусалимске катастрофе историјски од речи до речи испуниле јер сви хришћани који су тада били у Јерусалиму прешли су преко Јордана у Пелу и тамо се спасли. На сваки начин да је израз: и длака с главе ваше неће погинути народна изрека, којом се исказивало и представљало нарочито божије старање о избранима. 13
Трпљењем својим спасавајте душе своје.
Овим речима Спаситељ каже својим ученицима, да трпећи страдања ради вере у њега не малаксају и не очајавају јер ако телесни живот и изгубе ипак ће живети. Изрека овога стиха има више сличних у Новом Завету нпр. Ко претрпи до краја благо њему14 или ко претрпи до краја спашће се. 15
На данашњи празник осим овог Јеванђеља може се читати и ово друго:
Мат. зач. 36 гл. 10. ст 162.
И ово Јеванђеље, као и горње има један и исти предмет, па су и многи стихови скоро једни и исти, због тога ћемо сад да протумачимо само оно, што нема у горњем Јеванђељу од Луке.
Рече Господ својим ученицима: Ето ја вас шаљем жао овце међу вукове: будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови.
Пошто ће Господ својим ученицима да каже, како их шаље као овце међу вукове он да би их задахнуо духом смелости, храбрости и слободе те да се не плаше, најпре им каже: ето, ја вас шаљем тј. ја који сам цар славе и који могу да сатрем и вукове и сатану и смрт, па зато се не бојте. Ову истину предсказао је и Псалмопевац кад је рекао: узвисите врхове своје, узвисите се врата вечна! Иде цар славе. Ко је тај цар славе? Господ крепак и силан, Господ силан у боју. Отворише врата старешине наше, отворише се врата вечна, иде цар славе. Ко је тај цар славе? Господ над војскама; он је цар славе. Спаситељ дакле шаље ученике као овце међу вукове што још значи, да се од непријатеља не бране физичком силом, јер ће на тај начин и пре и боље победити и претвориће вукове у овце а све његовом помоћу. Господ упоређује своје ученике са овцама зато, што их шаље без видљиве заштите, нешколоване, сиромашне и без политичког уплива а да проповедају начела, која су противна како политичкој римској власти тако и начелима вероисповедног јудејског учења. Непријатеље опет назива Господ вуковима – курјацима с тога што ће силни овога света зверски нападати на његове ученике да их сатру и упропасте. -Будите мудри као змије… Змија је код Египћана била символ мудрости, јер ова животиња некако се удесније стара о своме одржању него друге животиње; и друго, многи родови змија никад не нападају осим у случају нужде, велике глади, или ради одбране. Осим тога, треба да ученици и последоваоци Христови подражавају и другу мудрост змијину, јер као што она кад остари свлачи своју покожицу па остаје у новој, лепшој, тако и ми остаривши у страстима треба да скинемо стари оков душе (грех) и да се обучемо у нову одећу (благодат). – И безазлени као голубови. Сатана је се преставио као змија а Дух свети у виду голуба. Узроком сатане а у виду змије изгубили смо рај блаженства и насладе а Духом Светим у виду голуба обрадовани смо доласком Искупитеља и спасењем, Голуб је симбол благости, па угледајући се на њега дознајемо, да хришћанин треба не само да ради паметно и мудро, него да се одликује како чистоћом срца тако и благошћу. Христовим последоваоцима никако не личи фанатизам, груба сила, пакост и љутња, јер се хришћанство шири проповеђу и убеђивањем а не насиљем.
А чувајте се од људи; јер ће вас они предати судовима и по зборницама својим биће вас. И пред властеле и цареве водиће вас мене ради за сведочанство њима и незнабошцима. А кад вас предаду, не брините се како ће те или шта ћете говорити; јер ја вам се у онај час дати шта ћете казати. Јер ви нећете говорити, него Дух Оца вашега говориће из вас. А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће деца на родитеље и победиће их. И сви ће мрзети на вас имена мога ради; али који претрпи до краја тај ће се спасти.
Сви ови стихови протумачени су у Јеванђељу од Луке, које смо ставили у почетку овога празника.
1. Дел. Ап. 4, 1-7
2. 3.
3 Дел. Ап. 16, 24.
4. 23.
5. Дел. Ап. 18, 1.
6. Дел. Ап. 24, 24.
7. 25, 2.
8. 7, 59.
9. 12, 2.
10. 13, 7-12.
11. 17, 34.
12. Дел. Ап. 4, 13. 26, 24.
13.Лук. 12, 7. Мат. 10, 21-22
14. Мат. 24, 43.
15. Мат. 10, 22.
БЕСЕДА НА ПРАЗНИК ОБНОВЉЕЊА КРАЉЕВСТВА у СРБИЈИ
У име Оца и Сина и светога духа
Тешког сам се посла латио; слабачке су силе моје те да вам побожна браћо, у данашњој мојој беседи са онаквом важношћу представим значај данашњег великог дана, какав он има и у српској историји и у српској цркви; и на балканском полуострву и пред целом Европом. Ништавна је моја храброст према јунаштву српскога народа, који је покидао тешке ланце петстогодишњега ропства; незнатна је моја памет према оним великим у умовима, који су тако рећи са голим рукама и у крајњој сиромаштини предводили Шумадију против царевине, пред којом је и моћна Европа стрепела! Па зато се мили слушаоци и бојим да својим данашњим говором нећу моћи овако верно да представим славу и величину наших великих предака јунака, који су положили темељ и Српској Краљевини и данашњој српској светковини.
Клонула и малаксала Шумадија на путу своје слободе и славе већ беше посрнула, и гле, на речи рудничког војводе: ево мене и ево вам рата са Турцима, сва се Шумадија поново диже, прикупи своје старо и готово неупотребљиво оружје, па за неколико година свршава велико историјско дело ослобођења! Делиград, Чачак, Љубић, Мишар, Дубље, Неготин… постају историјски сведоци примерног јунаштва у лику опасаног Србина, а на Европским универзитетима историчари држе предавања о Милошу Обреновићу, Синђелићу, Хајдук Вељку и о другим звездама на српском небу! Сваки Србин испуњава целе листове историје Српске и сваки педаљ шумадијске земље стоји као трофеј српске победе! Па зато и кажем, који философ има толико мудрости, који филолог има толико знања, који патриота толики патриотизам или који беседник толико дара, да сладећи патриотизам наших великана предака и стављајући их за пример њиховим потомцима и не побоји се да им славу не умањи; да им величину не окрњи? Која ли дела наших отаца ослободиоца треба најпре а која после да причам? Са каквим венцима треба да окитим јунаке који гладни и жедни, рањени и намучени, попаљени и гоњени, печени и вешани изнеше Српски народ пред Европу као слободан и самосталан! Зар ти јунаци, под заставом рудничког војводе нису већи од оних старих Срба српске царевине? Јер докле они из царске слободе падоше у ропство, дотле ови покидаше окове ропства и стекоше слободу и себи и потомству! Кад је песник за царске Србе казао:
Борила се и уморила се,
Мртва лежи на Косову војска;
Зар за наше скоре претке не би могао казати:
Борила се, не уморила се,
Храбра стоји Шумадијска војска?
И заиста, као што српску државу за време њене старе славе и величине а под њеним великим царевима можемо да упоредимо са блаженством, исто тако и пропало српско царство на Косову можемо да упоредимо са патњом и невољом у којој се Срби муче и мучном науком уче; о великој и неизмерној важности слоге. Мучна је била та школа, дугачак је исувише био њен рок, страшан јој је био учитељ а још грознија метода! За таквом скамијом а скоро пет стотина година под тешким оковима седео је и стењао Српски народ и српска црква! И кад су већ непријатељи мислили да је Српски народ умро а његова црква да је мртво и бездушно тело, које непрекидно пролива крв толиких мученика и вере и отаџбине, баш се онда посведочи да Српски народ и његова црква живе и да нису мртво тело, него живот и свежа снага пуна моћи хришћанског духа и пуна осећања чистог патриотизма! Кад је Српски народ свршио ону своју мучну и дуговремену школу, кад је кроз варварску ватру и гвожђе и све антихришћанске стихије тираније прошао, он је из тога чуда и белаја изишао чист као злато па задојен хришћанским духом изишао је збиља као народ жив и свеж и свестан самога себе и свога ослобођења, па је зато и могао да развијену заставу слободе код таковске цркве оберучке прихвати и високо подигне да је и небо благослови те да се и непријатељи пред њоме поклоне, као што су се и поклонили кад су ову заставу проносили кроз српску земљу Обреновићи, Синђелићи, Хајдук Вељко и други великани Српски, идеј а слободе облагорођена вероисповедним осећањима, била је жива и истинита идеја а не само празан замишљај фантазије па зато се 1815. год. а лицем на Цвети и оживотворила и засновала темељ и данашњој краљевини и данашњем великом и значајном празнику, који овако свечано празнујемо. И гле браћо, чуда у народу српском и небу се већ беше досадило робовање српско па је хтело да се на најсвечанији дан љубимца и свога и земаљског, на царски дан; Спаситеља Исуса Христа царски залепрша и застава српске слободе у рукама таковског јунака Милоша Обреновића. На Христовој застава стајало је: Хришћанство је стас слобода и натредак, а на застави таковског јунака стајало је: Ево мене и ево вам рата са Турцима, и свето дело благослови крстом калуђер Мелентије, народ га прихвати а вера и црква потпоможе, па као што се потресе земља при Христовом васкрсењу, те свет обасја хришћанство, тако се потресе и српска земља при српском васкрсењу и српску земљу обасја слобода. Из те слободе пониче Српска кнежевина, ослобођени градови дичан са јунаштва Шуматовац.
Слобода у Врањи и Пироту вредном
Слобода Лесковцу и Прокупљу седом.
Предаја у Нишу силног турског паше
А плодови свега и краљевство наше.
Да, краљевина, то је она звезда која је грејала и обасјавала старе Србе, но коју је неслога на Косову помрчала. Краљевина је она звезда, која је и наше очеве предводила као што је и она Христова звезда предводила мудраце да Спаситеља нађу. И благодарећи Богу, та је звезда довела нас на место где је Српски спас кога и нађосмо на потпуну нашу слободу и самосталност, нашу Краљевину, као своју тековину изнесемо пред Европу и данас она стоји као равноправна сестра у реду свију краљевина, а Србин је у целоме свету равноправан брат свију великих народа. Бели орао поносито је и опет главу подигао а суседни краљеви и цареви посећују српског краља у српској краљевини и у српском краљевском двору!
Но славећи данас мила браћо, ову своју краљевску славу сетимо се и Косова равна и на њему палу слогу подигнемо високо, а усвоја срца урежемо вечно. Славећи дан своје краљевине сетимо се блажене успомене ваших отаца па чувајући као највећу светињу аманет: крст часни и слободу златну угледајмо се на њих е да би се и паши потомци нас сећали овако мило и благодарно, као што се ми сећамо наших предака. Као синови краљевине не заборављајмо речи Оца отаџбине, нашег витешког ослободиоца и првог Краља Милана, који је као творац краљевине и њен пут обележио и циљ јој одредио, кад је победоносно у Нишу казао:
Иако се Српски стег
Посред Ниша вије
Јоште тужно Косово
Освећено није.
