БЕСЕДА О ХРИШЋАНСКИМ ДУЖНОСТИМА
Ва име Оца и Сина и Св. Духа
Побожна браћо,
Нема ни једнога месеца и нема ни једнога дана у години, који за човека није од велике важности јер нема ни једнога дана када човек нема никаквих дужности, а сваки своје дужности треба тачно да испуњава. Ко своје дужности верно и тачно не испуњава тај је крив и пред својом савешћу, и пред друштвом у коме живи и пред Богом који човека упућује да се угледа на вредноћу мрава и пчеле. Ко ма и један дан свога живота изгуби неиспунивши дужности тога дана. тај је изгубио оно, што никад повратити не може; јер се изгубљено време никада не може да поврати.
Но иако су сви божији дани од толике важности ипак дани великога посша имају особито значење за свакога хришћанина. Дани великога поста јесу оно свештено време, кад је хришћанин нарочито дужан да размишља о неизмерним божијим доброчинствима и о неограниченој божијој љубави према људима. Дани великога поста јесу оно свештено време кад хришћанин треба
озбиљно и побожно да мисли о свима страдањима, која је Господ Спаситељ добровољно претрпео за спасење света. С тога у све дане великога поста треба хришћанин да се пита чиме се одужује овоме преблагом Спаситељу на његовој божанској љубави, и како испуњава његове заповести о љубави према Богу и ближњему?
Љубити Бога по Христовој заповести; Свим срцем, свом душом и свом снагом значи: љубити га потпуно и савршено. А љубити Бога потпуно и савршено значи: тачно испуњавати све божије заповести. Но смемо ли се ми запитати, мила браћо, како испуњавамо божије заповести? Наше су цркве празне а код кућа се слабо Богу молимо, ретко му кад благодаримо што нам даје дан и ноћ ваздух и храну, ретко се на њега и надамо а још ређе у кругу домаћем говоримо о Богу и његовим светим заповестима, о Цркви и богомољи! Смемо ли се браћо, запитати, кад у кругу домаћем читамо Свето писмо, ту божију науку, која учи како ћемо на земљи бити срећни а на небу спасени? Кад ми наше домаће поучавамо у вери и побожности и кад водимо бригу, да ли наши момци и млађи у цркву иду, да ли се код куће Богу моле, да ли се и они исповедају и причешћују? Или никад, или врло ретко! Све ово је жалосна истина, али ипак истина, која нас уверава да ми не испуњавамо Спаситељеву заповест о љубави према Богу! Но кад ми не љубимо Бога, како можемо очекивати да Бог љуби нас?
Љубити Бога значи: тачно испуњавати све божије заповести. Но Бог заповеда да се кајемо за грехове и да се причешћујемо а нарочито у дане великога поста. Али, колико ће њих и овом приликом остати без причешћа а они што приступе овој светој Тајни, у којој се човек с Богом сједињава, како ли су се спремили за ову како најсветију тако и најозбиљнију дужност?
Пре причешћа треба сваки да пости, но како ми ретко читамо науку божију, тешко и да знамо шта је прави пост? Није пост само у томе, ако човек једе мало посне хране, него је нужно да се за време поста и више молимо Богу него обично; Нужно је да више чинимо милостиње него обично; нужно је не само да се речима исповедамо и кајемо за своје грехове, него да притом искрено осећам у себи и жалост што смо грешили, као што осећамо жалост кад чујемо да нам је умро неко, кога смо братски волели, и још је нужно, да и ми сами праштамо онима који су нас увредили да се помиримо са онима са којима смо у свађи. Пост је дакле не само посна храна него и молитва и милостиња и кај ање за грехове и праштање за увреде и мирење са завађенима да ко се овако не спреми за тајну светог причешћа на тога ће се применити речи Господа и Спаситеља, који каже: ко се недостојно причешћује, тај ће бити осуђен, јер није озбиљно мислио о свешињи тела божијег; а народ наш за таквога човека каже: да место причешћа ватру у себе узима. – Ето, дакле, шта нам налаже заповест Спаситељева о љубави према Богу.
А шта налаже Господ Спаситељ у својој заповести о љубави према ближњем, према сваком брату и човеку? Ево како заповеда: Љубите ближњег као самог себе. За овакву љубав он нам је сам дао примера својим пожртвовањем, које почиње од рођења у јаслама па траје кроз цео његов живот и свршава се најстрашнијом смрћу на Голготи распјатијем на крсту а све из љубави према човечанству, па зато и каже: љубите један другог као што и ја вас љубим. Спаситељеви Апостоли верни своме учитељу тачно су испунили и ову његову заповест па као људи, и то прости рибари, показали су нам делом да се ближњи може љубити, као што и сваки сам себе љуби. Верни своме Господу, они оставише и своје родитеље и своје породице, своју отаџбину и своју веру свој језик па се разиђоше по целом ондашњем варварском свету да га уче и науче како ће на земљи бити срећан а на небу спасен. Но да ли се и ми данас угледамо на овакав пример љубави према ближњем? На ово питање нека сваки сам себи одговори. Нека се сваки озбиљно упита у којој мери посведочава своју љубав према Богу испуњавајући божије заповести и нека се упита у коликој мери посведочава љубав према ближњем угледајући се на љубав Спаситељеву према нама па ће онда сваки знати, шта му још треба да уради а нарочито у овим данима великога поста. После оваквог испитивања самог себе, свак ће знати и колико је спреман за свету тајну причешћа па да причешћујући се на своју душу, него да је оправда и освети како би постао и наследник царства Божија и вечнога живота на небу. Амин.
Пре причешћа треба сваки да пости, но како ми ретко читамо науку божију, тешко и да знамо шта је прави пост? Није пост само у томе, ако човек једе мало посне хране, него је нужно да се за време поста и више молимо Богу него обично; Нужно је да више чинимо милостиње него обично; нужно је не само да се речима исповедамо и кајемо за своје грехове, него да притом искрено осећам у себи и жалост што смо грешили, као што осећамо жалост кад чујемо да нам је умро неко, кога смо братски волели, и још је нужно, да и ми сами праштамо онима који су нас увредили да се помиримо са онима са којима смо у свађи. Пост је дакле не само посна храна него и молитва и милостиња и кај ање за грехове и праштање за увреде и мирење са завађенима да ко се овако не спреми за тајну светог причешћа на тога ће се применити речи Господа и Спаситеља, који каже: ко се недостојно причешћује, тај ће бити осуђен, јер није озбиљно мислио о свешињи тела божијег; а народ наш за таквога човека каже: да место причешћа ватру у себе узима. – Ето, дакле, шта нам налаже заповест Спаситељева о љубави према Богу.
А шта налаже Господ Спаситељ у својој заповести о љубави према ближњем, према сваком брату и човеку? Ево како заповеда: Љубите ближњег као самог себе. За овакву љубав он нам је сам дао примера својим пожртвовањем, које почиње од рођења у јаслама па траје кроз цео његов живот и свршава се најстрашнијом смрћу на Голготи распјатијем на крсту а све из љубави према човечанству, па зато и каже: љубите један другог као што и ја вас љубим. Спаситељеви Апостоли верни своме учитељу тачно су испунили и ову његову заповест па као људи, и то прости рибари, показали су нам делом да се ближњи може љубити, као што и сваки сам себе љуби. Верни своме Господу, они оставише и своје родитеље и своје породице, своју отаџбину и своју веру свој језик па се разиђоше по целом ондашњем варварском свету да га уче и науче како ће на земљи бити срећан а на небу спасен. Но да ли се и ми данас угледамо на овакав пример љубави према ближњем? На ово питање нека сваки сам себи одговори. Нека се сваки озбиљно упита у којој мери посведочава своју љубав према Богу испуњавајући божије заповести и нека се упита у коликој мери посведочава љубав према ближњем угледајући се на љубав Спаситељеву према нама па ће онда сваки знати, шта му још треба да уради а нарочито у овим данима великога поста. После оваквог испитивања самог себе, свак ће знати и колико је спреман за свету тајну причешћа па да причешћујући се на своју душу, него да је оправда и освети како би постао и наследник царства Божија и вечнога живота на небу. Амин.