ТРЕЋИ ДАН ВАСКРСА
Лук. зач. 113. гл. 24. ст. 12-35.
Данашње Јеванђеље говори о томе, како се Господ Спаситељ после свога васкрсења јавио двојици својих ученика, кад су ишли у Емаус. О овоме догађају спомиње и јеванђелист Марко 16,12-13.
У оно време, Петар устаде и отрча ка гробу па се надвири и виде само хаљине где леже, и отиде, чудећи се у себи шта би.
У Недељу рано жене мироносице похитале су на гроб да помажу тело Спаситељево, но кад су дошле тамо, Господ је већ био васкрсао и оне су виделе анђеле, а неке и самог Господа, па су онда похитале да и ученицима јаве да је Господ васкрсао. Но ученици им нису одмах веровали а Петар, који се вазда одликовао живошћу и енергијом, одмах похита ка гробу да се и сам увери. Кад је дошао на гроб он се надвири и виде само она платна у која је Господ био завијен при погребу. Петар је три пута долазио на гроб. Први пут сам, затим са Јованом, што и Јован сведочи 1 и по трећи пут опет сам. Петар је похитао ка гробу да би учитеља видео пре осталих ученика и да би добио опроштај за трикратно одрицање. Ишао је ка гробу три пута, јер се у три пута и одрицао Спаситеља.
И гле, двојица од њих ишли су онога дана у село које је било далеко од Јерусалима шесдесет стадија и звало се Емаус. И они су говорили међу собом о свима овим догађајима.
Ови двојица били су Христови ученици. Један је био Клеопа 2 а други се не именује но неки мисле да је био јеванђелист Лука. Под именом онога дана разуме се дан Спаситељевог васкрсења, тј. Недеља. Емаус је био далеко од Јерусалима око 7 миља 3 (60 стадија). Још су позната два Емауса. Први је онај што је доцније назван Никопољ; био је 22 миље далеко од Јерусалима и у њему је Јуда Макавеј победио Горгија, Сирског војсковођу. 4 Други је по сведочанству Јосифовом, био пред Тиверијадом, и у њему су била топла купатила. 5 Поменута два ученика путујући у Емаус говорили су међу собом о свему што се тих дана догодило са Спаситељем, тј. о његовом страдању, распећу, погребењу и васкрсењу о коме су мироносице јавиле.
И кад су се они разговарали и запитивали један другог а Исус им се приближи и иђаше с њима.
По Јовановом сведочанству, које каже: да ученици још нису знали тј. ни на дан васкрсења, да ће он, Христос – као што је у Св. Писму предсказано, трећи дан устати из мртвих 6 и ова два ученика, путујући у Емаус, питали су један другог и објашњавали се о томе, како је било могуће, да Христос као истинити Месија пострада и како да васкрсне кад је умро. И баш кад су о томе говорили, Христос им се приближи и учини, да га они нису могли да познаду па им се покаже као путник.
И Он им рече: какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
Господ је као свезнајући знао, о чему се они разговарају, али тражи да то и они сами кажу, како би после и његова наука јаче подејствовала на њих. Овако је Спаситељ и других пута поступао. Питање што сте невесели? посведочава, да су ученици још сумњали у Христово васкрсење и да још нису разумевали све оно, што је са њиме било, па су зато и били ожалошћени.
А један, по имену Клеопа одговарајући рече му. Ти си ваљда једини од црквара у Јерусалиму, који ниси чуо шта је у њему било ових дана.
Спаситељево питање јако је зачудило ученике, који нису могли ни мислити, да је у Јерусалиму могло бити ма кога који није чуо шта је са Спаситељем било, па зато се Клеоп па са оваквим питањем и обраћа своме новом сапутнику. Црквари су се звали они Јудеји, који су у време празника долазили у Јерусалим и којих је овом приликом било много, јер је била Пасха.
И рече им шта? А они му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред овим народом. Како га предадоше главари свештенички и кнезови ваши, те се осуди на смрт и разапеше га? А ми се надасмо да је он Онај, који ће избавити Израиља. Али и поред свега тога ово је данас трећи дан како то би. А уплашише нас и неке жене од наших које су биле ране на гробу, па пошто нису нашле његова тела дођоше говорећи, да су им се анђели јавили и казали да је Он жив. И одоше једни од наших на гроб и нађоше тако као што су жене и казале али њега нису видели.
Спаситељ пита ученике шта? како би они казали све појединости које нису могли да разуму, па да им после објасни и докаже, да је све, што се с њиме десило било предсказано у Св. Писму и по томе да су они било дужни да без икакве сумње верују, да је разапети Исус Христос био истинити Месија.
У горњим стиховима јеванђелист Лука опширно описује све што су два ученика казала. Он наводи, да га они признају за пророка и силна и на делу и у речи и пред Богом и пред народом и даље да су га архијереји и старешине осудиле на крсну смрт; да су се они надали, да је Он дошао да спасе Израиља али да су се у свему томе преварили пошто је већ био трећи дао како је сахрањен. Истина, веле ученици, да су се анђели јавили и да су их жене виделе па да су по њиховом сведочанству и неки од ученика отишли на гроб и нашли га празна, као и жене, али Христа нису видели. Но после свију ових речи, ко може тврдити, да су ученици и без јаких и стварних доказа, били готови да признаду Спаситељево васкрсење.
И он им рече: О безумна и спорога срца за веровање свега што су говорили пророци! Није ли требало да Христос то претрпи и да уђе у Своју славу? И почевши од свију пророка казивао им је што је за њега у Светом Писму (написано).
Нови сапутник изненада се сад показује као учитељ који их силно укорава са речима безумни тј. ви, који неправедно судите о догађајима страдања Христовог: и спорога срца за веровање тј. који се тешко склањате да верујете у све оно, што су пророци предсказали о страдањима, смрти и васкрсењу Месијином и што историјски посведочава да је Он Месија. Због тога дакле Христос им и овом приликом наводи сва пророштва о себи како би разумели да је требало да Христос претрпи све што је претртео па да тек онда уђе у своју славу.
И приближише се к’ селу у које су ушли и Он се чињаше као да хоће даље да иде.
Кад су били близу Емауса, јамачно је Спаситељ почео да се прашта са својим сапутницима показујући им, да Он намерава да продужи пут даље. Но
Они су га заустављали говорећи: остани с нама, јер је већ доцкан и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
Ученици су свога сапутника заустављали да те ноћи остане са њима и на то их је покренуло душевно расположење и поверење према њему, но они су то прећутали а показали су за узрок то, што је се већ и ноћ приближила па је, као што из ст. Завета зна, опасно да се тим путем и ноћу путује. Но Спаситељ је знао њихове осећаје па им је зато и молбу испунио и остао са њима, а лако може бити да је један од његова два сапутника имао и своју кућу у Емаусу, па је у тој кући и одсео да вечера.
И кад је седео с њима за трпезом узе хлеб и благословивши преломи га и даде им. Тада се њима отворише очи и познаше га али њега нестаде.
Кад је Спаситељ благосиљао хлеб и давао им, они су га по томе познали, јер им је благосиљање било познато. Но њега одмах нестаје испред ученика а зато, да се и они не би ту задржавали него да би одмах похитали осталим ученицима да и њима јаве, како су видели васкрслог Господа и говорили с њиме.
И они су говорили један другоме: није ли говорило наше срце у нама кад нам је говорио путем и кад нам је казивао Писмо.
Кад су ученици при благосиљању хлеба познали свога божанског учитеља, кога је одмах нестало они су се живо опоменули и онога пријатног душевног расположења, које су осећали на путу кад им је Господ тумачио Свето писмо, па се сад са чуђењем питају како га још онда нису познали? Пошто су се ученици чудили свему што се са Христом десило и пошто нису разумевали како је било могуће да он страда, Спаситељ им је тумачио како је све требало да буде, па им је за доказ наводио и пророштва Ст. Завета о Месији доказивајући да су се сва на њему испунила.
И усташе онај час и вратише се у Јерусалим и нађоше у скупу једанаесторицу и (друге) који су били са њим и који су говорили: заиста устаде Господ и јави се Симону.
Ученици чим су познали Господа и чим је њега нестало, одмах су оставили и вечеру и одмор па похитали у Јерусалим да обрадују и остале другове којих је било једанаест, јер се Јуда већ беше обесио. Али није био ту ни Тома, дакле од куда их једанаест? Једанаести је био Матија, који је на место Јуде изабран. Кад су Емауски путници нашли у скупу једанаесторицу значи, да они нису били из броја 12 Апостола, а што се помињу и други са једанаесторицом, то су јамачно били неки од 70 ученика, или свих 70. Да је се Спаситељ јавио Симону Петру о томе говори и Апостол Павле у И Кор. 15, 5, а такође и Марко у 16, 12.
И они (емауски путници) казаше шта би на путу и како су га (Спаситеља) познали кад је преломио хлеб.
Кад су се једанаесторица са другима разговарали о Христовом васкрсењу и о томе, како се Господ не само мироносицама него и Петру јавио, баш у то време долазе и Емауски путници причајући, шта је се и њима десило, како су и они видели васкрслог Господа и ово је ученике још више уверило, да је Господ заиста васкрсао. Но одмах је и свака сумња престала, јер баш кад су ово говорили и Господ им се сам лично јавља поздрављајући их са: мир вам.
1. 20, 1-10.
2. Сг. 18.
3. Јосиф Пол. VII 6, 6.
4. I Макав. 3. 40-57.
5. Пол. IV, 1, 3.
6. 20, 9
ЕСЕДА НА ТРЕЋИ ДАН УСКРСА
Ва име Оца, и Сина, и Св. Духа
Бл. хр.
Кад је се Господ Спаситељ после свога славног васкрсења јавио својим ученицима, који су, бојећи се од Јудеја, били сви заједно прикривени у једном дому, онда их је Господ поздравио са речи-ма: Мир вам тј. не плашите се, не бојте се и не сумњајте више; ево ја сам с вама. И ученици су се обрадовали великом радошћу кад су видели Господа, који им је преподао свој небески мир. Овај мир,
браћо, толико је значајан у човечијем животу и толико је нужан свакоме, да човек на земљи и не може живети, а још мање бити срећан без овога мира, па зато ћу вам данас о њему и да говорим.
Где владају страсти, тамо, др. сл. нема овога блаженог мира. Људи, којима овладају страсти као: злоба, завист, мржња, освета; прекомерна тежња за богатством и за насладама телесним, такви људи не могу имати мира, они не могу имати душевног спокојства ни веселе и спокој не савести. Но истина је и то, да само једини Бог има савршени мир, мир коме нема граница, но који преблаги Бог и људима а према њиховој заслузи даје. Јединац Божији, Господ Спаситељ, кад је сишао у свет, Он је и тај блажени мир разлио по њему, јер је својим распећем на крсту измирио грешну земљу са праведним небом, па зато и ми кажемо, да је Исус Христос наш мир. 1
Свет, бл. сл. каже, да сиромаштво има своје незгоде, нужде, тешкоће и разне непријатности и да све то жалости и душу и срце и тако лишава човека душевног мира. Затим свет каже, да је богатство срећа, јер богат ради оно што жели и што хоће, па зато је богатоме и срце мирно и душа спокојна и само он ужива мир! Ова светска наука многим је људима пријатна па зато они и мисле, да је у богатству мир и спокојство! Но Господ Спаситељ да би нам показао колико је погрешна ова наука, он нам је у своме Јеванђељу показао и стање једног богаташа, па каже: Једном богатом човеку родиле су њиве. 2 Дакле, овај је човек био богат а пошто су му и њиве добро родиле, он је постао још богатији. Но да ли му је богатство и душевни мир донело? Није, јер му је задало многе бриге, па зато тај богаташ, кад је видео како су му њиве добро родиле, рече: шта ћу сад да чиним, немам у што да саберем своју летину! Дакле богатога се пита: шта да чини као да је сиромах, и каже немам као да је осиротео! Богаташ се брине због изобиља а сиромах због немања! Богаташа муче бриге, што му се богатство умножило, а сиромаха муче бриге што му се сиротиња увећала. Но богаташ се опростио својих брига, јер каже: ево ово ћу чинити: покварићу своје житнице и начинићу веће и онде ћу сабрати сва жита и добро своје. Но зар рушење старих и подизање нових житница, зар прибирање и смештање хране и других добара, није нова брига и ново старање? Зар није неспокојство? На послетку овај богаташ налази мира и спокојства, али не у имању него у својој фантазији, не у овоме свету који је скоро под његовом влашћу, него у будућности, која му је непозната и којом није властан, јер вели: и казаћу души својој: душо, имаш много имања на много година: почивај, једи, пиј и весели се. Но кад ће ово спокојство да наступи? Кад поруши старе и озида нове житнице; кад сабере све плодове и кад их смести у житнице! Али, да ли је богаташ дочекао то време, које је очекивао? Није, јер Бог му рече: безумниче, ове ноћи узеће душу твоју од тебе; а што си приправио чије ће бити. И тако, бр. хр. овај богаташ није никад уживао онога мира и спокојства које је од свога богатства очекивао, него је све време свога живота провео у бригама и трудовима, у немиру и неспокојству, па га је на послетку и изненада смрт снашла. Овакве недаће, каже Господ Спаситељ, дешавају се свима онима, који траже себи мира и спокојства у земаљском богатству а не у небеском тј. у врлинама. Због тога и Свето писмо каже: т ако бива ономе који себи тече благо а не богати се у Бога, тј. који се не обогаћава топлом вером и добрим делима. Због тога и апостол Павле за овакве богаташе вели: А који хоће да се обогате они упадају у напасти и замке, и у многе луде и шкодљиве жеље, које потапају човека у пропаст и погибију, па зато и видимо да су среброљупци непрестано у препиркама и зађевцима, јер се служе лукавством, обманом, лажи, неправдом и кривоклеством, а све ово и јесу плодови светске науке о богатству. Но зар од свега овога може бити мира и спокојства?
Свет каже, кад се уздржаваш онда не испуњаваш своје жеље, и оне се онда шире и расту, па с тога ти узнемиравају спокојство, с тога дакле задовољавај сласти твоје жеље како би получио мир и спокојство! И оваква поука заиста је пријатна за тело, па зато је многи и слушају, но Спаситељ да би нам показао погрешност и ове науке, он нам је верно насликао живот развратног сина, чија је историја свима позната. Развратни син пошто је примио део свога наслеђа отишао је у далеку земљу, како би тамо у потпуној слободи могао да задовољи све своје жеље. И у далеком свету многа јела и разна весеља, игранке и забаве, певачи и играчи, и разне музике задовољавале су га сваки дан, па од свега тога какво је спокојство получио, какав је душевни мир добио? Кад је у кући свога оца живео скромно и са уздржањем, онда је био господар, а кад је био неуздржљив и развратан, онда је постао слуга и свињар; јер кад је потрошио све што је имао и кад је нестало пара, онда је остао и без пријатеља, а како се десила и гладна година он је био принуђена да ступи у службу те га господар посла да чува свиње? Но и тамо гладан желео је да се насити и од оне хране, којом су се свиње храниле, па у том стању и повиче овако: у дому оца мога многе слуге имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади. 3 Овакво је дакле спо којство и мир које доноси задовољавање телесних жеља и које даје овај земаљски свет.
И тако, бл. сл. душевни мир и спокојство нити се постизава помоћу богатства ни задовољавањем телесних жеља, него се као душевна врлина и духовно благо душевним средством и добија. И то, или преко анђела који су целој земљи објавили мир при рођењу Христовом; 4 или речима са којим га је Спаситељ давао многима говорећи: иди с миром 5 или као што је својим ученицима пред својим страдањем казао: мир мој дајем вам и мир мој остављам вам 6 или као што им је после свога васкрсења казао: мир вам, 7 па им је и заповедио овако: у коју год кућу уђете најпре говорите: мир кући овој. 8 Са оваквим дакле средствима даје Бог људима велики и небесни дар мира. Но осим овога показао је Господ и други познатији и живљи начин, којим се мир добија и тај је казао преко пророка који вели: Велики мир имају они, који љубе закон Божији и у њих нема спотицања. 9 Но и зар без тога није свакоме познато, да ко љуби и испуњава закон божији, тога и Бог воли и томе нико и ништа у свету не може да поремети његов мир и спокојство.
И после свега овога, бл. сл. лако је разумети, да уколико смо постојанији у хришћанским врлинама, утолико више и мир божији обитава у нама. Но чим грех нашу душу окаља, одмах и мира нестаје а долази немир; нестаје спокојства савести а наступа мучно узнемирење. Ко је рад да ову истину још боље разуме нека замисли живот светих анђела на небу, па ће видети, да код њих влада царство мира, и разумеће да они у томе царству благују зато, што су чисти од греха. Нека даље замисли рај и у њима наше праоце, Адама и Еву, па ће видети, да су и они благовали у царству мира све докле су били чисти од греха, но чим су погрешили, чим су се погордили верујући речима демонским, да ће постати богови кад окусе од забрањеног плода, и чим су постали непослушни кад су преступајући божију заповест и окусили од поменутог плода, одмах им се отворите очи и они разумеше да су голи, страх је обузео њихову душу и неспокојство савести тешко их је мучило, па зато су се почели и да крију заборављајући, да се од Бога не може нико да сакрије. Мира између њих и Бога нестало је и они лишени раја морали су са тешким трудом и знојем лица свога да обрађују земљу, па да се хране проводећи живот у разним бедама и невољaма, у свакојаким болестима и тешким мукама. Но све ове тешкоће зар не сналазе и нас кад год грешимо? Кад је цар Давид у сред царске славе и уживања почео да греши одмах га је обузело неспокојство и немир и он каже: Нема мира у телу моме… вас дан идем сетан због грехова мојих. Безакоња моја изиђоше по врх главе моје и као тешко бреме отежала су ми. Изнемогао сам и веома ослабио па јаучем од трзања срца мога. 10
Па зато, бл. хр. ми много грешимо кад мир и спокојство тражимо у богатству или у телесном уживању, у великим положајима или у насладама овога света. Господ Спаситељ јесте господар мира, но он га даје само онима који су достојни, па с тога својим Апостолима и каже: У коју год кућу уђете најпре говорите: мир кући овој, па ако буде ту син мира, остаће на њему мир ваш; но ако не буде, вратиће се к’ вама. 11 Спаситељ дакле преко својих свештеника свима даје свој божански мир, то највеће благо које слади живот човечији, као што и својим сунцем обасјава и зле и добре; 12 но као што сунце не може да даје вид слепима тако и мир Божији не може да се налази у грешним душама и пакосним срцима. Ко дакле жели душевног мира и блаженог спокојства, нека буде син мира тј. нека се одликује врлинама и испуњавањем светих божијих заповести, па ће му Господ мира дати свој мир у свему и свакад. Амин.
1. Еф. 2, 14. Јов. 14-27
2. Лук. 12, 16.
3. Лук. 15, 17.
4. Лук. 1, 14.
5. Лук. 7, 40.
6. Јов. 14, 27.
7. Јов. 20, 19.
8. Лук. 10, 5.
9. Пс. 119, 165.
10. Пс. 38, 3-7.
11. Лук. 10, 5.
12. Мат. 5, 45.
