ДРУГИ ДАН РОЖДЕСТВА ХРИСТОВА
Мат. зач. 4. гл.2: ст. 13-23.
Кад се испунило четрдесет дана очишћења, као што каже Лука 1 Спаситеља су однели у Јерусалим да га представе Господу, као што је то закон наређивао. Кад су све по закону учинили 2 они су се вратили у Галилеју, у своју варош Назарет.
Пошто мудраци отидоше, гле, анђео Господњи јави се Јосифу у сну и каза му: Устани, узми дете и матер његову па бежи у Мисир, и буди тамо докле ти не кажем; јер ће Ирод тражити дете да га погуби.
Зашто се анђео јавио Јосифу у сну а не на јави протумачено је у прошлом Јеванђељу. Из речи: узми дете и матер његову такође се уверавамо о натприродном зачећу и рођењу Христовом и да му Јосиф заиста није природни отац. Египат је у оно време такође био римска област али не и под влашћу Иродовом. Од Јудеје био је далеко преко 60 миља а у њему је тада живело и много Јудеја код којих је Јосиф и нашао склоништа.
И он уставши узе дете и матер његову и отиде у Египат.
Ноћу се Јосиф кренуо на пут зато, што је по тамошњим жарким пределима врло тешко дању путовати а особито за мало дете и друго зато, да би сигурније избегао гоњење.
И би тако до смрти Иродове; да се изврши што је Господ рекао преко пророка који говори; Из Египта дозвах сина мога.
Ово је пророштво пророка Осије 3 и непосредно се односи на ослобођење Израиља 4 а посредно на овај догађај са Христом.
Тада Ирод кад виде да су га мудраци преварили, разгњеви св врло, и посла те побише децу по Витлејему а по свој околини његовој од две године па на ниже по времену које је добро дознао од мудраца.
Ирод се био страшно наљутио мислећи да су га мудраци исмеј али, но ми већ знамо, да они нису ни мислили на то, него су поступили по божијој наредби. Бог је дакле Ирода посрамио преко мудраца као и Фараона преко Мојсеја, јер су обојица били убице невине деце. Фараон је убијао израиљску мушку децу у Египту а Ирод је поубијао витлејемске младенце! Какве су последице по стигле Ирода при његовој грозној смрти а за овај поступак, казали смо у другој књизи Тумачења.
Тада се зби што је казао пророк Јеремија говорећи: Глас у Рами чу се, плач и ридање, и јаукање много, Рахила плаче за својом децом, и неће да се утеши јер их нема.
И ови су стихови протумачени у другој књизи Тумачења.
А по смрти Иродовој гле, анђео Господњи у сну јави се Јосифу у Мисиру и рече: Устани и узми дете и матер његову и иди у земљу Израиљеву: јер су изумрли који су тражили душу детињу.
Ирод је на најгрознији начин умро 750 године од основања Рима и јамачно треће године по рођењу Христовом. У последњим речима овога текста разуме се Ирод са његовим приврженицима а нарочито његов зли и опаки син Антипатор, кога је Ирод на 5 дана пред своју смрт убио.
И он уставши узе дете и матер његову и дође у земљу Израиљеву. Али чувши да Архелај царује у Јудеји место Ирода оца свога побоја се да тамо иде; него кад прими у сну заповест отиде у крајеве Галилејске.
Архелај је био тиранин као и његов отац. Једног дана, о празнику Пасхе, заповедио је те је убијено око 3.000 људи које у храму које у вароши. Због многих зала Август Ћесар лишио га је власти и Архелај је побегао у Француску. 5
И дошавши онамо намести се у граду који се зове Назарет, да се збуде као што су казали Пророци, да ће се Назарећанин назвати.
Назарет је варошица у племену Завулоновом, западно од Кане а према Тавору и преко 50 миља од Јерусалима. Лежи на једном брежуљку више лепе и богате равнице Овде се Јосиф настанио кад се из Египта вратио а ту је дева Марија са Спаситељем провела скоро 30 година 6 па зато је Назарет и назват Христовим местом. 7 Спаситељ је често долазио у Назарет али ту није чинио многа чуда због рђаве вере самих грађана. Назарећанин је од јеврејске речи Назир што значи грана. О разлици између речи Назореј и Назиреј види II. књ.
1. 2, 22.
2. 2, 39.
3. 11, 1.
4. Исх. 4, 28.
5. Јос. о јуд. рат. Ц. 1, 1.
6. Лук. 4, 13.
7. Мат. 13, 54.
БЕСЕДА НА ДРУГИ ДАН ХРИСТОВА РОЖДЕСТВА
Ва име Оца, и Сина, и Св. Духа
Бл. сл.
Кад је наш праотац Адам у рају погрешио, он је онда и изгубио рај, морао је изаћи напоље из тога места блаженства и уживања па тешким трудом и муком обделавати земљу а на рајска врата поставио је Господ анђела са пламеним мачем и тако се нико више није могао да врати натраг. Од тога времена рај је био затворен за људе све до рођења нашег Спаситеља и Господа Исуса Христа, који је рајска врата опет отворио целоме свету искупивши род људски од греха због кога је рај и био затворен. Данас већ није никоме тешко да уђе у рај, јер су његова врата отворена и није тешко велим још и зато, што знамо, да је први у рај ушао један од оних разбојника који су са Христом разапети били, јер тај разбојник верујући у Господа Исуса замолио га је, да га се опомене Господ у царству своме и Он му је казао: Још данас бићеш са мном у рају. На шта ми дакле треба да пазимо па да би били са Господом у Рају?
Врлина и светост, вера и побожност правда и добра дела уводе људе у рај и Господ нам каже да је тесан и тежак пут, који води у рај. Тесан је и узан тај пут јер по њему не могу ићи они људи, који се само о своме телу и телесним уживањима старају и који су привезани само за времена блага овога света, јер ко по овоме путу иде тај треба да трпи и издржи велике тешкоће овога живота. Рај је др. бр. пресветли стан пресветога Бога, анђела и светитеља, па зато у њему не могу бити и грешници, који су својим рђавим делима окаљали своје тело, душу и савест, с тога је за њих и спремљено страшно место ад. Шта дакле треба да радимо е да би ушли у рај? На ово питање одговорио је Спаситељ кад је казао: ако хоћеш да уђеш у живот у рај а ти чувај и испуњавај заповести. Кад га је опет једном приликом питао неки законик овако: Учитељу благи, шта ћу чинити да би вечни живот наследио? Спаситељ му је одговорио овако: заповести знаш, не убиј, не укради, не сведочи лажно, поштуј оца и матер твоју.
Ево дакле средства и начина помоћу кога можемо ући у рај. Из Христових речи јасно се види, да нам за рај не може помоћи ни богатство ни слава земаљска, ни почасти нити гордости и хвалисања, ни царства нити власти и силе него само чување и испуњавање божијих заповести. Онима, који не испуњавају божије заповести ап. Павле каже: Не варајте се, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни лупежи, ни лакомци, ни пијанице, ни кавгаџије, ни
хајдуци царства Божијег неће наследити. 1 И заиста, стање грешника мора бити исувише тешко и жалосно, јер осим тога што их одмах после учињеног греха савест мучи и гризе, што им образ од људи црвени, што ником не смеју право у очи да погледају, што се и своје сенке плаше и боје, они још за један тренутни или маловремени грех вечно губ ерај и ева рајска уживања, која су таква да наука наше свете вере каже, да их око није видело и ухо није чуло а место тога одлазе на место где је вечити плач и шкргут зуба! Па зато, моја мила браћо, поштујмо нашу Св. веру и испуњавај мо божије заповести како би са анђелима и угодницима божијим били у рају за који нас је Бог и створио. Испуњавајмо тачно заповести божије, јер оне нису тешке; оне само траже од нас, да гладнога нахранимо, жеднога напојимо, нагога оденемо, странога у дом да примимо, а болнога и сужника да посећујемо.
Ми православни хришћани, који смо и позвани да наследимо вечни живот, трудимо се свима силама да се покажемо достојни раја и у њему вечнога блаженог живота. У томе животу наша тела биће преображена на подобије Спаситељевог тела кад се на Тавору преобразио и онда нећемо знати: за глад и жеђ, за труд и умор, за туге и жалости, за бриге и недаће, него ћемо живети анђелским животом који је пун и уживања које само Бог даје својим добрим синовима. Ако хоћемо и ако смо ради да се спасемо ми се сви можемо спасти, и богати и сиромашни и људи и жене, и млади и стари. Истина, да овај свет и наше тело са његовим страстима непрестано спречавају наше добре трудове, но зар није истина да ми помоћу божијом све можемо да савладамо, као што су и толики светитељи, који су били људи као и ми савладали све препреке и удостој или се на небу вечне среће а на земљи поштовања и славе кој а се никад не заборавља.
Чувајмо се дакле бл. хр. лукавих дела, која нас чине непријатељима божијим. Нека богаташи потпомажу и уважавају своју сиромашну браћу; нека сиромашни трпељиво сносе своју сиротињу и очекујући небеско богатство нека буду послушни, вредни и искрени према својој богатијој браћи; нека се жене не украшавају само златним и сребрним накитима, него нека и душу своју красе врлинама и смерношћу као добре мајке и честите домаћице. Нека се младеж не одаје таштинама светским које шкоде и здрављу и лепом имену и благостању и будућности њиховој, него нека живе и уживају тако, како ће увек бити на понос својих родитеља, на дику сродника и пријатеља, на корист отаџбине и радост свете цркве, која не престаје да се моли Богу за спасење све своје деце, којој матерински жели и за које се матерински труди да по смрти наследе вечно царство Божије и у њему вечно уживају она уживања, која, као што Спаситељ Господ каже, око човечије није видело и ухо није чуло. Амин
1. I Кор. 6, 10.
