НЕДЕЉА ТРЕЋА
Мат. зач. 18. гл. 6, ст. 2233.
Науком данашњег Јеванђеља Спаситељ нас учи о важности чисте и непокварене савести у човеку и о томе, колико је важније царство небеско од царства земаљског, или боље, колико је важније вечно спасење и блаженство од временог уживања земаљског. У данашњем Јеванђељу налазимо, са каквим расположењем треба душа човечија да влада, па да је не освоји страст среброљубља:
Рече Господ, свећа је тело око. Ако дакле око твоје буде здраво, сво ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје кварно и лукаво буде, и сво ће тело твоје тавно бити.
Као што телесно око осветљено природном светлошћу управља човека на његовом путу, исто тако и духовно око душе, савест, осветљена благодаћу Св. Духа, управља и води душу ка њеној мети. И као што је телесно око мрачно без природне светлости те човек немогући да разликује предмете који су пред њим, подлеже опасности и стрепи од погибије и смрти, исто је тако мрачно и душевно око, савест, кад је не осветљава благодат Св Духа, а због тога опет човека сналазе страшне опасности, које се рађају из наших страсти. 1
И ако се ова поука примењује на појединца, она исто тако важи и за целе породице, друштва па и целе народе. Јер кад посрне домаћин, који је око своје породице а за онакву исту потребу за какву је употребу и телесно око у глави човековој, кад домаћин дакле подлегне страстима, па као свећа своје породице почне слабо да светли, или још да се гаси, онда падајући сам у опасности и постајући роб својих страсти, он тиме заробљава и грдно штети и све остале чланове своје породице.
Ако је се дакле светлост што је у теби претворила у таму, онда колика је та тама?
Тј. веома је густа и опасна, јер ако је помрачена савест која је одређена на то, да човека осветљава, да га руководи ка добру и упућује његову душу к’ спасењу, онда тама која постаје од страсти колика ће бити, колико ли ће душу помрачити а оцобито при помраченој и поквареној савести!
Нико не може два господара служити; јер или ће на једнога мрзети а другога волети, или ће за једнога радити а за другога неће ни марити. Не можете Богу служити и Мамону.
И заиста кад се човек налази између два господара, Бога и Мамона (сатане), дужан је да по својој вољи изабере једнога од њих двојице јер обојици не може служити. Прво зато, што се то не слаже са својствима човечије душе, а друго зато, што се тражбе и захтевања тих господара не слажу. Бог признаје и прима као своје чедо само онога човека, који га потпуно и савршено љуби. Премудри Творац да би разумног човека учинио срећним створио га је и слободним. При избору дакле два различма предмета нпр. добра и зла, слобода стоји по природи и тако, човек никада не може бити одговоран кад је у положају таквом да чини избор између два зла, јер такав Положај неутралише човекову слободу. У таквом положају, где се тј. по нужди чини избор између два зла ни Бог бирача не окривљује. Но истина је опет, да се човек због греха може налазити између несреће и греха и у таквом случају ко изабере несрећу на место греха, тај служи Богу и одликује се врлином; а ко изабере грех да би избегао несрећу, тај служи својим интересима али против Бога, јер Божији непријатељ бива слуга Мамонов. Лопов нпр. да би избегао глад и њене последице он претпоставља крађу, а дажљивац да би избегао срамоту продужава лагати, међутим могли су и један и други да чине добро и себи и другоме и то, први средством труда и вредноће а други средством кајања и исправке, јер и Спаситељ каже: каква је вајда човеку ако и цео свет добије а своју душу изгуби! Овим речима Господ не осуђује оне који уживају богатства и друга добра него оне, који богатство и уживање за свога бога сматрају па им као богу и служе а тако по Св. Писму само незнабошци раде. 2
Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести или шта ћете пити ни за тело своје, у шта ћете се обући, јер није ли душа протежнија од хране и тело од одела!
Тј. све ово нека вам није прече од спасења и кад вам смета и спречава спасење избегавајте га. О овоме нас и последњи текст овога Јеванђеља учи. Затим, немојте стрепити и бојати се, немојте малаксавати кад предвиђате несрећне околности као нпр. сиромаштво, гоњење и страдање, јер се хришћанину не одобрава да овакве ствари ослабљавају и поништавају његову љубав према Богу. Човек, као син Божији, треба да се труди, да је вредан и вазда будан, увиђаван и паметан али и поред свега овога да има наду на Бога. Ову истину и Спаситељ тумачи кад каже: да је душа претежнија и преча од хране а тело опет од одела, а онај који даје храну и одело Бог заиста ће заступати оно што је прече. Нека дакле сваки ради и нека употребљава своје силе и способности спокојно и вредно, ползујући се околностима и прозирући у будућност а међутим имајући вазда на уму онај хришћански закон који вели: не чини оно што ниси рад, да теби други чине.
Погледајте на птице небесне како не сеју, нити жању, нити сабирају у житнице, па Отац ваш небесни храни их. А нисте ли ви много пречи и претежнији од њих?
Ово је други пример којим нам Спаситељ доказује, да смо дужни имати наду на Бога, јер кад обратимо пажњу на птице ми видимо, да Бог подмирује њихове нужде и потребе а за човечије нужда заиста ће се као Отац још више старати, а особито за нужде праведника, јер су људи пречи од птица. Но овим Спаситељ не вели да не треба радити, него да не треба бити малодушан и старати се за земаљска блага претпостављајући времени живот вечном спасењу.
А ко од вас, који се бринете, може примакнути своме расту и лакат један?
Ово је трећи доказ којим Спаситељ уверава своје верне да старање о сујети не доноси никакве вајде. И тако, као што помоћу нашег труда не можемо постићи увећавање или умножавање нашег тела, исто тако и храну не можемо сабирати, ако то Бог неће. Ништа дакле не можемо без Божијег Промисла. Повећање раста значи продужење живота, што човек такође без Божије воље не може
постићи.
И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се, нити преду. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој својој слави не обуче као један од њих.
Овим речима Спаситељ изобличава наше сувишно старање за оделом. Но овде Спаситељ не наводи за пример птице, као што их је навео у примеру за храну, већ спомиње љиљан, крин, бездушну ствар која је нижа и од птица хотећи тиме да нам покаже, да се Бог стара не само о животињи већ и о бездушним предметима па тиме што јаче да изобличи људско маловерије. Но као што у примеру за храну није казао: немојте се трудити, немојте сејати ни жњети, већ само не брините се, тако и овде у примеру за одело не каже: немојте се,трудити, немојте ткати ни прести, већ само што се бринете! Овако Господ говори зато, што му није циљ нерад и лењост већ смањивање прекомерног старања о земаљским уживањима, и још да нам докаже, да наше старање без Божије воље ништа не помаже, па зато пре свега треба на Бога да се надамо.
А кад траву по пољу која данас постоји а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а да колико ће вас маловерни?
Тј. вас људе, којима је дао и тело и душу; за које је и овај свет створио, ради којих је пророке слао па и свога Сина жртвовао.
Не брините се дакле говорећи шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се оденути. Јер све ово незнабошци ишту.
Незнабошци тј. они, који не знају за истиниту веру па зато немају ни појма о истинитости Божијег старања те се и брину само о земаљским уживањима не знајући, да човек целим својим животом треба да тежи к’ ономе, што је небесно а не да је као бесловесна животиња привезан само за земљу.
А зна и Отац ваш небесни да вама треба све ово.
Значајно је, што Спаситељ овде каже Отац ваш а не Бог ваш јер тиме хоће да охрабри и утеши оне, које је малочас са речи маловерни укорио. Оца помиње зато, што ни земаљски очеви своју децу не остављају без хране и одела а камо ли да то уради преблаги Отац небесни.
Него иштите најпре царства Божијега и правде његове и ово ће вам се све дати.
Тј. најпре тражите уживања вечних и да вас Бог оправда, па ће вам се дати све остало што је за земаљски живот нужно. Ко дакле
у богатству и кићењу тражи среће и блаженства, тај се јако вара, јер је све то времено и непостојано. Само неко кратко време и мала болест па онај што се хвали накићеним оделом и лепотом тела одлази у гроб где му се тело претвара у земљу а душа одлази на суд да даје одговора о своме владању и употреби дарова, са којима ју је Бог украшавао ради спасења и вечнога живота а не ради земаљских сујета и на штету спасења.
- Ис. гл. 6, 9-10.
- Колош. 3, 5. Јак. 4. 10
БЕСЕДА НА НЕДЕЉУ ТРЕЋУ
Треба да знамо како ваља живети у дому Божијем, који је црква Бога живога, стуб и тврђа истине 1
Побожна браћо
Овим речима Апостол Павле показао нам је небесно достојанство и божанску задаћу Христове Цркве, коју сачињавамо ми хришћани. И ми верујући у једну. свету, саборну и Апостолску цркву, као што и у символу вере исповедамо, дужни смо, да црквену науку свим срцем и свом душом примамо и слушамо као науку Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. Ко у ову науку не верује тај не верује ни у Бога Спаситеља нити се стара ни о временом ни о вечном свом спасењу, него живи као роб греха па као такав и умире. Но уколико више пазимо на себе и колико се више будемо старали о своме душевном спасењу, утолико ћемо бити више убеђени, да је црквена наука, Божија наука, паћемо због тога и више радости и више спокојства осећати, јер смо сви чеда ове свете мајке цркве која нас чува од опасности и неверија. Због тога дакле и јесте нужно, да често испитујемо себе, да ли ми уистину чувамо спасоносну науку једне, свете, саборне и Апостолске цркве и да ли верујемо и живимо као што нас она учи? Ко испитује себе и ко непристрасно суди о самоме себи, тај отворено види и своје врлине и своје пороке и тај лако дознаје на кога се више нада, да ли на Бога, или на себе и друге људе који такође од другога очекују помоћи.
Но да при испитивању себе самих не би погрешили, нужно је да се испитујемо пред црквом, као и Апостоли пред Христом. Дужни смо да непрестано откривамо нашу душу и срце, да не тајимо наше грешне помисли, па тако очишћени са искреношћу и смерношћу да слушамо и примамо све оно, чему се у цркви учимо. Добар и паметан син, никад не крије од свога оца помисли своје душе ни осећаје свога срца, нити икада презире савете свога оца; па тако исто треба да се влада и хришћанин пред својом мајком црквом, кој а га љуби и чува од опасности греха. При овим околностима нашега живота похитајмо цркви, али не као лукави робови и непокорни синови већ као добра, послушна и искрена чеда са жељом, да се друштвено користимо и добро памтимо све оне савете који нам се у цркви дају.
Ако, др. бр. читајући или слушајући науку Св. Цркве осећамо у нашој души духовну радост и љубав, онда је то јасан доказ, да је наука црквена ухватила корена у нашој души и срцу, и да имамо живу веру у Бога. Светлост хришћанске науке одвратна је само оним бедним душама, које су помрачени науком лукавога и обманама непобожних људи. Тако пророк Давид да није чувао и да није поштовао речи Божије онако као што треба, он никада не би могао казати: Боже, о како су слатке језику моме речи твоје, оне су слађе од меда устима мојим… Присвојих откровења твоја за вавек, јер су она радост срцу моме. 2 Но ако напротив слушајући црввену науку, осећамо и у души и у срцу хладноћу, недостатак пажње, неку незгоду и време нам бива дуго, то је знак, да је нашим срцем овладало маловерије и заблуда и жеље за насладама овога света а то је на штету спасења. Но као што сува грана не може дуго на дрвету остати него је или ветар сломи или господар одсече и у ватру баци; исто тако и душа маловерног хришћанина, кад не приноси нужних плодова, одсеца се од благотворног дрвета, које је сам Спаситељ залио својом крвљу са Голготе и под којим се одмахрају у хладу сви угодници Божији, па се баца у ватру због неверовања и неплодности.
Ха послетку др. бр. треба знати и то, да се црквена наука, као непресушни извор, местимице и тешко разумева, па је због тога и нужна вера и веровање у овакву науку. Али и син не познаје све намере очеве, ни помисли своје мајке, но зар му то смета да буде добар и послушан син? Исто тако ни један смртни није никад дознао намере и путеве Божије, али зато ни једном Божијем човеку није пало на ум, да не слави и не обожава Свемогућег Творца, коме нека је част и слава вавек и веков. Амин.
- 1. Тим. 3, 15
- Пс-119, 103. 111.
