НЕДЕЉА ШЕСНАЕСТА
Мат. зач. 105. гл. 25 ст. 14-30.
Причу данашњег Јеванђеља о таландима као и претходну о мудрим и лакоумним девојкама наводи и Марко у 13, 34. али укратко, а и Лука у 19,11. има доста сличну причу која је речена у Захејевом дому, а ову о таландима казао је Господ на брду Јелеонском (масличином). Обе приче стоје у тесној вези јер докле прва, о девојкама, говори о унутрашњем духовном одмору човека хришћанина, дотле ова друга, о т аландима, говори о спољашњем раду хришћанском. Осим тога овом причом Спаситељ нас учи, да Промисао Божији о сваком човеку збиља постоји и да према томе јако греше сви они, који верују у судбину.
Рече Господ причу ову: човек неки одлазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје.
Човек који одлази јесте Бог, који се и овде именује човеком због свога особитог човекољубља. Његов одлазак означава нам његово дуго трпљење и чекање, јер он давајући својим слугама тј. људима своје благо тј. разне дарове за напредак у животу, не тражи од њих одмах рачуна него после дугог времена. Но може се узети, да се под именом одлазећег човека разуме Господ Исус Христос који је при своме вазнесењу на небо предао своје благо тј. своју цркву својим светим ученицима (слугама).
И једноме даде пет таланада, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи, и отиде одмах.
Таланди овде означују разне дарове које Бог људима даје, нпр. мудрост, богатство, велики положај, вештину, дар беседништва, итд. Ове дарове не даје Бог свима подједнако, него према способностима, али ипак свакоме, јер никога не оставља без и једног таланда, дара. Разни бројеви: 5, 2 и 1. који се у причи спомињу означавају различност дарова, но може се узети да их је Спаситељ казао и према пет чула, = осећаји човечији; два према души и телу а један према томе, што је човек једно биће па и 4 ако се састоји из две части душе и тела.
И онај што прими пет таланада отиде те ради са њима, и доби још пет таланада. Тако и онај што прими два доби и он још два. А онај што прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога.
Умножавање таланада означава умножавање дарова Божијих на земљи и још славу небеску као награду за труд. А трећи слуга што је сакрио свој таланд значи, да је био лењ и није се трудио на усавршавању дара који је од Бога добио, па се бојао да се материјално не оштети радећи по својој способности за свога Господара. И тако ко жали времена, новца и својих способности значи, да све то злоупотребљава према своме Господу па зато ће на послетку и живот свој изгубити тј. неће се спасти. Ово је лепа поука за све оне, који су среброљупци, лењивци, немилосрдни и себични.
А по дугом времену дође господар тих слугу и стаде се рачунати с њима,
Тј. у време страшнога суда, када ће сваки за своја дела давати одговора пред строгом правдом Божијом.
И приступивши онај што је примио пет таланада, донесе још пет таланада говорећи: господару, предао си ми пет таланада; ево још пет таланада ја сам добио с њима. А и Господар његов рече му: добро, слуго добри и верни, у малом био си ми веран, над многим ћу те поставити, уђи у радост господара свога. А приступивши и онај што је примио два таланада рече: господару, предао си ми два таланда; ево још два таланда ја сам добио с њима! А господар рече му: добро слуго добри и верни, у малом
био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога.
Благодарни људи, као и ове две слуге признају, да су сва блага што имају од Бога добили и да је Бог узрок њихових врлина што и Спаситељ сведочи са речима: без мене не можете ништа чинити, па зато их не само похваљује са речима: добри и верни него их још и награђује рекавши: над многим ћу вас поставити тј. благом тј. рајским насладама; уђите у радост господара свога тј. у вечно блаженство, јер је оно награда за трудове свију оних светих људи, који су своје таланде, дарове, употребили на корист свога спасења и вајду својих ближњих.
А приступивши и онај што је примио један таланд рече: Господару, знао сам да си ти тврд човек; жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао, па се побојах и отидох те сакрих таланд твој у земљу, и ево ти твоје.
Овим речима Спаситељ нам претставља неблагодарност и неумесна правдања покварених људи, који неиспуњавајући ни своје најпрече дужности никад нису задовољни са оним што им Бог даје па се правдају тако, да им баш то правдање и умножава кривицу и казну. Такви људи Божију неограничену љубав и стрпљење према нама називају слабошћу, непогрешну правду Божију називају немилосрђем а снисхођење тиранијом па иако Бог ни од кога не тражи више, него што по способности може, 1 а чека и трпи зато што неће смрти грешника него хоће да се сви спасу. 2
А господар његов одговарајући рече му: зли и лењиви слуго, знао си да ја жњем где нисам сејао и купим где нисам вејао; требало је дакле моје сребро да даш трговцима и ја дошавши узео бих своје с добитком.
У грчком тексту на место речи: т рговца стоји: мењача сарафа (трапезите) и они овде означују оне људе, који ма којим начином чине добро, јер као што они примајући од другога новце, мењају их, па отуда и сами имају вајду и госпадару новаца дају његову добит, исто тако и они, којима се чине разна доброчинства и сами се користе и бивају узрок користи својих добротвора, које Бог награђује. Дакле и овај трећи слуга могао је тако да ради, но он је сам био лењ а према другима немилостив, па и ако је знао да му је господар строг он се ипак није трудио о своме унапређењу, па зато га и Господ не само изобличава са речима: зли и лењиви слуго, него му одузима и оно што му беше дао и још га казни јер каже:
Узмите дакле од вега таланд и подајте ономе што има десет таланада, јер свакоме који нема, даће се, и претећиће му, а од онога који нема и што има узеће се од њега. А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу, онде ће бити плач и шкргут зуба.
Одузимање таланда значи: лишавање сваког Божијег дара. Ко дакле злоупотребљава Божије дарове од тога се одузимају и они и награда за њих. Тако је од издајника Јуде одмах после издаје одузет Апостолски дар, а на страшном суду одузеће му се вечна слава која је спремљена онима, који су свој Апостолски таланд умножили. Ко има даће му се тј. ко има таланд, а има га сваки, но нема сваки и вољу да својим таландом и себе и другога користи, дакле ко има тј. и милосрђа према другоме томе ће се дати и више но што има тј. вечна награда. А који нема тј. и милосрђа према ближњему од тога ће се одузети и дати му таланд тј. лишиће се Божијих дарова и казнити на вечне муке.
Ово говорећи повика: који има уши да слуша нека чује.
Овде се разуму уши разума тј. ко хоће да разуме и да поуку усвоји и испуњава нека чује, но зато је нужна пажња и смерност.
- Лук. 12, 48. 2. Кор. 3, 12.
- Језек 18, 32.
БЕСЕДА НА НЕДЕЉУ ШЕСНАЕСТУ
Блажени су они који имају чисто срце, јер ће Бога видети.
У данашњем Јеванђељу, др. бр. чули смо Спаситељеву науку о таландима тј. о небеским даровима, као што су: здравље, разум, мудрост, богатство, итд. које Бог људима даје, да би они што лакте постигнули своје определење тј. како би се што лакше и сигурније уподобили своме Творцу и како би, помоћу тих дарова, што више милосрђа и доброчинства показали према својој сиротној и страдајућој браћи. Чули смо даље, како је један слуга свој таланд закопао тј. како Божији дар није употребио ни на своју ни на својих ближњих корист, па да би себе пред својим господаром, дакле пред Богом, оправдао, он за свој нерад и за своју лењост и немилосрђе окривљује и самога Бога. Рђава и покварена срца дакле беше овај трећи слуга, који у место да се каје и тражи опроштаја за своју кривицу, он дрско окривљује онога, који му је дао могућности да напредује и да буде срећан и овога и онога света. Молећи се преблагом Творцу да нас сачува од овакве страшне неблагодарности која проистиче из рђава и покварена срца, ми ћемо се данас поучити о важности чистоће срца, јер је и Спаситељ казао: Блажени су они који имају чисто срце, јер ће Бога видети, па зато рецимо и ми са пророком божијим: учини нам, Боже чисто срце, и дух прав обнови у нама.
Побожан хришћанин, др. бр. који жели земаљску срећу и вечно спасење своје бесмртне душе, он се често моли Богу, да му срце одржи у чистоћи. И заиста, зар има шта красније и драгоценије од чистога срца? Чисто срце јесте мало небо, оно је стан благодати Св. Духа, оно је извор љубави и према Богу и према ближњему, оно је благајница узвишених и светих мисли и жеља; оно је збиља украс и слава човечије природе! Ове што је лепо и красно у овоме свету ипак је ниже од чистога срца! Плодна земља и чиста студена вода, топла ватра и јасна светлост, све је то тек колико једна књига која говори о чистоћи срца и коју многи читају са задовољством, али се ипак не смеду похвалити чистоћом свога срца. На благој и плодној земљи весело расту плодоносна дрвета, лепа трава и мирисно цвеће, али у чистом срцу величанствено расту многобројне хришћанске врлине, које утврђују и оживљавају честите карактере на корист државе, друштва и породице. Благородна растења благе земље дају слатке плодове за храну, они својим мирисом чисте ваздух и својим красним бојама привлаче и задовољавају очи путничке; но врлине чистога срца дају људима примере светога живота са којима се храни и оснажава хришћански морал а ц друге стране њиховим благодетним упливом ослабљава се па и сасвим уништава зараза греха. У чистој води нема талога и она је бистра као суза, она блажи и сасвим уништава жеђ; али и у чистом срцу нема никакве нечистоће и оно је пуно светлости, сласти, љубави и задовољства. У бистрој води живо се показују све небеске боје али у чистом срцу види се одсјај закона свемогућег Бога. Као што се у пламеној ватри сагоревају све нечистоће, исто се тако и у чистом срцу брзо поништавају све незаконите жеље. По чистој атмосфери весело сунце брзо разлива своју светлост а по чистом срцу разливена је спасоносна Божија светлост, која просвећује свакога човека, 1 јер је све то светлост благодати без које човек не може ништа добро да ради. Па зато и јесте истина, др. бр. да је човек чистога срца најкрасније и најдрагоценије створење; он је храм Триличног Бога јер но науци Христа Спаситеља Бог љуби чисто срце јер ко има љубав к’ мени, каже Господ, и Отац мој имаће љубави к’ њему, и к’ њему ћемо доћи и у њега ћемо се станити. 2 Као што сунце осветљава, оживљава и царује над земљом, тако и сунце правде, Христос Бог, осветљава, оживљава и царује у чистом срцу на које се односе речи Господње које веле: царство је Божије у нама. 3
И после свега овога, др. бр. ко од нас не жели да има срце чисто од сваког лукавства, мржње и грешне жеље? Ко не жели да се наслађава миром Божијим и спокојством које потпуно задовољава човека? Чисто срце и то је др. бр. последица употребе таланда за којићемо давати одговора пред праведним судијом. Нама је свима дато по неколико таланада а дато нам је доста средстава за умножавање истих, јер Христова црква помаже вернима у свакој прилици како својим светим молитвама и тајнама, тако и поукама и управом својом, па зато трудимо се да наш таланд не закопамо као зли и неверни слуга о коме смо у данашњем Јеванђељу слушали како је због тога тешко осуђен. Трудимо се да наше срце увек буде чисто од сваке злобе и пакости, од сваке мржње и зависти, од среброљубства и сваке рђаве страсти и порока па иако се сујете светске и насладе телесне непрекидно труде да наше срце окаљају и потчину тиранији заблуде и порока. Трудимо се, др. сл. да наше срце и све чистије бива а то ћемо постићи само тако, ако никоме не будемо желели оно што нисмо ради да и нама други људи желе. А кад тако будемо радили, онда у онај дан кад будемо Господу полагали рачун о употреби нашега таланда неће нам Спаситељ казати, као неверноме слузи: злог и неверног слугу… узмите па га баците у најкрајњу таму, него ће нам као добром слузи казати: Добри и верни слуго, уђи у радост Господа свога, а у ову радост, у вечно блаженство, долазе сви они, који имају чисто срце. Нека су дакле блажени они који имају чисто срце, јер ће они Бога видети. Амин.
- Јов. 1, 9.
- Јов. 14, 23.
- Лук. 17 21
