НЕДЕЉА ПРЕД БОГОЈАВЉЕЊЕ
Мар. зач. 1. гл. 1. ст. 18
Јеванђелист Марко написао је своје Јеванђеље у намери, да изложи јавни живот и рад Господа Спаситеља и његових Апостола. Он своје Јеванђеље почиње од Спаситељевог крштења а остали јеванђелисти почињу са генеалогијом Христовом. Почетак јавног Спаситељевог живота започиње од Претечеве проповеди као што и сам Господ каже: Закон и пророци су до Јована а од сада се царство Божије проповеда Јеванђељем (Лук. 16,15.)
Почетак Јеванђеља Исуса Христа сина Божијега, као што стоји написано код Пророка: Ево ја шаљем анђела свога пред лицем твојим, који ће приправити пут твој пред тобом. Глас онога што виче у пустињи: приправите пут господњи и поравните стазе његове.
Јеванђелист Јован почиње своје Јеванђеље са вечним рођењем Сина и Слова Божијег; Матеј почиње са генеалогијом Богомајке, Лука са зачећем Св. Јована а Марко са пророштвима о Св. Јовану и одмах Исуса Христа објављује као Сина Божијег и да је већ дошао како почетак његовог завета, или новог закона, тако да је Исус Христос, Син Божији свршио дело Искупљења. Неки су мислили да се назив… Сина Божијег не односи на Исуса Христа који овде и јесте предмет јеванђелске Историје, већ на Св. Јована, 1 но то не стоји јер Јован не беше видело него да сведочи за видело каже јеванђелист Јован. 2 Треба знати, да се назив Син Божији разликује од назива Син Давидов а оба опет од онога Син Човечији; јер први означава друго лице Св. Тројице; други пророшко происхођење а трећи савршену човечанску природу. Пророштво, које Марко у почетку свога Јеванђеља спомиње, налази се код Исаије 40,3 и Малах. 3, 1. а сагласно тим пророштвима сведочи и Захарије, Јованов отац, јер вели: И ти дијете назваћеш се пророк Највишега. 3 Даље јеванђелист Марко назива Претечу анђелом по примеру пророка Малахије и зато што он Јован доноси свету благу и пријатну вест о Христу Месији и Спаситељу. Но Претеча се може назвати анђелом и због његовог анђелског живота, јер је он спремао људске душе за Христову науку и то живећи у пустињи 4 као што је Јован сам за себе казао кад су из Јерусалима послали свештенике и левите да га питају, ко је он? Ја сам глас вапијућег у пустињи5 тј. у Јудеји поред Јордана. 6 А све ово да је се збиља и испунило над Претечом посведочава јеванђелист са следећим речима
Појави се Јован крстећи у пустињи и проповедајући крштење покајања ради опроштаја грехова.
Ово је крштење било симболичко а ради покајања и опроштаја грехова помоћу вере у Месију. Овако крштење није Јудејима било познато, јер су они крштавали само новообраћене а не и рођене Јудеје. Но докле је Јованово крштење било само крштење покајања, Христовим се крштењем добива и савршено очишћење од грехова, а то и сам Јован сведочи кад каже: Ја вас крштавам водом а он (Христос) крстиће вас духом светим. 7 И тако, Јованово крштење било је само као припрема за опраштање грехова, јер грешник треба најпре да се покаје, па тек онда да му се грехови опросте, а Јованово крштење и било је крштење покајања. Овакво значење Јовановог крштења посведочава и Свето писмо кад вели: Јован крсти крштењем покајања говорећи народу да верује онога који ће за њим доћи, тј. Христа Исуса. 8 Дакле и према овоме Јованово крштење било је проповед вере у Христа и Христово крштење, јер је Јован проповедао покајање и позивао људе да се обраћају ка Христу обећавајући им и опроштај грехова кад се и Христовим крштењем крсте.
И долажаше њему сва јудејска земља и Јерусалимљани и крштаваше их све у реци Јордану и исповедаху грехове своје, (и то
јавно и један другоме) 9 .
Јеванђелист овде хотимице разликује Јерусалимљане од житеља јудејске области, јер су Јерусалимљани, као грађани престонице, сматрани за мудрије и светије од осталих почем је код њих био и храм, и друго тиме хоће да каже да су Јовану долазили и људи из виших сталежа. Народ је Јовану долазио: 1) због важности крштења, 2) што је Јован био свештенички син и тек што беше дошао из пустиње па је био украшен многим врлинама а и сама спољашност његова блистала је побожношћу, 3) проповед Јованова била је нова, јер је он први проповедао о небеском царству и 4) и пророк Исаија беше о њему прорекао да је глас вапијућег у пустињи.
А Јован беше обучен у камиљу длаку и имаше кожни појас око себе а јео је скакавце и дивљи мед.
И Пророци су обично носили овакве хаљине као и Јован. 10 Скакавци (Акриде) су по једнима неке животињице које шкоде усевима и Мојсејев закон одобравао је да се једу. 11 По другима су врхови неких цветајућих дрвета а по трећима неке биљке врло укусне и слатке. За дивљи мед Диодор каже да је сок неких палестинских дрвета а Јосиф вели да је то био мед од дивљих пчела. Но извесно је да ни скакавци ни овај мед нису најпријатнија храна па зато се њима само сиротиња хранила. И тако, као због ове ништаве хране тако и због веома сиромашног одела, којим се је Јован одевао, можемо се лако уверити о светости његовог живота па зато и Спаситељ каже: Ни један између рођених од жена није изишао већи од Јована Крститеља. 12
И проповедаше говорећи: иде за мном јачи од мене пред ким ја нисам достојан сагнути се и одрешити кајиша на обући његовој.
Овим речима Претеча метафорички изражава своју неограничену смерност пред Спаситељем, кога признаје за Бога. 13
Ја вас крштавам водом а он ће вас крстити Духом Светим.
Са овим Претеча учи, да је Исус Христос истинити Бог јер ни човек ни анђео не може људима да поврати и да Духа Светог тј. благодат Св. Духа, коју је човек због првородног греха изгубио. Речи: он ће вас крстити Духом Светим значе, даће добити благодат Св. Духа сви они, који се крсте Христовим крштењем и буду Хришћани.
- Дел. Ап. 13, 23.
- 1, 9.
- Лук. 1, 76.
- Ис. 40. 3.
- Јов. 1, 23.
- Лук. 3, 3.
- Мат. 3, 6.
- Мар. 1, 8.
- Дел. Апост. 19, 14
- II и IV Цар. 1, 8. Зах 13, 4.
- Лев. 11, 22.
- Мат. 11, 11.
- Мат. 3, 11-12.
ЕСЕДА НА НЕДЕЉУ ПРЕД БОГОЈАВЉЕЊЕ
Бог неће смрти грешника, него хоће да се сви спасу
Побожна браћо,
Јеванђелске речи, којима сам почео данашњу беседу, уверавају нас, да Бог неће смрти грешника, тј. да Бог неће да ниједан човек умре као грешник, него као праведник и тако да се сваки спасе. Ради нашега спасења, др. бр. Преблаги Господ чинио је све што је као најмилостивији Отац требао да учини за спасење свога сина, па је на послетку жртвовао и свога јединца који је ради спасења људског рода сишао на земљу, претрпео разне поруге и гоњења, тешка страдања па и мученичку смрт спасавши тако људски род. И да после толиких доказа неограничене Божије љубави према нама, не би ни један од нас умро као грешник, Господ је установио у својој светој цркви и разне тајне, које освећују наш живот, дају нам божију благодат и тако нас очишћавају од греха и спремају за вечно блаженство. Светих тајана у нашој цркви има 7 и оне су: Крштење, Миропомазање, Причешће, Кајање, Свештенство, Брак и Јелеосвећење. Ја ћу вам данас да говорим о тајнама јер нам је и данашње Јеванђеље говорило о тајни крштења Господа Исуса Христа.
Тајна је свештена радња, у којој се видљивим начином даје човеку невидљива благодат Божија. А благодат је она сила и моћ Божија, која у човеку живи и не ограничавајући човечију слободу, упућује човека на добро и чува га од зла. Крштење је тајна, у којој се при погружавању човека у воду у три пута а у име Оца, и Сина и Св. Духа препорађа човек Духом Светим за духовни и свети живот па се тада очишћава како од греха праотачког тако и од личних грехова ако их има онај, који се крштава.
Од седам тајана њих пет неопходно су нужне за свакога хришћанина и зато их сваки мора да прима. Тих 5 тајни јесу: Крштење Миропомазање, Причешће, Кајање и у случају болести Јелеосвећење. Ових пет извора духовног живота можемо упоредити са изворима природног и телесног живота и здравља.
Наш природан живот, др. бр. почиње са нашим рођењем и снажи се неком силом, која оживљава и расте тело, које се ојачава са храном и у време болести оздрављава са лековима. Исто тако и наш духовни живот почиње са новим рођењем од Духа Светога у тајни Крштења, без кога нам није могуће да из мрачног предела греха пређемо у светло царство Божије. Ову истину казао је Господ Спаситељ кад је рекао: Ко се не роди водом и Духом не може ући у царство божије. 1 Затим нам се у тајни Миропомазања даје духовна сила, која освежава наше духовно рашћење, ојачава наше силе хришћанског живота и утврђује нас у вери, нади и љубави што и Свето писмо сведочи кад каже: Бог нас сједињава у Христу и помаза нас и запечати и даде налог Духа Светог у срца наша. 2
Но осим тога зар и за ојачање душе није нужна нека храна као и лек за неку болест, јер и душа може да се разболе? Заиста, не само да је нужна него је и хиљаду пута нужнија од телесне хране. Због тога нам је Преблаги Бог и даровао духовну храну у тајни Св. Причешћа и духовни лек у тајни Кајања. У тајни Св. Причешћа ми под видом хлеба и вина узимамо пречисто тело и пресвету крв Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа а у том светом циљу, да живимо његовим животом и да се са њиме што боље сјединимо, јер је и сам казао овако: који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни и ја ћу га васкрснути у последњи дан… и он је у мени а ја сам у њему3 У тајни Кајања ми добијамо душевни лек, који душу очишћава од грехова, које је после крштења учинила или другим речима, ми добијамо опроштај за наше грехове од самог Бога а преко свештеника, који зато има и силе и власти од самога Спаситеља који је казао за свештенике овако: којима ви опростите грехове, опростиће им се, а којима задржите задржаће им се. 4
Сад је на реду, др. бр. да видимо, како нам. се препродају ове свете тајне и на шта нас обвезују.
При Крштењу човек се одриче демона и свију рђавих дела и сједињава са Христом па ако је већ одрастао он то чини сам лично, а ако је дете онда тај чин од стране детета чини његов кум, кој и тиме прима на себе и ту свету дужност, да се стара, да се његово кумче добро научи законима вере и да напредује у побожности. Затим крштавајући се помазује се Св. миром као будући Христов војник па се онда три пута погружава у воду у име Оца, и Сина, и Св. Духа. Из ове радње при крштењу јасне су и наше дужности о којима ап. Павле ово каже: Или не знате да сви који се крстимо у Исуса Христа, да се у смрт његову крстимо. Тако се с њиме погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очином, тако и ми у новом животу да ходимо… тако и ви дакле држите себе да сте мртви греху а живи Богу и Христу Исусу Го споду нашем. 5 Према овоме часни крст и оно бело платно, крсница, која се одмах по крштењу даје крштеноме, најбоље одређује да живот правог и истинитог хришћанина треба да је пун пожртвовања и невиности.
Тајна Миропомазања врши се заједно са тајном крштења. Крштенога свештеник помазује Св. миром по челу, очима, уснама, ушима, прсима, рукама и ногама говорећи при сваком помазивању печат дара Духа Свјатаго. Ово помазивање а са овим речима значи, да благодат Духа Светог освећује: разум, вољу, осећаје, и све силе и моћи човекове, па отуда и долази, да смо дужни да чинимо све врлине, јер и по речима божијег Апостола Петра ми имамо све божанствене силе које су нам нужне ради живота и побожност, како би у својој вери показали врлину, у врлини разум, у разуму уздржање, у уздржању стрпљење, у стрпљењу побожност, у побожности братољубље а у братољубљу љубав. 6
За свето Причешће, др. бр. спремамо сс најпре постом и молитвом па после кајања и чисте и искрене исповести добијамо на Св. литургији из руку свештеничких под видом хлеба и вина истинито тело и истиниту крв Христа Спаситеља исповедајући нашу веру у Сина Божијег, који је дошао на земљу да спасе свет. Овај дар љубави Спаситељеве обвезује нас да и ми љубимо и њега и сву браћу хришћане, јер сједињавајући се у тајни Причешћа са Господом ми се и између нас најтешње сједињавамо, јер по речи ап. Павла: сви у једноме хлебу имамо заједницу. 7
Тајна кајања бива кад се ми, исповедајући наше грехове пред свештеником као духовним оцем, обећавамо, да ћемо да поправимо наш живот па кајући се за своје грехове, добијамо преко свештеника опроштај од самога Господа Бога који праштајући нам грехове овако каже: Ето сад си здрав па више не греши да ти не буде горе. 8
На послетку ради наде на силу и помоћ Божију у време наших болести Господ је установио Тајну Јелеосвећења, или као што наш народ каже свештање масла ради оздрављења тела и очишћења душе од грехова. У овој тајни при читању седам Апостола и седам јеванђеља свештеници помазују болнога освећеним јелеом ради телесног и душевног оздрављења што и слово божије посведочава кад каже: Болује ли ко међу вама нека дозове свештенике, те нека читају молитву над њим и нека га помажу уљем у име господње. И молитва вере помоћи ће болеснику и подигнуће га Господ и ако је грехе учинио, опростиће му се. 9
Свештенство је тајна у којој се полагањем архијерејских руку на избрано лице низводи благодат Духа Светог која му даје право да свршава Св. тајне и остале свештене радње, да учи своје стадо и управља њиме водећи га к’ спасењу. Но ова тајна није обавезна.
Брак, као свештена веза и воља Божија, јесте тајна у којој се даје благодат и благослов божији младенцима, који се пред Св. црквом и свештеником обвезују на узајамни живот и заједницу као што је и Христос Спаситељ са својом црквом у заједници. И ова тајна није обавезна.
Из свега што сте данас чули о светим тајнама др. бр. јасно се види, да се преблаги Бог постарао за све наше нужде и потребе, јер као што се безгранично човекољубље и благост Божија постарала за све што нам је ради живота нужно у царству земаљском, природном, исто се тако Бог постарао и за све наше потребе у царству благодати, у нашем духовном животу установивши у светој цркви све што је добро и спасоносно.
Славимо дакле и прослављајмо пресвето име Божије нашим побожним и врлим животом чувајући тачно заповеди преблагог Творца и Оца нашег, коме нека је чест, и слава и сад и увек и вавеки веков. Амин.
- Јов. 3, 5.
- II Кор. 1, 21.
- Јов. 6, 54.
- Јов. 20, 23.
- Рим. 6. 3, 11.
- II Петр. 1, 3.
- I Кор. 10, 17.
- Јов. 51, 4.
- Јак. 5, 14-15.
