Недеље По Светој Тројици, НЕДЕЉА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА

НЕДЕЉА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА
Лук. зач. 66. гл. 12. ст. 16-21.

Причом данашњег Јеванђеља о једном богаташу коме њиве беху јако родиле Господ Спаситељ учи нас како је ништава човекова нада на изобиље његовог имања и богатства уопште, а у исто време јасно нам представља и опасност коју грамзљивост може да проузрокује.
Рече Господ ову причу: једном богатом човеку роди њива.
Види се да је ова година била особито плодна па је и овај богаташ очекивао особито богату жетву. Но као што ћемо у продужењу овога Јеванђеља видети, богаташ данашњег Јеванђеља много је више личио на онога грешног богаташа, кога нам је Спаситељ представио у причи о богаташу и сиромаху Лазару него на Аврама, па с тога нам и пада на ум да се запитамо, зашто Бог таквом богаташу даје толико богатство? Прво зато, да покаже своју благост јер он својим сунцем обасјава и зле и добре и даје кишу праведнима и неправеднима 1 и друго зато, да задовољи богаташеву жељу и да га склони на давање милостиње. Но ако и том приликом не промене своје мишљење и начин живота онда ће Бог поступити с њиме по својој правди,
Па је мислио у себи говорећи: шта ћу чинити? немам у што сабрати своје летине.
Дакле плодородност није променила богаташево мишљење нити га је обратила на то, да чини милостињу, већ је на против проузроковала место спокојства и радости, неспокојство и бригу па зато и вели: шта ћу чинити? као да га је нека несрећа снашла па се сад брине као неки сиромах, који не само што ништа нема него од немилосрђа богаташког не може да добије ни оно што му је нужно. Но колико би срећнији био овај богаташ само да није био грамзив, него човекољубив па да је овом приликом мислио, како ће овогодишње плодове поделити међу сиромашнима, помажући болне и заступајући слабе те би тако стекао себи благо на небу где ни мољац ни рђа не квари и где лупежи не поткопавају и не краду. 2 Али он тако не уради па зато је био несрећан па и ако је био богат, јер је био слуга Мамона и злата, почем
И рече: ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје.
Онеспокојен богаташ бригом где ће да смести многу храну овако себи одговара! Али зар рушење старих житница и подизање већих и нових није нова брига и ново и то велико неспокојство? Но тако бива са сваким грамзљивцем. Грамзљивац је као и пијаница који што више пије све је више жедан па тако и грамзљивац што више има, све више жели.
И казаћу души својој: душо! имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј и весели се.
У овим се речима огледа друго безумље богаташево; јер земаљски плодови нису душевна блага него божиј а, кој а Бог дај е богаташима да би сиромашне потпомагали и тиме олакшали свој пут к’ спасењу. Душевна су блага: љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера, кротост и уздржање. 3 Но осим тога у богаташевом одговору мора пасти у очи и то, што он непрестано повторава заменицу: свој, своје, својој, а такви су изрази сваком грамзљивцу веома мили почем је богатство његов бог и предмет његовог обожавања. Грамзљивац неће да мисли од куда му: земља, семе, киша, роса, сунце, стока итд. и да је све то божије и у божијим рукама, а он да је само одговорни стараоц свега тога. Нити пак хоће да мисли, да ће му се све то брзо узети и да ће давати одговора за своје управљање са оним, што му је Бог дао као средство за спасење и помоћ бедних и сиротних. Па за то, баш кад је мислио, како ће своје плодове, своје благо, да скупи и где ће га да склони, баш онда је изгубио био све: и плодове, и житнице, и уживања, и живот па и саму душу, тј. спасење, јер
И Бог њему рече: безумниче, ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а што си Приправио, чије ће бити?
Нико неће посумњати, да се овај богаташ праведно назива безумним, па ипак је још и данас његово владање и мишљење о богатству, владање и мишљење многих богаташа! Безумним се назива овај богаташ и зато, што не разуме благородство и бесмртност своје душе, већ јој спрема јела и пића и остале телесне насладе и уживања као да је она телесна и смртна. Безуман је још и зато, што себе самог замишља као господара свога живота, коме одређује још многе године а међутим исте ноћи и изненадно губи свој живот умире.
Даље Спаситељ не каже: узећу (Ја) душу твоју него узеће тј. демони ће је нагло зграбити, јер је њима и служила па су је они за себе и заробили. Јер душе праведника предају анђели Богу а душе грешника грабе демони и то ноћу, тј. кад грешници леже у мраку
и у тами греха .
Тако бива ономе који себи тече блага а не богати се у Бога. И ово рекавши повика: ко има уши (разум) да чује, (да разуме) нека чује (нека разуме и упамти па да не буде као овај богаташ).
Са овим речима Спаситељ показује циљ и намеру ове приче хотећи да каже, како је било са озим богаташем из истих узрока а исто тако биће и са сваким другим, који са богатством буде поступао као и овај. Треба се дакле у Богу обогаћавати тј. нужно је да се обогаћавамо у врлинама за које Бог награђује вечним благом јер су и врлине вечна блага на небесима, која нам се никад неће одузети.

  1. Мат. 5, 45
  2. Мат, 6, 20.
  3. Гал. 5, 22

БЕСЕДА НА НЕДЕЉУ ДВАДЕСЕТ ШЕСТУ
Тако бива оном који себи тече благо а не богати се у Бога.

Побожна браћо!
Богаташ, који нам се у данашњем Јеванђељу представља може да послужи као леп пример свима богаташима, јер и ако га Спаситељ назива безумним ипак и данас има их доста који раде исто овако као и богаташ данашњег Јеванђеља. Безумни богаташ место да своје богатство употреби на похвална и богоугодна дела, уместо да помоћу њега прославља свемоћног Бога чинећи добро сиромасима и остављенима он обрадован плодородношћу својих земаља реши се, да поквари старе житнице и да начини друге, веће, како би тиме задовољио своју ненаситу грамзљивост! Но шта је тиме постигао? Постао је тиранин свога сопственог живота, јер се због богатства мучио бригом као сиромах који ништа нема! Постао је издајник своје бесмртне душе јер своје богатство није хтео да употреби на своје спасење помажући бедне и невољне! Постао је велики непријатељ друштва и човекољубља јер се само о себи бринуо не водећи бригу ни о коме другом, не љубећи ближњег као себе самог, па је зато и навукао на себе гњев Божији те су му те исте ноћи лукави демони одузели његову среброљубиву душу! Тако дакле, бива са сваким који себи тече а не богати се у Бога тј. не обогаћава се хришћанским врлинама. Овако дакле свршава грамзљивац и човекомрзац који милости благога Бога употребљава само као своју сопственост ради себе самог а не да добро чини и другоме и да припомогне општем добру друштва у коме живи и којим се користи. А напротив сваки онај, који се у Бога богати тај се увек показује као човекољубив и мило стив хришћанин који са задовољством гледа добре и лепе последице свога богатства, које вазда употребљава као средство за добијање вечног живота, за славу божију и за материјалну и моралну ползу свога ближњег. Па зато се такав богаташ и назива Божијим економом, оцем сирочади, заступником мудрости, славом и утехом места у коме живи.
Премудри Господ сасвим је праведно поделио људе на богате и сиромашне, јер друкчије и не би било могуће да заједнички живе и то због неизбежних и безбројних нужда и потреба друштвеног живота. Јер кад би сви људи без трудова добијали све што им је за живот нужно, ко би онда обрађивао земљу или ко би радио занате и вештине које толику ползу човечанству доносе? Дакле и богати и сиромашни у свету постоје за то, да богаташи хране сиромашне раденике а ови опет да се користе богаташима помоћу евога часног рада. Богат човек има високо опредељење, јер га божији промисао одређује као стараоца, хранитеља и добротвора многих људи па је природно и оруђе преко кога се деле божији благослови и раздају богати божији дарови, које је Бог њему даровао да их употреби за добро земаљско и спасење вечно и своје и других. И онај богаташ који своје узвишено и човекољубиво определење испуњава тај се заиста удостојава: части анђелске, љубави божије, поштовања и благодарности људске.
Па кад богаташа очекују толике награде, заиста нећемо погрешити кад кажемо, да је праведно да их сваки и жели. Но да би их се и удостојио и постигао шта треба да ради? Мало и лако. Кад му роди њива или се обогати трговином, не треба да каже као безумни богаташ данашњег јеванђеља: шта ћу чинити? немам у што сабрати своје летине. Или: ево шта ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће, и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје. И казаћу души својој: душо! имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј и весели се већ нека позове сиромашне и бедне па нека с њима подели добитак среће своје. Нека са својим богатством заступа сирочад и удовице, нека гладног нахрани, жедног напоји, нагог одене, страног у дом уведе; нека болнима домогне и нека сужне обиђе, нека прилаже на болнице и школе и укратко, нека своје богатство троши на човекољубива и богоугодна дела а не само на задовољење телесних страсти и сујета овога света што све води у муке вечне где је плач и шкргут зуба.
Па као што Бог љуби и вечном славом награђује човекољубивог богаташа исто тако, а по својој светој правди, мрзи и строго казни среброљубивог, грамзљивог и себичног богаташа а таквога и људи презиру па најзад и он сам собом није задовољан, јер сам се би чини неправду. Ову истину, др. бр. посведочава то, што докле се добрим и паметним управљањем са богатством може човек да удостоји вечнога живота и благодарности људске; дотле због своје грамзљивости, себичности и среброљубља може да изгуби срећу и спокојство и овога и онога света. Но грамзљиви богаташ неправду чини и другима јер докле је са својим богатством требао да помогне и излечи нужде бедних и сиромашних он их често још и умножава и несрећнике у очајање доводи а што је најгоре, он тиме и самога Бога вређа и не слуша. Међутим није истина што неки мисле да није паметно делити своје имање сиромашнима јер се тиме укида благостање своје породице. То не стоји, јер се од свакога тражи да чини добра дела према своме стању а то може чинити и најсиромашнији јер и он има свој таланд, који треба да умножава и за који ће давати рачуна на страшноме суду. Човек се може обогаћавати: ако не новцем и имањем, богатим кућама и многим слугама, славама и почастима, а оно добрим делима, испуњавањем Божијих заповеди, спокојним трпљењем своје сиротиње и несреће и сталном надом на вечни живот. И тако, сви се хришћани и богати и сиромаси, могу у Богу обогаћавати почем се сваки човек може врлинама украшавати, а који се хришћанским врлинама овде на земљи буду украшавали тима ће и Спаситељ на страшноме суду казати: Ходите благословени Оца мога и наследите царство које вам је од вечности спремљено. Јер гладан сам био и нахранисте ме, жедан сам био и напојисте ме, наг сам био и оденусте ме, стран сам био и у дом ме примисте, болан сам био и у тамници и посетисте ме. Па зато, драга браћо, да би се удостојили царства небеског и вечног живота умножавајмо сваки свој таланд по могућности, и богати и сиромашни, и тако се обогаћавајмо у Богу како не би прошли као безумни богаташ данашњег Јеванђеља. Амин.