НЕДЕЉА ДВАДЕСЕТ ДРУГА
Лук. зач. 83. гл. 16. ст. 1931 .
У данашњем Јеванђељу, које говори о неком богаташу и сиромаху Лазару представљају нам се два лица сасвим супротна и по своме положају у друштву и по материјалном стању. Тако један је богаташ а други сиромах; један је из вишег, а други из нижег сталежа; један је здрав а други болестан; један је у салонима и са особитом чашћу, а други седи на капији изложен милосрђу паса!
Циљ је ове приче: прво да нам представи како ће бити осуђени немилосрдни и раскошни богаташи и друго да нам покаже вечну награду и славу која чека све оне, који постојано и мирно сносе своје бедно и мучно стање.
Тертулијан, Иринеј, Амвросије, Григорије Двојеслов и још неки сматрали су ову причу за историју; а Златоуст, Кирил Александријски и други сматрали су је као и остале јеванђелске приче, 1 што и јесте, јер у старим рукописима пред човек неки беше богат стоји: Рече (Господ) ову причу. 2
Рече Господ причу ову: човек неки беше богат и облачио је се у скерлет и у свилу, а живео је сваки дан господски и веселио се.
У Грчком тексту стоји само рече Господ. Види се дакле, да је наш превод усвојио ово Јеванђеље по старим рукописима као јеванђелску причу, јер вели: Рече Господ причу ову а не као историјски догађај као што су неки мислили. Богаташ је имао велико покретно и непокретно имање; много новаца, скупоцених намештаја, драгоцених украса и богатих хаљина по обичају места и времена, јер је носио порфиру (скерлет) и висон (свилу). Порфира је тирска материја, коју су носили само принчеви и благородници и која је бојена скупоценим пурпурним цветом. Од порфире прављени су огртачи. А висон је идијско платно преткано са златом и скоро два пута скупље од злата. Но богаташ данашњег Јеванђеља не само што се богаташки облачио него се и раскошно веселио имајући сваки дан пуну трпезу богатих и разних јела најфинијих пића; музику, песме и остале забаве, које и данас видимо у кућама раскошних и славољубивих богаташа који већином служе страстима и телу,
А беше један сиромах, по имену Лазар, који је лежао пред његовим вратима гнојав, и желео да се засити мрвама које су падале са трпезе богатога, још су и пси долазили и лизали гној његов.
Лазар значи: Бог је моја помоћ; и овај Лазар истина да је био сиромах и још болестан али и пун побожности, па је се надао више на Бога него на људе.
Сиротиња Лазарева није долазила од лењости него од слабости, која га толико беше изнурила, да је пред вратима богаташким лежао, па докле се богаташ задовољавао богатим јелима и напицима поред музике, песме и игранке, сиромах Лазар живео је од мрвица, које су с трпезе богаташеве падале. И докле је богаташ имао друштво: великаше и благороднике, око сиромашног Лазара били су пси, који су му ране лизали и тиме му још неко добро чинили.
Но овде пада у очи, што је Господ прећутао име богаташево а казао сиромахово и то је јамачно учинио зато, да нам покаже како је име немилосрдних и раскошних људи недостојно Божијег спомена, а и Свето писмо сведочи, да се имена грешника само на земљи спомињу и на њиховим гробовима натписују 3 а имена праведника на небу: имена праведника на небу су написана 4 и у књизи живота. 5
И кад умре сиромах, однеше га анђели у наручје Аврамово; а умре н богати и закопаше га.
Смрт је општа за све. Праведни и грешни, сиромашни и богати, деца и старци сви умиру 6 , али се стање после смрти разликује по заслугама свакога. Овде се о сиромашном Лазару каже, да су га анђели однели на небо а о богаташу само се просто напомиње да је сахрањен. Па као што се и погреб Лазарев због сиротиње, прећуткује; тако се опет погреб богаташев, због свечаности и богатства, спомиње. Али се опет и стање богаташево одмах после смрти прећуткује као веома тешко и несрећно, а стање Лазарево спомиње се због тога, што је срећно и блажено јер га анђели однеше у Аврамово наручје, које означава сва она блага која је Бог спремио онима који га љубе, или краће, означава небеско царство. За Лазара није речено да је погребен а за богаташа јесте, јер је његова пратња била парадна а Лазарева није; но зато је опет богаташева душа после смрти дошла у ад, јер се вели и закопаше га где? у гроб, а гроб као место таме, мрака и смрти јесте символ ада. Душа пак Лазарева није отишла у ад јер се за њега не каже, да га закопаше него кад умре анђели га однесоше у Аврамово наручје тј. у вечну светлост и небеско блаженство.
Из овога дознајемо, да душе праведника узимају анђели и носе на место одмора и блаженства а душе грешника да се остављају на место мучења. Но крајње блаженство као и вечно мучење долази тек после страшног суда.
И у паклу кад беше у мукама подиже очи своје и угледа из далека Аврама и Лазара у наручју његовом. И повикавши рече: оче Авраме смилуј се на ме и пошљи Лазара нека умочи у воду врх од прста свога па да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену.
Богаташ пошто је телесно умро душевно је пренешен на место мучења где ће се бавити до страшног суда кад ће потпуно бити осуђен. Са тога места дакле он угледа Аврама као гостољупца који угошћава Лазара, но то виђење умножава срам и мучење богаташког немилосрдног срца што посведочава и његово запомагање и молба коју упућује на Аврама називајући га оцем, јер као, јудејанин сматрао је себе за Аврамова потомка па се и надао да ће му Аврам зато помоћи. Но и овде се види, да пре призива Аврамову помоћ него Божију, јер је Бога и у животу вређао нарушавајући његове заповести. Исто тако види се да и Лазара још презире, јер од Аврама тражи, да га Лазар слуша па и ако му је некада једва дозвољавао да купи мрвице испод његове трапезе. Мучење богаташево изражено је овде у метафори е да би се што живље преставило тешко и несрећно стање грешника после смрти. Да је ово страдање велико види се и отуда, што грешни богаташ не иска много воде већ само неколико капљица, јер кад и сувише страдамо онда нам је и најмања утеха велика помоћ.
А Аврам рече: Сине! опомени се да си ти примио добра своја у животу своме а Лазар опет зла: но сад се он теши а ти се мучиш.
Аврам и овде назива грешнога богаташа сином па и ако он то не заслужује због свога рђавог живота на земљи, но тиме показује да
љубав и милост после смрти остају у душама праведника. Међутим тешко и несрећно богаташево стање било је природна последица његовог грешног живота. Он је живео за свет и његове насладе; жртвовао је небеска за земаљска блага и жртвовао је будућа вечна уживања ради земаљских и времених! Лазар је опет живео сасвим противно па зато Аврам и одговара богаташу скоро опет оним истим речима, које је и Спаситељ казао, говорећи: Благо онима који плачу јер ће се утешити, 7 и тешко вама који сте сад сити, јер ћете огладнети. Тешко вама који се сад смејете, јер ћете заплакати и заридати. 8
Но и осим свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да они који би хтели одокуд к’ вама прићи, не могу, нити они отуда к’ нама да прелазе.
Ове нас речи уверавају, да стање после смрти не може нико својим личним трудовима и заслугама поправити, па зато и богаташ оставља себе и почиње се бринути за своју браћу. Но истина је да грешнику после смрти могу помоћи: заслуге Христа Спаситеља, црквене молитве, милостиња и спомен при Св. Литургији које све за спасење његове душе могу да чине његови сродници и пријатељи па и ако и Св. црква никад не пристаје да се моли Богу за своје умрле синове.
А он (богаташ) рече: молим те дакле. Оче, да га (Лазара) пошаљеш кући мога оца, јер имам петоро браће па нека им досведочи да не би и они дошли на ово место мучења.
Тј. да им Лазар опширно представи како грешнике велика и непроменљива несрећа чека и да их увери, да се све претње Божије против грешника, које су у Св. Писму изложене, тачно испуњавају. Но од куда то, да се сад овај немилосрдни богаташ стара о другоме? Он се није старао ни о спасењу своје душе а сад се стара о спасењу своје браће!? Ова промена немилосрдног богаташа заиста представља велику тежину његовог мучења, које је толико, да га је претворило у милостивог човека, који се почиње старати о спасењу других. Но нека би ова наука научила све оне који сумњају у истине Св. Писма па зато траже чуда која им се неће дати, што и следеће речи потврђују, јер и богаташу
Аврам рече: они имају Мојсеја и Пророке па нека њих слушају
Имају тј. Свето Писмо па нека га читају и верују и нека раде као што оно заповеда па овда неће доћи на место мучења из овог Аврамовог, као и Христовог сведочанства видимо да је Стари Завет, као и Нови, пуноважно и истинито Слово Божије. И тако Свето писмо верније је упутство за наше спасење, него кад би нам зато неко и с неба сишао.9
А он (богаташ) рече: не, оче Авраме, него ако им дође ко из мртвих покајаће се.
Несрећни богаташ знао је да његова браћа имају Свето писмо али знао је и то, да га, као и он што је чинио, не уважавају много и то не зато, што немају јасних и верних доказа о његовој великој важности, него што су били покварена срца и одани земаљским уживањима и задовољавању страсти. Због тога дакле он је мислио, да ће се браћа његова поправити ако им ко с неба сиђе и увери их о важности и истинитости Св. Писма, а нарочито оних места, кој а говоре о казнама грешника. Но грешни богаташ заборавио је, или није ни знао, да се вечно спасење не може добити свакидашњим убеђавањем с неба, јер би то значило принуђивати човека на спасење, које по правди Божијој мора бити и дело, заслуга, слободне воље и слободног рада човечијег. А као што је сам мислио и судио о Св. Писму тако је и за друге мислио и зато и вели: не, оче Авраме, моја се браћа неће друкчије поправити и покајати него само тако, ако им се ко из мртвих јави и каже им, да је истина све оно, што Свето писмо говори о стању грешника после смрти.
А Аврам му рече: ако не слушају Мојсеја и Пророке онда неће веровати и да им ко из мртвих дође.
И заиста Маријин и Мартин брат Лазар васкрсао је из мртвих, па ипак архијереји и књижевници не само што му нису веровали него су га хтели и да убију. 10 Но осим њега, а у време Спаситељевог страдања, устала су и многа друга светитељска тела, као што и Свето писмо сведочи о томе овако: И изишавши из гробова по васкрсењу његовом (Христовом) уђоше у свети град (Јерусалим) и показаше се многима 11 па ипак Јудеји нису веровали него су још гонили, мучили и убијали Апостоле и ученике Христове. На послетку и сам Исус Христос васкрсао је из мртвих и после тога јављао се четрдесет дана и говорио о царству Божијем 12 па ипак првосвештеници и старешине јудејске не само што нису веровали и што се нису хтели покајати него саставши се са старешинама
договорише се и дадоше војницима довољно новаца говорећи: кажите да су ученици његови (Христови) дошли ноћу и украли га кад сте ви спавали. 13 А ко зна да ли и данас не би тако било кад би се и нама ко из мртвих јавио?
И тако данашње Јеванђеље учи нас: 1) да душа не умире с телом него да је бесмртна; 2) да човек и после смрти има сва душевна својства бића слободног и разумног; 3) да су побожни праведни људи срећни и блажени а непобожни грешни несрећни и да тешко почињу страдати још одмах после смрти; 4) да је стање обојих вечно и непроменљиво; 5) да богатство, слава и високи положај не ујамчавају вечно блаженство па и ако могу бити врло важна средства за спасење; 6) да Свето писмо садржи све што треба да знамо о Богу и нашим дужностима ради спасења нашег и 7) да, ко одбацује Слово Божије, Свето писмо, томе неће помоћи ни сведочанства васкрснутих мртваца, јер у злој и поквареној души мудрост нема места, каже Свето писмо.
- Терт. о души гл. 7 Ирин. 2, 4. гл. 4. Амвр. 2, 8. тумач. Луке итд. Злат. о богат. и Лазару.
- Види Н. Зав. изд. у Амстред.
- Пс. 49, 11
- Лук. 10, 20
- Втор. 15, 11 и Ис. 58, 6
- Аил. 4, 3
- Еклив 9, 2
- Мат. 5, 4.
- Лук. 6, 25
- Втор. 15, 11 и Ис. 58, 6
- Јов. 12, 10
- Мат. 27, 52.
- Дел. Ап. 1, 2
- Мат. 18, 12
БЕСЕДА НА НЕДЕЉУ ДВАДЕСЕТ ДРУГУ
У име Оца и Сина и Св. Духа
Побожна браћо,
Све што нам за наше издржавање треба или сами израђујемо или од других за паре добијамо, па због тога што нам је сувишно продајемо а што немамо ми купујемо. Али што се душевних потреба тиче и онога што је за врлину нужно, с тиме не бива тако, јер нема монете за коју би се светост, спасење, правда, братољубље, искреност итд. могли да купе. Но како се код неких богатих обично мање хришћанских врлина налази него код сиромашних, то Господ који хоће да се сви спасу дао је и богатом доста могућности за спасење, јер он може од свога богатства бар оно што му је сувишно да да сиромашнима, који истина у потребама за одржање телесног живота оскудевају али су често са врлинама богатији. И тако, многи богаташи са сујетним ништавним земаљским благом могу да потпуне свој недостатак у врлинама, а тиме могу да избегну и одговорност која чека свакога, који се са својим врлинама не може да поноси. Зато и ап. Павле каже богаташима: нека ваш сувишак буде за подмирење недостатка онога који је сирома, како би и сувишак сиромашнога (тј. у врлинама) био за ваш недосташак. 1 А и Господ Спаситељ вели богаташима: начините себи пријaтшеље неправедним богатством да би вас кад осиромашите примили у вечне куће. 2 Неправедним богатством овде Господ зове оно, што нам је сувишно преко наших потреба па ипак ни то сиромашнима не дајемо, иако због тога можемо бити осуђени на страшноме суду.
Овакву науку, др. бр. показао је Спаситељ и у данашњем Јеванђељу говорећи: како је био неки богаташ који се облачио у свилу и кадифу и сваки се, дан веселио сјајно. Сва је дакле брига овога богаташа била у богатом оделу и добром јелу и пићу. А сиромах опет беше неки Лазар који је сав у ранама лежао и желео да се насити мрвица, што су падале са стола богаташког.
Но зашто овде Спаситељ сиромаха по имену помиње а за богаташа не вели како се звао? По науци јеванђелској зато, што је име сиромаха и на небесима записано а о богаташу ни спомена нема. Па зато и пророк Давид о таквим богаташима вели: неће Господ устима својим поменути имена њихова3 Не именује дакле Господ богаташа, не би ли сваки грешни богаташ у овоме, који се спомиње у данашњем Јеванђељу, видео себе и тако се обратио на пут, који је Господу мио тј. не би ли сиромашне потпомагао.
Но кад умре сиромах, Спаситељ нам каже, да су га анђели узели и однели у крило Аврамово, и тако дакле сиромах са особитом чашћу одлази да прими венац награде за своје заслуге. А показујући нам како се богаташ није спасао у исто време показује нам и једнога другог богаташа тј. Аврама који се спасао; али њега не назива богаташом, јер је његово богатство врлина далеко претежније од материјалног богатства, почем се он према свакоме са очинском љубављу и добротом понашао, па отуда Аврам и значи: Отац многих. 4 Али богати данашњег Јеванђеља нње имао ништа боље од земаљеког богатства па зато се само по њему и именује. Он дакле не страда због богатства које и спасењу води, већ због страсног уживања а без милосрђа и гостопримства. И Аврам је био богаташ, али због његове љубави према Богу и због његовог милосрђа и гостопримства према ближњем не само што је се сам спасио него је постао и место спасења, јер анђели однеше праведног Лазара у његово крило тј. место где праведници у небеским наградама и рајском богатству уживају. И гле, богаташ мучећи се у вечном огњу и видећи Лазара на крилу Аврамовом обраћа се с молбом Авраму а не Лазару. А зашто? Заиста зато што се ни он на Лазара није никад смиловао кад је овај пред његовим вратима лежао Па зашто моли несрећан богаташ? Само за кап воде јер му строга савест није дозвољавала да и за више моли, и зато му и Аврам каже: Чедо, сети се да си у твом животу примио твоја добра, и Лазар тако исто зла, па зато се он сад овде утешава а ти страдаш. Но осим тога Аврам му још каже: Али и преко свега тога међу нама тј. праведницима, и вама тј. грешницима, пропаст се велика утврдила и таква, да они, који желе прећи одавде к’ вама, не могу, нити пак који могу доћи отуда к’ нама. А зашто? Зато јамачно, што грешници у своме животу нису имали ништа са оним што је свето и што су код њих зло и пакост заузимали место врлина. Овим нам се, др. браћо, преставља бесконачно и непроменљиво стање у будућем животу како праведника тако и грешника.
Но ми у причи данашњег Јеванђеља видимо још и то, да богаташ тражи извињења за своје грехове у томе, што му се за живота није нико од мртвих јавио да му каже, како је у будућем животу па према томе да зна шта и како треба да ради. Па и то му се извињење не прима, јер му Аврам за његову браћу вели: Имају Мојсеја и пророке па нека њих саслушају. Али шта ћемо ми за извињење наћи, кад ми имамо учитеља и мртвога који је васкрсао и који нам вели: Не сабирајте себи благо на земљи где мољац и рђа квари, и где поткопавају и краду, него сабирајте себи благо на небу. И ко иште од тебе подај му; и ко хоће да му узајмиш, не одреци му. 5 А ако ко једе, пије и весели се са богатима а сиромасима не дели и презире их, Господ Спаситељ каже: доћи ће Господ у дан кад се такав не нада и у час кад не мисли па ће га расећи на пола заједно и са онима, што с њиме једу и пију.
И тако ми немајући никаква изговора, као да не знамо шта треба да радимо за спасење и као да не знамо да нико не живи оним што је сувише богат, 6 дајимо бар оно што нам је сувишно онима што су у нужди и што немају, како би и нас однели анђели у крило Аврамово. А ко је опет сирома нека као и Лазар спокојно сноси своје стање како би се као и Лазар удостојио места где ће само радост и весеље бити над главом његовом и где жалости и уздисања нема. 7 Због тога нам је и Спаситељ у данашњој причи о Богатом и о Лазару дао пример како ћемо се владати кад смо богати или кад би сиромашни били не би ли се удостојили царства небе ског, јер ако се кајањем не поправимо истина је, даћемо наше стање после смрти још више отежати мукама што нам и Свето писмо сведочи кад каже: Онај слуга који зна вољу Гослодара свога и није се поправио нити је учинио по вољи његовој биће јако кажњен. Амин.
- II. Кор. 8, 14
- Лук. 16, 9
- Пс. 16, 4
- Вит. 17, 5
- Јов. 16 19 л 3, 42
- Лук. 12, 15.
- Ис. 35, 10
