НЕДЕЉА ДЕСЕТА
Мат. зач. 72. гл. 17. ст. 14-23
Данашње Јеванђеље говори о чудесном излечењу једнога месечара. Но осим тога оно садржи још и Спаситељево пророштво о његовом страдању, смрти и васкрсењу. Све ово било је други дан по Спаситељевом преображењу на Тавору. О свему овоме говоре и Марко 9, 14-29. и Лук. 9, 37-43.
У оно време човек неки приступи ка Исусу, клањајући му се и говорећи: Господе помилуј сина мога, јер о мени бесни и врло се мучи, и много пута пада у ватру и много пута у воду.
(Тумачење о месечарима види у Јеванђељу Недеље Пете.)
Као што се види из Лукиног Јеванђеља болни је био јединац у оца и, као што Марко каже, имао је духа нема тј. од тешког страдања и онемио је. Да је ова болест била и од нечистога духа види се и по томе што је болни био и бесновит, 1 јер падање у ватру и воду посведочава, да је био и под упливом нечистога духа.
И дадох га ученицима твојим и не могаше га излечити.
Овде је важно, што јеванђелист не прећуткује ни своју слабост ни својих другова, осталих ученика, који због маловерства не могаше да излече овога болесника. Но осим јеванђелиста Матеја 2 још и Марко 3 сведочи да су ученици све до силаска Духа Светог на њих често падали у маловерство. Међутим знамо, да их је Спаситељ и после васкрсења због исте погрешке укоравао. По Оригену овај прекор односи се само на ученике, а по Златоусту тиче се само народа, но по најновијим Херминевтичарима односи се и на једне и на друге, јер је маловерство и ученике спустило у ред простога света, па и прекор због маловерства треба да се тиче обојих.
Несрећни отац доводио је свога јединца ученицима онда, кад је Спаситељ са позната три ученика био на Тавору и преобразио се пред њима, па како ученици нису могли да помогну болеснику он сада долази к’ Спаситељу па као жалећи се на ученике казује Господу, како му они нису могли да излече сина. Но он ни сам није веровао у моћ Апостола па зато
И Исус одговарајући рече: о роде неверни и покварени, докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га овамо.
Са овим речима Спаситељ укорава не само оца болесникова и ученике него и све присутне, јер и они нису били сталнији у вери па иако су више пута видели, да и ученици чине чуда. Због тога дакле и Спаситељ у горњим питањима употребљава речи дубоког осећања сажаљења и тешкога прекора за Јудеје а због њиховог неверовања. На послетку захтева да му болесника доведу како околостојећи не би мислили, да страдалнику ни он не може помоћи.
И запрети му Исус и демон изиђе из њега; и оздрави младић од онога часа.
Спаситељ је забранио нечистом духу да младића више мучи, и заповедио је да изиђе из њега што је одмах и било силом Христовог свемогућства.
Тада приступише ученици к’ Исусу и насамо рекоше му; зашто га ми не могосмо изгнати?
По Марку ученици су за ово питали Спаситеља пошто је у кућу ушао, а то исто изражава и Матеј кад каже: да су га питали насамо. Ученици питају Спаситеља уплашени, да како нису изгубили власт, коју су имали над нечистим духовима? И Спаситељ им је одговорио, да је узрок слаба вера као што је тиме укорио и Петра, кад је се хтео да утопи. Није довољно дакле, да само историјски признајемо Христа, него је неопходно и нужно, да према њему имамо онакву неограничену љубав каква приличи Сину Божијем и Богу Спаситељу света, а са таквом љубављу према Искупитељу биће нам све могуће.
А Исус рече им: за неверовање ваше јер вам кажем одиста ако имате вере колико зрно горушично па кажете гори овој пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће.
Овај Спаситељев одговор потврђује да је слаба вера ученика била узрок, што страдајућег младића нису могли да излече. Израз да гора пређе са једнога места на друго значи да је помоћу вере могуће Апостолима да чине и оно, што им је природно немогуће. И заиста, они су у име Христово видали неизлечиве болести па иако нису били лечници, учили су народе на страним језицима па иако нису исте изучавали и уопшге велике школе учили, а што је најглавније, они су и мржњу Христових непријатеља претворили у љубав, рушили су из темеља јудејске заблуде, грчки егоизам и римску силу, па су на послетку све троје претворили у силу али не против него за начела Онога, кога су сви ти мрзели, гонили и мучили па и разапели међу разбојницима. Оволика је дакле сила чисте, искрене и постојане вере. Па и данас се средством наше Св. вере дивљаци претварају у питоме људе, варвари се политизирају, идолопоклоници бивају хришћани и зато сви бивају срећнији и напреднији.
А овај се род изгони само молитвом и постом.
Човек молећи се Богу ступа у све ближу и тешњу дружбу са њиме а тиме му се и знање о Богу умножава а у исто време љубав и вера у Спаситеља увеличава и оснажава. Исту такву моћ има и пост уопште а особито што укроћавање страсти спрема душу на искрену и пријатну молитву.
А кад су ходили по Галилеји рече им Исус: предаће се Син човечији у руке људске. И убиће га и трећи дан устаће.
Предаће се тј. издан ће бити, отуда се и за Јуду издајника каже да га је предао. 4 0 своме страдању говори Господ ученицима и овде и у 16-тој глави 21-ом стиху зато, да их спреми како не би мислили да страда по морању а не по сопственој вољи.
- Мар. 9, 17. Лук 9, 39.
- 28, 17.
- 14, 16.
- Мат. 26, 14.
БЕСЕДА НА НЕДЕЉУ ДЕСЕТУ.
У име Оца и Сина и Св. Духа
Благочестиви слушаоци,
Кад је господ Исус Христос био на земљи а пре но што је отпочео дело људског искупљења он је четрдесет дана постио1 учећи нас тиме, да и ми постимо. Исто тако и његови Апостоли препоручују пост 2 а и у Старом Завету имамо доста примера и заповести, којима се налаже, да људи посте. 3 На послетку и у данашњем Јеванђељу Спаситељ нам каже, да се од искушења лукавог и од грешења уопште може човек да спасе само молитвом и постом, па зато сам и ја намеран, да вам данас говорим о посту. И тако најпре ћемо видети, је ли пост Божија заповест а затим какав треба да је истинити пост.
Има људи, др. бр. који говоре, да пост није Божија заповест и зато кажу да је сваки слободан да једе и пије колико хоће, и шта хоће и кад год хоће! Други опет веле, да пост шкоди здрављу и проузрокује разне болести а неки опет други по нешто друго против поста говоре.
Пост веле није Божија заповест, тј. није Бог наредио људима да посте јер се у 10. божијих заповести ништа о посту не говори, нити је Христос Спаситељ оставио заповест о посту нити су то учинили његови Апостоли, него је, кажу, пост доцније измишљен. Пост, веле, није хришћанска дужност и на послетку кажу, ко пости добро дело чини, али и ко не пости, не греши. На овај начин противници поста труде се да своју узнемирену савест бар унеколико ублаже и успокоје. Но пошто и они веле, да је пост добро дело и пошто знају да пост ублажава и стишава страсти, зар и само зато не треба да посте?
Но осим тога варају се љуто сви они људи, који говоре, да Бог није заповедио да се пости, јер Свето писмо вели: И запрети Гостод Бог Адаму говорећи: од дрвета познавања добра и зла немој јести. Дакле запрети Господ Бог, тј. даде заповест да човек са једног дрвета плод не једе. И још запретио је Бог угрожавајући са страшном казни, јер даље вели: у који дан окусиш од тога плода умрећеш. И после овога, ко сме тврдити да пост није Божија заповест, за коју Бог тешко казни кад је људи нарушавају?
У десет Божиј их заповести не говори се истина о посту, али се не говори зато, што је та заповест већ свима била позната почињући од Адама, па је сад у десет заповести и није требало повторавати. Ову истину посведочава то, што су и идолопоклоници знали за пост. Тако су Ниневљани постили а постио је и незнабожац Корнилије Стотинар. Но ако у десет заповести и нема ништа о посту зато пророци, који су по задахнућу и упутству Св. Духа писали и говоре о посту и налажу да се пости. Тако пророк Захарије побројава и времена кад су Јудеји постили и вели: п ост четвртога месеца и пост петога и пост седмога и пост десетога обратиће се дому Јудином у радост, и весеље и у празнике веселе. 4 А пророк и цар Давид каже: и колена моја изнемогоше од поста. 5 Пророк Јоил исто тако од стране Божије препоручује пост говорећи: наредите пост 6 па и Товит вели: пријатна је молитва са постом. 7
Но осим пророка зар и Спаситељ, као што мало пре рекох, није 40. дана постио? А осим тога он нам је показао и начин како да постимо: кад постите, вели Исус Христос, немојте бити као лицемери… кад постиш, уми главу и лице своје. Исто тако и Апостоли сведоче о божанској установи поста, јер јеванђелист Лука на једном месту каже:…и пост већ беше прошао 8, и на другом месту каже: и постивши се и помоливши се 9 те су тако одредили и време кад треба да постимо.
И после свега овога слободно смемо казати, да није истина да су пустињаци изумели пост, већ је он прва Божија заповест, коју смо дужни да тачно испуњавамо као вољу Божију.
Многи опет избегавају пост бојећи се да он шкоди здрављу и проузрокује разне болости. Но ти људи погрешно мисле а поред тога и маловерни су, јер не знајући шта је истинити и прави пост, они мисле, да се пост састоји само у томе, да не једу меса и уопште што је мрсно, а међутим да се сме јести и много и разних других јела и киселих и сланих, и слатких и горких која шкоде здрављу јер се тешко сваривају; но то није пост него је претоваривање сто мака и прождрљивост. Прави је пост онда, кад хришћанин мало једе и то једног или два посна јела, а овакав пост не само што не шкоди него је и на корист здравља па зато и лекари већој се помоћи надају од оваквог поста него од лекова, а зато они болеснику и налажу пост забрањујући му многа и разна јела. Дакле пост не квари здравље него човека чини здравијим. Затим пост треба да је и духовни и тек је онда прави и потпун. Духовни пост састоји се: у праштању увреда и мирењу са завађенима, у већим и чешћим молитвама, у давању милостиње, у исповести и кајању за грехове и у примању светог причешћа.
Но рећи ће неко, тако је, али ко ће тако постити пуних седам недеља; за толико време мора ње досадити. Но и то је истина али не зато, што човек 7. недеља не може да пости, него што ми обично једемо кад нисмо гладни, и пијемо кад нисмо жедни, али ко за трапезу седа гладан и жедан у истини тај ће лако да пости и седам и више недеља. Истина је и то, да пост ослабљава тело, али телесно укроћење јесте сила душевна, јесте оснажавање душе, која онда савлађује телесне страсти и човека чува у умерености и уздржљивости. На послетку запитајмо се, ко је здравији: сељаци, који се простије хране и који све постове посте, или варошани који једу разна и многа јела и постове слабо чувају? На сваки начин сељаци су у сваком погледу здравији и мање су изложени болестима него варошани.
Маловерство је такође узрок слабога пошћења и зато се човек јако греши, јер се своме здрављу не нада од Бога, већ од кувара и кујне! Мојсеј је постио 40 дана и 40 ноћи на брду синајском па се вратио здрав и снажан. 10 Илија је јео само хлеба и пио воде, па је путовао 40. дана и 40. ноћи. 11 Пророк Данил са своја три друга хранио се у Вавилону само биљем па су сви били потпуно здрави. 12 Њих дакле пост није ослабио, јер су били пуни вере, но верујмо и ми, да Бог даје здравље па нам пост неће шкодити. На против, Бог шаље разне болести на оне људе, који нарушавају његове свете заповести а ми смо већ видели, да је пост Божија заповест. Кад постимо ми испуњавамо прву Божију заповест и вршимо вољу његову, а кад то чинимо онда је и Бог с нама и онда не треба ничега да се бојимо, јер је Бог неограничени господар света и под његовом управом и власти стоји и здравље, и болест, природа и сви природни закони.
Нека су, дакле блажени и благословени они хришћани, који поштују пост, јер ће очишћени постим и телесно и духовно наследити царство Божије као ревносни вршиоци свете воље Господње. Амин
- Мат. 4, 8.
- Дел. Апос. 27, 8. И Кор. 7, 5
- Зах. 8, 19.
- II 108, 87.
- Пс. 109, 87. Јоил. 1, 14. Тов. 12, 8.
- Јоил. 1, 14.
- Тов. 12, 8.
- Дел. Ап. 17, 8.
- Дел. Ап. 13, 2.
- Ис. 24. 18.
- 32, 33
- Дан. 1, 15
