НЕДЕЉА ЧЕТВРТА
Мат. зач. 25. гл. 8 ст 5-13.
Данашње Јеванђеље говори о излечењу капетановог слуге у Капернауму а у исто време уверава нас, како о особитој љубави
Спаситељевој према човечанском роду, тако и о његовој божанској моћи. О свему овоме говори и јеванђелист Лука у гл. 7. ст. 110.
У оно време дође Исус у Капернаум и приступи к’ њему капетан молећи га и говорећи: Господе, мој слуга лежи дома узет и јако се мучи. А Исус му рече: ја ћу доћи и излечићу га.
Капернаум је Галилејска варош, па како је Исус Христос у њој дуго обитавао, јеванђелист Матеј назива је по изузетку Христовом вароши. Капернаум лежи између брда Нефталимовог и Завулоновог племена а при месту где истиче Јордан и при Тиверијадском мору. У овој вароши Спаситељ је чинио сва она чуда, која су га прославила и разгласила по тамошњој околини тако, да су масе народа хитале да виде и чују божанског учитеља. Овде је Спаситељ излечио сина царског чиновника 1 капетановог момка; 2 Петрову ташту и законикову кћерку 3 . Капетан – официр – који сад приступа к’ Спаситељу и моли га за помоћ, био је старешина једне римске страже, која је чувала Јудеју. По народности био је Римљанин а по вери приврженик Јудаизма. Ову истину посведочава то, што је он из љубави према јудејима подигао им и Синагогу. С почетка је капетан сам лично дошао к’ Спаситељу а после је довео и неке Јудеје да га они представе Христу као пријатеља народног и то таквог, који му је и Синагогу подигао, Спаситељ, видећи тврду капетанову веру и непозван вели да ће га у кући посетити а то чини зато, да би се та вера открила јавно па и другима за пример послужила.
А капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш, него само реци реч и оздравиће слуга мој.
Нисам достојан– каже капетан зато што верује да је Исус Христос Бог, а за себе зна да је грешан. Са речима: ја ћу доћи и излечићу га, Спаситељ је намерно изазвао овакав одговор капетанов, јер је тиме хтео да његова вера буде јавна, а ту своју веру капетан збиља и потврђује речима само реци реч итд.
Јер и ја сам човек од власти и имам под собом војнике па кажем једном; иди, и иде; и другом: дођи, и дође; и слуги своме: учини то, и учини.
Ове речи показују велико и стално капетаново убеђење у моћ и благост Христову јер њима признаје да Спаситељ има божанску
власт, којом може само средством једне своје речи наредити, да његов болни слуга оздрави или умр
А кад чу Исус удиви се и рече онима што иду за њим; заиста вам кажем, да ни у Израиљу толике вере не нађох.
Похвалио је Спаситељ толику веру идолопоклоничког капетана зато, што он као незнабожац није знао јудејско Свето писмо о Месији па је ипак и пре, и боље и постојаније и од самих Јудеја веровао у Христово божанство. Но Спаситељ се није задржао само на томе, него је капетанову веру и другима јавио и похвалио како би се и други на њега угледали.
И то вам кажем, да ће многи од истока и запада доћи и сести за трпезу са Аврамом и Исаком и Јаковом у царству небескоме.
Аврама, Исака и Јакова спомиње Спаситељ нарочито, хотећи тиме да укори Јудеје, који су се хвалили тиме што су Аврамови потомци а међутим сад Спаситељ вели, да ће и идолопоклоници са разних крајева света бити са Аврамом у вечном царству Божијем. Ову истину предсказао је и пророк Исаија говорећи: Искупиће се у дому Господњем сви народи. 4 Из ових Христових речи дознајемо да вера, побожност и врлина нису наследствене, него личне заслуге, па ко се тиме буде одликовао, ма он био Јудејанин или незнабожац спашће се као Аврам и Исак. И тако за спасење је нужна вера, јер Бог не гледа ко је ко. 5
А синови царства изгнаће се у таму најкрајњу и овде ће бити плач и шкргут зуби.
Јудеји као Аврамови потомци били су и природни наследници царства Божијег које је Авраму обећано али због њиховог неверовања и одступања од Бога они су одлучени од вечног царства у коме је Аврам. 6
А капетану рече Исус: иди, па као што си веровао нека ти буде: и оздрави слуга његов тога часа.
Пошто си веровао да твога момка могу излечити и без да идем твојој кући, то нека ти по твојој вери и буде нека ти момак оздрави.
Ове речи сведоче не само о чуду, које је Спаситељ учинио излечивши капетановог момка силом само једне своје речи него доказују, да Спаситељ силу свога свемогућства извршује и у најкраћем времену, почем је и капетанов момак оздравио чим је Спаситељ казао: нека оздрави.
Неки мисле, да овај капетан о коме се говори у данашњем Јеванђељу није онај и исти о коме говори и јеванђелист Лука у 7, 2. јер се код Луке вели: да је капетаново дете било узето, болесно; а код Матеја, капетанов момак. Даље Матеј каже да је капетан сам дошао к’ Спаситељу, 7 а Лука вели: да је најпре послао старешине и пријатеље ка Христу. Даље, да капетан о коме Матеј говори не само да није позивао Христа у кућу већ га је и одвраћао да му дође; а онај код Луке најпре је Спаситеља преко Јудејских старешина позвао а после преко пријатеља задржао да му у кућу дође. Све ово истина да се у многоме разликује али се у многоме и слаже, јер: 1) Обојица су капетани; 2) обојица живе у Капернауму; 3) Обојица имај у болесника узетог; 4) обојица показуј у једну и исту веру и са једним и истим речима и 5) обојица добијају један и исти задовољавајући одговор Спаситељеве љубави и његовог божанског свемогућства. Због тога Златоуст и вели, да је један и исти капетан код оба Јеванђелиста. 8
Међутим кад оба јеванђелиста упоредимо видећемо: да је Лука једно ради тачности а друго и што је своје Јеванђеље доцније писао овде опширнији од Матеја, који, да би био краћи, изоставља пошиљање старешина јудејских и пријатеља капетанових, сматрајући да то није од велике важности. Али капетанову веру и Спаситељеву похвалу због исте као и чудесно излечење узетог, што све заиста и јесте врло важно, јеванђелист Матеј тачно описује.
Што се пак тиче разлике у речима син и слуга треба знати да се у Св. Писму често не само син него и слуга зове дететом. 9
Пошиљање старешина јудејских, затим пријатеља капетанових и капетанов лични долазак ка Христу све је то и било као што и јеванђелисти описују и то на овај начин: најпре је капетан послао старешине да позову Спаситеља к’ његовој кући, затим дознавши да Спаситељ долази, а сматрајући себе за недостојна (као што и сам каже) да Спаситеља труди и у свој (идолопоклонички) дом прими, шаље пријатеље да га задрже од те посете. Но како се опет болни момак тешко мучио и већ био на самртном часу, 10 то је за пријатељима и сам похитао к’ Спаситељу да га моли за помоћ, која му је и указана.
- Јов. 4, 46.
- Мат, 8, 13.
- Мат, 9, 8-25
- Ис. 2, 2.
- Дел. Ап. 10, 34.
- Мат, 3, 7-10
- Мат. 8, 5.
- Том. стр. 7. 815 Том. 8, стр. 204
- Бат. 23, 42.
- Лук. 1, 2.
БЕСЕДА НА НЕДЕЉУ ЧЕТВРТУ
У име Оца и Сина и Св. Духа
Драга браћо
Кад смо у данашњем Јеванђељу чули како се неки капетан, који по вери беше незнабожац а по народности Римљанин, толико слагао и волео са Јудејима, да им је и Синагогу у вароши Капернауму подигао, намеран сам, да вам данас говорим о слози и љубави између нас. Јер да беше у српском народу више слоге, тешко да би морали пасти у оно дуговремено ропство у које га баци косовска неслога. Но и данас, да је више љубави, да је више слоге међу нама јамачно би и срећнији и напреднији били. Кад је Спаситељ света, Господ наш Исус Христос свршавао спасоносно дело свога небеског посолства, дошао беше и час његовог страдања, кад је требало да разапет на крсту за наше спасење пролије своју пресвету крв и са њом очисти нас од многовековне нечистоће греха. И тада подигнувши очи своје к’ небу призива Бога и Оца и потражи од њега, да сви верујући једно буду: Оче свети, сачувај их у име твоје да буду једно као и ми. И Спаситељ у овој својој молитви пет пута повторава речи да сви једно буду хотећи тиме да нам покаже велику нужду и велику важност јединства и слоге.
На који дакле начин др. бр. можемо бити једно? Само помоћу слоге имајући увек сви добро и благо мишљење до кога се опет долази путем лепог и братског договора, и споразума и узајамног обавештења.
Слога је, др. бр. основ и темељ не само наше православне хришћанске вере, него како благостања земаљског и среће и појединаца и свију и целе државе и народа, тако и исто и вечног и блаженства. Славу, каже Спаситељ Оцу у оној својој молитви, коју си ми дао, дао сам им. Али за какав нам је циљ дао Спаситељ ту славу? – Да будемо једно, да будемо сложни, а не будемо ли сложни та ће се слава од нас одузети и ми ћемо бити робови греха и паћеници вечних мука. Но кад се будемо слагали и узајамно један другога потпомагали онда не само што ћемо небесном славом бити награђени, него и докле смо овде на земљи Бог ће нам увек бити на помоћи и биће увек међу нама како би сваки наш рад био срећан и благословен. Онима који живе у слози обећао је Спаситељ заувек своју божанску помоћ казавши: Где су два или три сабрани у име моје онде сам и ја међу њима. 1 Дакле, где је слога тамо је и Бог, а где је Бог тамо су и анђели, тамо је благослов и срећа, тамо је и љу-бав, мир, напредак и свако благостање.
Људи само под заставом слоге, задахнути слогом и руковођени слогом могу постићи своје опредељење. Да би у земљи владала правда и доброта и да би људи били срећни и честити нема другог начина до братске слоге и искрене љубави, јер само та небеска сила даје мир, срећу и благостање целоме човечанству. Свака варош и свако село, свако друштво и свака породица где влада слога срећна је и напредује, јер је, као што сам мало час напоменуо, и Бог обећао, даће бити онде где је слога. Где слоге нема, др. бр. тамо нема ни части ни поштења, ни богатства ни користи, ни науке нити милосрђа. Због тога и Отаџбина увек оставља својој деци у аманет слогу и братску љубав, јер кад тога међу њеним грађанима нема, онда и она страда и у несрећу пада а лице њено покрива пустош и срамота те због неслоге своје рођене деце, мати свију, Отаџбина драга, остаје понижена и осрамоћена!
Историја људскога рода уверава нас многим примерима како је неслога у свету бивала узрок великих и тешких беда и несрећа! Неслога је целе народе збрисала са лица земље! Неслога је вароши и села уништавала! Неслога је цареве против царева дизала те је људска крв целе делове земље покривала а у тој крви давиле су се удовице и сирочади, старе мајке и седи старци! Неслога је браћо, и нашу велику царевину упропастила; неслога је Српски народ пет стотина година у тешким ланцима а под још тежим јармом држала! Да, неслога је тако страшна, јер она не зна за светињу и за правду, она нема ни срца ни душе; ње се не тиче ни мајчина суза нити плач нејакога детета!
Због тога др. сл. нека је благословена слога, мати и учитељ сваке среће и благостања, јер у коме селу или вароши, или у којој држави или народу, слога подигне свој престо, тамо су људи они, међу којима је Бог, срећа и слава, здравље и напредак. Будимо дакле постојни у слози и братској љубави, јер је то нама од свега другог најпрече и најнужније. Слога је слава и понос сваког села и вароши, сваке државе и народа, јер је сила отаџбине у слози њених синова. Слога је украшај породице и задруге; она је мир савести и спокојство душе, и у кратко, слога је небеско благо, па зато Божији Апостол и каже: Молим вас, браћо, именом Господа нашег Исуса Христа, да сви једно говорите и да не буду међу вама распре, него да будете утврђени у једном разуму и у једној мисли. 2 Амин.
- Мат. 18, 20.
- I. Кор. 1. 10.
