НЕДЕЉА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА
Лук. зач 38. гл. 8. ст. 26-40.
Ако данашње Јеванђеље о излечењу бесновитог болесника не прочитамо са озбиљном пажњом, ми смо у њему видети само чудесно излечење болесниково. Но ако зрело и озбиљно испитамо и све околности овог историјског догађаја, ми ћемо у њему наћи и много корисне науке за наше спасење. Због тога је и Господ Спаситељ наређивао Јудејима да испитују Свето писмо: Испитујте Свето писмо, јер ви верујете да у њему имате вечни живот; и оно сведочи за мене, 1 а пророк Давид назива срећнима оне, који чине: Благо онима који чувају откровења Божија и свим срцем траже их? 2
Но има људи који овако не раде па зато често сумњају и не могу да разумеју многе истине Св. Писма. Због тога су неки неверници сумњали у истинитост догађај а са бесновитим болесником о коме данашње Јеванђеље говори, па су тражили, да виде такве сорте болесника и да га хришћани излече и тек онда да верују. Но они заборављају, да је Спаситељево страдање и смрт уништило велику моћ демона што и сам Господ посведочава кад каже: сад ће бити истеран кнез овога света напоље. 3 Даље, и људи кажу, да бесновити болесници (беснујеми) нису били бесновити бесни већ меланхолични! По њима дакле меланхолични људи: иду голи, беже из својих станова, обитавају по гробљима, ломе гвожђа, кидају гвоздене окове и беже у пустиње, што је све урадио и страдалник данашњег Јеванђеља! Но ко може веровати да и меланхолија може имати овакве грозне последице? А особито кад меланхолија излази из људи и улази у свиње, коте постајући на тај начин меланхоличне скачу са брега у језеро и даве се?!
У време оно, дође Исус у околину Гадаринску која је према Галилеји. А кад изиђе на земљу срете га један човек у коме беху беси од много година и у хаљине се није облачио нити је живео у кући него у гробовима. Па кад виде Исуса повика и припаде к’њему и громким гласом рече, шта је теби до мене, Исусе сине Бога највишега?
Под именом околине која се у почетку овога текста спомиње треба разумети југоисточну обалу тиверијадског мора Гадаринску, но Матеј овај предео назива Гергенсинским али зато не треба мислити да овде јеванђелисти противурече; јер су у овом пределу постојале две вароши које су се звале: Гадара и Гергеса или Герса и Херса и биле су удаљене једна од друге само 2 сата па због тога неки су често звали једну именом друге. Болесник је пред Спаситеља изишао баш на граници између ових вароши, па с тога јеванђелисти Марко и Лука кажу, да је се историја данашњег Јеванђеља десила у пределу Гадаринском а Матеј опет у Гергесинском. По сведочанству доктора Томшона, који је дуго време био мисионар у Сирији и Палестини, обе ове вароши биле су незнатне па зато их и путници врло ретко спомињу. Но Матеј као царинар при Тиверијадском мору заиста је могао тачно знати хорографију ових места, па пишући Јудејима он тачно помиње и место у коме се догађај десио. Међутим друга два јеванђелиста пишући један за Римљане а други за Јелине помињу у опште предео Гадарински.
По историку Јосифу Гадара или Гадира била је грчка варош и то једна из Декапоља 4 а Декапољ звао се предео који је лежао источно од Јордана и у коме је било 10 вароши међу којима је најглавнија била Скитопољ западно од Јордана. По Евсевију Гадара је лежала преко од Скитопоља и Тиверијаде према истоку а под брегом где су била топла купатила. Гадара је први пут пропала за време јудејских ратова а поново ју је подигао Помбеј. Њу је Август поклонио Ироду а по смрти Иродовој придата је Сирији. Јеванђелист Матеј каже, да су била два бесновита а Лука и Марко веле, да је био један, но и ова несугласица измирује се кад обратимо пажњу на оно, што је главно код јеванђелиста. Јер овде је свеједно, колико је њих излечено, један или двојица; јер ко је могао натприродним путем да излечи једног могао је и два и више. Јеванђелисти Лука и Марко, који нису писали за Јудеје обратили су сву пажњу на онога једнога значајнијег, који је из зверскога стања обраћен у стање мирне овце и пун благодарности сео пред Спаситељеве ноге. Осим тога други јеванђелисти не спомињу да се страдалник није у хаљине облачио али Марко каже, да је после излечења седео код Христа обучен и мислећи 5 и тако каже то исто што и Лука. Исусе, сине Бога вишњега, овакви изрази налазе се и у II. Цар. гл. 16, II Парал. гл. 35 и Јов. гл. 2 и значе, да су се демони поплашили, да их Спаситељ силом свога божанства не пошље у адске муке. Из овог дознајемо: прво да не само грешни покојници него ни демони пре страшнога суда нису потпуно и савршено осуђени а о томе и Свето писмо сведочи кад каже: И анђеле (демоне) који не одржаше свога старешинства што оставише свој стан чува Бог у вечним оковима под мраком за суд великога дана 6 и друго да су вечне муке тако страшне и велике, да их се и зли анђели боје па су радији као што се из данашњег Јеванђеља види, да се у свиње уселе него тамо да иду. Овде множина бесова демона моли као један за цело друштво а устима страдалниковим. Но ова молба коју демони упућују на Спаситеља такође нам показује колико је велико његово милосрђе према коме су и демони могли добити опроштај да су се хтели у своје време покајати.
И заповеди духу нечистоме да изађе из човека, јер га је мучио одавно и мећали су га у вериге и пута (окове) да га чувају и искида везе и тераше га ђаво по пустињи.
И Спаситељ овде заповеда свима као једном и то због њихове слабости и ништавости према њему.
А Исус га запита говорећи: како ти је име? А он рече: Легеон, јер су многи демони били у њему.
Легеон је код Римљана означавао број до 6.000 а овде има метафорички смисао и значи много. Но Исус Христос, као истинити Бог, није питао за број и имена демона зато, што то није знао, него да би и околостојећи дознали, да многи демони муче болесника и да се они, и ако их је много, боје његове божанске силе због чега су га и молили, јер се даље каже:
И мољаху га да им не заповеди да иду у бездан.
Под именом бездна разуме се место мрачно и као море без дна а метафорички тако се зове и стан демона. 7 Но овај се стан разликује од онога, где су спремљене вечне муке за демоне. Бездна је дакле привремени стан демона у коме их Бог држи до страшнога суда 8 И тако, демони су га сад молили зато, да их не упути у онај вечно за њих одређени стан.
А ту је пасао по гори велики чопор свиња и мољаху га да им допусти да у њих уђу и допусти им. Тада изађоше демони из човека и уђоше у свиње; и навали чопор свиња с брега у језеро и утопи се. А свињари кад видеше шта би побегоше и јавише у
граду и селима.
Под именом демона разуму се зли духови, беси, ђаволи, а ево како и зашто. У оно време бивали су људи под упливом демона као што су и снови имали важност до појава хришћанства и дела искупљења. Ова истина доказује се: 1) тиме, што су како Исус Христос тако и Апостоли говорили о демонима и обраћали се к’ њима као демонима; 2) што су се и демони обраћали ка Христу, питали су га и одговарали му на питања, познавали су га и бојали су га се, а овакве радње не можемо приписивати болестима 9 3) што су демони излазили из људи и улазили у животиње; 10 4) што их Спаситељ некада казни заповедајући им да кажу своја имена а други пут опет да ћуте, или да се удале и они су све то слушали 11 и 5) што су они људи, које су демоне мучили, и при првом виђењу признавали Христа за Сина Божијег. 12 Све ово дакле не можемо приписивати никаквим болестима, него упливу истина логичких али и покварених духовних бића која се у Св. Писму зову демони.
Људи који су патили на подобије страдалника данашњег Јеванђеља могу се поделити на 3 сорте; први- су бесни који подлежу упливу нечистих духова; други- месечари, који подлежу упливу небеских тела (месечевих фаза) и трећи- паралисани (узети) који подлежу упливу атмосферских промена. Главна је карактеристика свију тих патњи и страдања у томе, што људи подлеже снажној моћи некога спољашњег уплива духовног, психијског или природног. Истину ових наших речи потврђује и то, што или излагање догађаја у Јеванђелијама мора бити истинито или су Јеванђеља лажна. Но ово последње не може никако бити, јер се у Јеванђелиј ама наводе речи самога Спаситеља и у њима се сасвим јасно разликује личност и биће демона, 14 а Спаситељ није и не би никада тако значајне речи употребљавао пред својим ученицима и Јудејима у цели обмане и хвалисања. После овога било би сасвим излишно, да обарамо мишљења оних, који држе да је демон то исто што и телесна болест. На против можемо да докажемо, да се демон у Јеванђелијама тако јасно разликује од болести, да у оно време речи: демон и болест нису се никад једна место друге употребљавале. 15
Питање само може бити о томе, какав је био уплив и каква је била надмоћност демона над човеком? И на ово питање није лако одговорити, али из онога што нам Јеванђеље о томе говори можемо се бар толико користити, да ма и у неколико опишемо тај демонски уплив.
И тако бесни, (бесновити, беснујеми) био је такав човек, чију је природу чудноватим начином проницавао један или више од оних падших духова који су у Св. Писму познати под именом демони, лукави духови, нечисти духови, сатане, ђаволи итд. и који су непријатељи човечији.16 Према томе и на овај начин бесан човек сасвим се разликује од поквареног и рђавог човека који се сам предао ђаволу и који зато подлеже казни, докле је бесновити достојан сажаљења. А на питање зашто оваквих демонских кушања и данас међу нама у тој мери, као пре, нема, одговарамо: да је период, у коме је Спаситељ на земљи живео заиста више него ма који други у светској историји био под влашћу зла и покварености. Морал људски у оно време био је пао више него икада дотле, па зато је и власт демона била јача и развијенија а данас је слабија и ограниченија јер је долазак Спаситељев на земљу оборио и савладао силу демонског уплива. Друго, данас се против те силе са сјајним успехом бори и најсавршенији морални закон, који нам је Спаситељ дао.
Неки мисле да Спаситељ није учинио добро што су се свиње упропастиле а тиме и њихови господари оштетили. Но они заборављају: 1) да су свиње у овом пределу незаконито храњене, јер и ако су ту обитивали и идолопоклоници, зна се, да је међу њима било и много Јевреја 2 који су не само трговали са свињама него их и за храну употребљавали нарушавајући тако Мојсејев закон који им је употребу свињског меса забрањивао а ко закон гази праведно је да и кажњен буде; 2) овај догађај са свињама уверио је како страдалника да је потпуно излечен тако и њега и све остале о Спаситељевом свемогућству и 3) треба знати, да је спасење човеково Богу пријатније и драгоценије него и сви чопори свиња у свету. Из истог узрока и да би грешници били кажњени а праведници још боље у вери утврђени пустио је Бог потоп, сажегао је Содом и Гомор и цела племена и народе понекад је најстрожије кажњавао. Свињари опет видећи шта би са свињама од страха су побегли и јавили свима о свему, то јест о свему што рекоше демони и што је казао Христос.
И изађоше људи да виде шта је било и дођоше к’ Исусу а нађоше човека из кога ђаволи беху изишли да седи обучен и паметан код ногу Исусових и уплашише се. А они што су видели казаше им како се исцели бесни.
И овде јеванђелист Лука опширно описује све појединости а Матеј о свему говори уопште. Грађани су изашли да виде чуда која се десила но као што ћемо видети. они су се били и уплашили али заиста не зато, што је страдалник излечен, јер их је то само могло да обрадује него зато, што је цео чопор свиња потопљен. Закон им је забрањивао да једу свињско месо и они су то врло добро знали као што су знали да су пропашћу свиња и кажњени за непоштовање закона, па знајући и за остала своја безакоња, они су се бојали да их Спаситељ и за њих не казни; па зато:
И моли га сав народ из околине Гадаринске да иде од њих, јер су се били јако поплашили. И он уђе у лађу и отиде натраг.
Тј. на другу страну језера, у Капернаум, од куда је и дошао у Гадарински предео.
Човек пак из кога изађоше ђаволи молио га је да остане с њим, али га Исус отпусти говорећи: врати се кући својој и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповедајући по свему граду шта му Исус учини.
Излечени желео је па и молио Христа да му дозволи да га прати и то из благодарности а не као што неки мисле из страха да се демони не би поново у њега вратили, јер Спаситељ у одговору своме ни о каквом страху и не спомиње. Међутим из смерности каже му, да иде и по граду казује какву му је милост учинио Бог, али је он из благодарности казивао какво му је добро учинио Исус као Бог и у томе није ни мало грешио.
- Јов. 5, 39
- Пс. 119, 2
- Јов. 12, 31
- тј. десет вароши, Јос, 4, 15.
- 5, 15.
- Јуд, 1, 6 II Петр. 2, 4.
- Отвр. 20 13. Јуд. 6.
- Мат. 3, 29.
- Мат. 8, 28.
- Марко 1, 25.
- Лук. 4, 34.
- Лук. 11. 17-26.
- Мат. 9. 32. срав. Мар 7. 82.
- Дел. Ап. 5, 3. Јов. 3, 2. итд.
- Јос. од Јуд. рам. гл. 20, 35. 2, 2.
БЕСЕДА НА НЕДЕЉУ ДВАДЕСЕТ ТРЕЋУ
Врати се кући својој и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповедајући по свему граду шта му учини Исус.
Бл. Сл.
У данашњем Јеванђељу имамо леп пример како благодарности тако и дивног карактера хришћанског добротвора. Болесник о коме данашње Јеванђеље говори, да га је Господ Спаситељ излечио, молио је да му дозволи, да га прати и да му служи како би се небесном добротвору за доброчинство одужио. Но дужност је добро твора, да за добро које учини не тражи награде, па зато и Спаситељ овога излеченог отпушта са речима: врати се кући својој и казуј шта ти учини Бог тј. врати се дома па благодаран на учињеном добру причај о милости и доброти божијој. Дакле, кад Господ Спаситељ заповеда, да будемо благодарни на добру које нам се учини, онда чујмо, колико греше сви они, којима се чини добро а они остају неблагодарни.
Људи се на три начина показују неблагодарни према својим добротворима и то: или кад се не постарају да добро врате добрим; или кад заборављају учињено доброчинство ни речима неће да изјаве благодарност својим добротворима или на послетку кад добро злим враћају, и овај је начин неблагодарности најгори. Но сваки неблагодарни човек греши; прво против природе; друго против здравог разума; треће против сопствених осећај а и четврто против закона Божијег.
Да неблагодарник греши против природе, уверава нас и сама наша природа, која нас учи да будемо благодарни и признателни јер и несловесна животиња зна за онога који је храни, па га слуша, покорава му се и угађа му колико зна и уме и колико јој је могуће. Због тога и праведни Бог укоравајући неблагодарне Јудеје Он преко пророка Исаије каже: Во познаје господара свога а Израиљ не познаје, народ мој не разуме. 1
Да неблагодарник греши против здравог разума уверавамо се отуда што разум свакога убеђује па и принуђава на благодарност према добротвору! Па зато неблагодарник и види и чује да га свет зове неблагодарним. Но зар све ово не вређа осећаје поноса и достојанства човековог?
На послетку да неблагодарник греши и против Божијег закона уверавамо се тиме што знамо да Бог заповеда не само да будемо благодарнп према нашим добротворима, него нам још налаже: да и наше непријатеље љубимо, да благосиљамо оне који нас мрзе и да се молимо Богу за оне који нас гоне. 2 Према овоме неблагодарни људи тешко греше Богу па су гори и од самих грешника, почем и окорели грешници љубе бар оне који и њих љубе и чине добра бар онима, који и њима добра чине.
Но ми смо често др. сл. неблагодарни не само према људима него и према Богу, који нас непрестано великим и разним доброчинствима обасипа. Истина је, да Бог нема нужде у нашој благодарности ни речима ни делом, јер њега непрестано славе Херувими и хвале Серафими3 али као правосудан он ме трпи притворност нити да му добро злим враћамо. Јер уколико је благодарност доказ да нам је и душа и срце добро, у толико је неблагодарност сведок наших рђавих својстава, па због тога и Бог хоће, да ми нашу благодарност изјављујемо и речима и делима. Кад је Господ Спаситељ излечио десет прокажених па му се само један вратио да заблагодари он каже: не исцелише ли се десеторица? Па како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу него само овај странац. 4 Но с тога је и Бог благодарном Самарјанину и друго добро учинио јер му рече: устани и иди, вера твоја спасе те 5 и тако за благодарност дао му је Господ и вечно спасење. Бог као правосудан захтева од нас да будемо благодарни, али не зато што он у томе има неку нужду, 6 него да би нам милостиви отац, који хоће да се сви људи спасу, и друга још боља и већа благодјејања чинио.
Кад знамо да Бог хоће да смо благодарни, још је нужно да знамо и колико је Бог по своме правосуђу строг према неблагодарнима и како страшно осуђује сваку неблагодарност. Кад су се Израиљћани и после толиких благодјејања која им је Бог чинио показали њему неблагодарни, Он преко пророка Исаије каже: чујте небеса и слушај земљо; јер Господ говори: синове одгајих и узвисих а они се одвргоше мене 7 и вратише ми зло за добро 8 па с тога је Господ и казнио неблагодарни народ јер: разгњеви се на синове своје и на кћери и рече: окренућу од њих лице своје и видеће какав ће им бити последак јер су род покварен и синови у којима нема вере. 9 Ова тешка претња и испунила је се над јудејским народом а особито за време римских царева Веспасијана и Тита, па се и дан дани испуњава кад су по целом свету расејани и то као немили гости.
Но можда ће неко рећи, да ми не радимо тако као што су Јудеји чинили? Можда ће неко рећи, да ми у нашим молитвама прослављамо Бога? Али запитајмо се, др. бр. да ли се ми сви сваки дан Богу молимо? Да ли се многи од нас и никако Богу не моле? И да ли се многи само по обичају не моле Богу? И најзад, да ли се многи само језиком не моле Богу а умом и душом сасвим су на другом месту? Па и што се наших дела тиче мени се чини, да се не би смели много хвалити. Верујући у једног Бога нама је нужно да нашу веру и добрим делима посведочавамо. Но каква су наша дела? Да ли ћу се преварити ако кажем да се ми огледамо у зависти и злоби, и у кривоклетству и неискрености, у небратољубљу и неправди итд. Један узима туђе неправедним начином; други свога брата презире; деца родитеље не слушају; многи родитељи своју децу напуштају; господа слуге тиранишу а служитељи своје господаре не поштују; свештеници се о народу слабо брину а народ свештенике још мање поштује и тако, ми данас према Богу и нашем спасењу стојимо тако, да збиља у многоме личимо на оне Јудеје за које Господ Бог каже: Сви су зашли, сви се покварили и нема никог да добро чини. 10 Јер зар није истина да ми слабо нашу сиротну браћу помажемо? А осим тога зар један због своје лепоте није постао идол несмиравајући се као прекрасни Јосиф? Други опет због своје мудрости и науке, не служи и другима на корист као премудри Соломон, него још и противу Св. цркве и побожности устаје! Неки опет вешт у занату својом вештином друге обмањује! Дакле, сад нам може бити доста јасно, како смо и колико смо благодарни Богу на његовим даровима.
Па за то, мила моја браћо, учимо се да и речима и делом свагда будемо благодарни свакоме а особито Богу, који је толико милостив да својим сунцем и зле и добре обасјава. Излечени болесник који се у данашњем Јеванђељу спомиње нека и нама свима буде пример благодарности, како би и свакоме од нас казао Господ Спаситељ као и оном Самарјанину: Иди, вера твоја спасла те је. Амин
- 1,3.
- Мат. 5. 44.
- Пс. 18, 1.
- Лук. 17, 17.
- 17. 19.
- II Кор. 2,10.
- Ис. 1, 2.
- Пс. 34. 12.
- Второс. 32. 19.
- Пс. 13, 3.
