НЕДЕЉА РАСЛАБЉЕНОГ
Јов. зач. 14. гл. 5. ст 1-16.
Данашње Јеванђеље говори о томе, како је Господ Спаситељ идући из Галилеје у Јерусалим на празник свратио у овчију бању (Витезду), и ту излечио 38-мо годишњег болесника. Но како се чудесно исцелење десило у Суботу, због тога се изроди, препирка између фарисеја и Исуса Христа. И уопште цела 5-та глава Јовановог Јеванђеља садржи једну од оних важних препирака између Спаситеља и његових противника, у којој се живо слика разлика између светлог и небеског карактера Сина Божијег с једне, а пакости и мржње јудејских старешина с друге стране, који су се на послетку задовољили невином крвљу божанског мученика!
У време оно, дође Исус у Јерусалим, а у Јерусалиму има овчија бања, која се Јеврејски зове Витезда, и која има пет тремова, у којима лежаше мношто болесника: слепих, хромих, суких, који чекаху да се заљуља вода.
Спаситељ је био у Кани Галилејској, где је излечио сина царевог чиновника па како се приближавао јудејски празник, по некима Педесетнице, а по другима Пасхе, зато и он дође у Јеруса лим. Христос је у време празника долазио у Јерусалим зато, што се онда скупљало много народа, а особито побожног, па је проповедајући и чинећи чуда многе к себи обраћао. Овчија бања била је на „овчијој капији“о којој и Нејемија говори,1 и која је добила име јамачно од бање, а бања се опет зове тако или зато што су се ту прале овце, које су биле намењене за жртву или зато, што су се ту продавале. Овако је бања позната и због своје лековите воде а данас се зове Богородичина благајница. Ова је бања била преобраз новозаветног крштења. Јер као што је она лечила болести, исто тако и ова је; разлика је само у томе, што је Овчија бања лечила телесне, а хришћанска бања крштења, лечи душевне болести и што је прва лечила само по неколико пута у години, а друга лечи увек и на послетку прва је лечила при. силаску анђела а друга лечи при силаску Св. Духа. Овчија бања имала је унаоколо пет притвора, пет оделења испод стреје, које су два реда стубова држали и у тим притворима чекали су болесници да се вода узмути јер је само тада лечила.
Јер анђео Господњи силазаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који је најпре улазио пошто се замути вода, бивао је здрав, па ма каква болест да је на њему.
Бања је дакле лечила само једанпут у години и то незнано кад, па и ако је сила Божија неограничена и његова благодат бескрајна један пут је и само једног лечила јер је и закон дат сам једном јудејском народу, а бања хришћанског крштења лечи увек и све, јер је и Јеванђеље дато целоме свету. Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље свакоме створењу, па ко узверује и крсти се, спашће се, а ко не верује осудиће се казао је Господ Спаситељ.2
И онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
Јеванђелист не каже, ни одакле је ни које онај болесник! Напомиње само да је сиромах и да 38 година болује хотећи тиме да нам претстави, како величину и тежину болести тако и надприродну силу која га је излечила.
Кад виде Исус овога где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: хоћеш ли да будеш здрав?
Дуговремени болесник чекајући 38 година да се вода замути показао је тиме већу и бољу сталност и стрпљење од других па зато се Спаситељ к’ њему и обраћа учећи нас тиме, да Бог онима помаже, који имају постојану наду на небо а и народна пословица каже: трпљен спасен. Међутим, Спаситељ му не каже: хоћеш ли да те излечим! јер је знао да га болесник не познаје, већ га пита: „хоће ли, жели ли, да буде здрав! и то не зато, што није знао какав ће одговор добити, а особито кад болесник већ 38 година болује, већ зато, да би и други видели његову сталност и издржљивост.
Одговори му болесни: да, Господе, али немам човека да ме опусти у бању кад се вода замути; а док ја дођем други сиђе пре мене.
Из ових речи види се, да је овај болесник био сирома и без сродника. Међутим и ако за тако дуго време није могао добити реда да благовремено уђе у купатило ипак је не само био постојан у нади, да ће и на њега доћи ред, него због тога се није тужио ни на Бога нити на ближњега па се на послетку не усуђује ни Спаситеља да моли за помоћ. Тридесетосмогодишње лежање овога болесника у бањи, на месту, где увек има доста људи, који се никад не хтедоше смиловати да га у воду спусте, уверава нас, да су Јудеј и у оно време били и сувише немилосрдни.
Рече му Исус устани, узми одар свој и ходи. И одмах оздрави човек и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше Субота.
Заповедајући Спаситељ болноме да и постељу са собом узме и иде, хтео је тиме да увери своје непријатеље, да је он заиста свемоћни Господар целе природе. Ово је чудо народ задивило, но, код старешина изазвало је гунђање, бајаги што је болни излечен у Суботу, али у истини зато, што их је чудо разљутило па је и проузроковало гњев њиховога пакосног Фарисејског срца, па зато:
Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: данас је Субота, и не ваља да носиш одар.
Злобни Фарисеји несмејући ништа да кажу Спаситељу, који је по њиховом мишљењу нарушио закон о Суботи, укоравају излеченог болесника! Хо, баш по Св. Писму, закон о празновању старозаветне Суботе, која је сада замењена са Недељом, ниуколико не забрањује старање о преким потребама, како телесним тако и душевним, па ни надгледање саме животиње, а камо ли страдајућег човека. И тако, на овај дан дозвољава се вршење нужних послова, а наређује чињење дела љубави, што је и Спаситељ овом приликом учинио.3
А он им одговори: онај што ме излечи, он ми рече: узми одар свој и ходи. А они га запиташе: Ко је тај човек, који ти рече:
узми одар свој и ходи? Но, излечени није знао ко је; јер се Исус
уклони, почем много људи беше на том месту.
Сиромах не противећи се Фарисејима ипак дубоко уважава и слуша онога, који га је само са једном речи излечио, па и ако није знао ко је његов добротвор. Спаситељ се беше уклонио да би избегао похвале од стране народа а тиме прекратио и гунђање неблагодарних и пакосних Фарисеја.
А потом, нађе га Исус у цркви и рече му: ето си здрав, сад више не греши, да ти не буде горе.
Спаситељеве речи: Здрав си и више не греши уверавају не само о томе, да је Исус Христос истинити Месија, него да је и дуговремена болест излеченога била последица његових грехова, па зато му Спаситељ и налаже, да се убудуће чува грешења, јер му, каже: може ти бити и горе, тј. може бити осуђен на вечне муке, јер само ад може бити гора казна од 38-мо годишње тешке болести, а у крајњој нужди и усамљености.
Болесник је на сваки начин због кратког задовољавања неких својих страсти изгубио најважнији део свога живота, но зар се то исто и данас не догађа пијаницима, сластољупцима, развратницима и другима?
А човек отиде и каза Јеврејима: да је оно Исус који га излечи:
Благодарни исцељеник јавио је Јудејима, ко га је исцелио, али не у намери да га изда већ да га као благодаран прослави.
1. Нејем.3,11 и 12,39
2. Мар.14.16-16
3. Мар.2,23-28
БЕСЕДА НА НЕДЕЉУ РАСЛАБЉЕНОГА
Сад си здрав; више не греши, да ти горе не буде. (Јов. 5, 14.)
Побожна браћо!
По науци светог Писма, сваки је грех неко безакоње. И заиста, др. сл. сваки грех нарушава неки закон и по томе, да нема закона не би било ни греха. Закон опет по томе праведно каже, да грех омаловажава и нарушава вољу Божију. И тако, при сваком греху човек увек у место закона поштује своју слепу жељу, и у место воље Божије он слуша своју рђаву вољу и своје погрешно мишљење, па због тога кад човек греши он бива непријатељ Божији и бива недостојан његове божанске милости и небеских дарова. Видите дакле колико је зло грех, па зато је и болесник о коме нам данашње Јеванђеље говори, због греха 38 година тешко боловао.
Све што закон захтева своди се на двоје: пpво да чинимо оно што је добро и праведно и друго – да не чинимо оно, што је рђаво и неправедно, па због тога грех, који је нарушавање закона састоји се: прво – у неиспуњавању онога што закон налаже и друго – у чињењу онога што закон забрањује. И тако, греши сваки онај, који туђу ствар упропашћава, али исто тако греши и сваки онај који своја добра не употребљава на корист других људи, јер закон.Божији заповеда нам, не само да нашем ближњем не чинимо штету, него и да га помажемо,. Исто тако греши и сваки онај, који лаже и друге обмањује али такође греши и онај, који зна за истину, па ћути и неће да је каже, а и то је на штету других. Дакле, грех не бива само онда кад човек чини зло, него и онда кад човек не чини добро а може да га чини.
Сваки слободан човечији рад изражава се и бива на три начина и то: прво, преко разума и жеље; друго, преко речи и говора и треће, преко рада и дела, па зато је игрех тројаки. Или је мислима, тј. нечисте мисли, рђаве жеље, и зли замишљаји и намере. И тако, кад неко има у памети и у срцу оваке мисли, он греши јер осим тога што се од злих и рђавих мисли рађају и зле и рђаве речи па и зла и рђава дела, оне још и душу човечију каљају, те она бива нечиста и непобожна.
Друга врста греха састоји се у злим и рђавим речима, које се јасно примећују у лажи и превари, у непобожности и кривоклетству, у осуђивању и оговарању другога и у саблазним и срамотним разговорима Но исто тако грех је и оно, кад имамо прилику да кажемо нешто добро, а ми нећемо него прећуткујемо.
Трећа врста греха састоји се у неваљалим и забрањеним делима као што су: убиство, крађа, пијанство и уопште рђаво владање.
Без сумње да се сви грехови не налазе код једног човека, али је истина, да сваки грешник носи у себи семе свију грехова, као што и праведник носи у себи семе свију врлина.
Исто тако истина, је, да се ни сви грешници не налазе на једном и истом степену моралног пада и покварености. Први стенен греха, јесте, кад човек почне да чини једно или више дела, које закон забрањује, али међутим још не воле грех и још не заборавља да се каје, па и ако његово кајање не рађа добрим плодовима. Други је степен греха кад зла и рђава дела пређу у навику и страст па тако постану закон живота, али, међутим, још није престала и жеља за поправком и одвратност према греху. А трећи је степен кад човек толико напредује у злу и покварености да већ мисли, е му је немогуће да не греши, па тако заборавља и на закон и на страх Божији и греши без икаква кајања!
Исто тако, и грешно стање различно је и има га више сорти. Тако човек неки пута греши из незнања следујући слепо своју злу природу и рђаве примере, па тако чини много шта и немислећи да се то противи и закону и природи. У оваквом стању обично се налазе они, које није обасјала животворна светлост хришћанске вере. Но, постоји и стање душевног небрежења, и у таквом стању налазе се они људи, који ни мало не мисле шта је човек дужан да ради шта закон Божији заповеда. Такви људи живе онако како им се деси, а греше не бојећи се и не плашећи се ничега! За оваку сорту људи сви канони и закони налазе се у примерима и околностима, у навикама и страстима. Још постоји и стање духовног притворства а то је, кад човек добро зна, шта од њега захтева и дужност и савест па се труди да се у јавности покаже честит и ваљан, а међутим тајно ради оно, што закон забрањује. За овако владање Господ Спаситељ горко укорава фарисеје и књижевнике. Но, још постоји и стање моралне неисправности, а то је, кад се грешник ни уколико не боји греха, па јавно греши, а са упорством одбија све савете пријатеља, па се још и хвали својим греховима. А најтеже стање јесте оно, кад је грешник већ у очајању; па и ако осећа велику одвратност и према себи и према својим преступима ипак мисли, да му се грехови не могу опростити, па се зато спрема да учини и оно, што је најстрашније како против себе тако и против других. Пример за овако стање даје нам несрећни издајник Спаситељев Јуда, а последица оваког злог стања јесте самоубиство.
Кад смо се др. сл. упознали са свима родовима греха, сад је на реду да и то знамо, да је казна за грех неизбежна па и ако не дође одмах, сигурно је, да ће грешника постићи, па ма кад било, и на послетку ако га не постигне времена, постиће га вечна казна, па зато Спаситељ у данашњем Јеванђељу и каже излеченоме болеснику: ето, сад си здрав, више не греши да ти и горе не буде. Но кад човек 38 година у нужди и усамљености тешко болује, онда шта му може горе бити од вечних мука? Но, грех нас сусреће на сваком кораку. Где год човек стане и кудгод се окрене, свуда наилази на искушење и замке; свуда му прети опасност од греха а по науци Св. Писма и мисао срца човечијег зла је од малена.1 Због тога, др. бр. будимо храбри и јуначни, а у очајање никад не падајмо знајући добро, да је небески Отац пун милости према кајућем се грешнику. У нашој Цркви установио је Господ Спаситељ тајну кајања, и ми помоћу искрене исповести и кајања можемо се не само ослободити од казни за грехове, него смо сигурни да и савршени опроштај можемо добити. Грех свој познао сам и кривице своје, каже пророк Давид, нисам затајао, исповедио сам Господу пресштупе своје и он је скинуо с мене кривицу греха мога. Амин.
1. Бит.8,21
