УСПЕНИЈЕ (Вел. Госпојина)
Лук. зач, 54. гл. 10. Ст. 38-42. игл. 11. Ст. 27-28.
Јеванђеље данашњег празника чита се и на Малу Госпојину и тамо је већ протумачено (види стр. 519).
БЕСЕДА НА УСПЕНИЈЕ (вел. Госпојину)
Побожна браћо,
Кад је пресвета Богородица чије успеније славимо данас, од Арханђела Гаврила примила благовест о ваплоћењу Бога, отишла је да посети праведну Јелисавету, мајку Св. Јована Крститеља. Па кад је Јелисавета, пророшким духом, познала пречисту деву као Мајку Божију па је као такву и поздравила, онда је пресвета Богородица испуњена такође пророшким духом. И заиста, ово пророштво богомајке деве испунило је се, јер од онога дана, од како је спасоносна светлост светог Јеванђеља засветлила преко Апостола сви родови земаљски славе и величају преблагословену деву и благосиљају њено пресвето име. Наша света православна црква слави успомену многих чудесних догађаја из живота њеног и то од зачећа и рођеења до њеног славног упокојења. Све хришћанске цркве украшене су њеним светим иконама а сви хришћани, који јој се са живом и топлом вером обраћају удостојавају се и њене велике, помоћи па с тога је и славе сви родови земаљски.
Но запитајмо се, бл. сл. зашто још сви родови земаљски славе и величају пречисту деву? Зашто је и праведно и достојно да је славе?
На првом месту Божијој мајци приличи слава и величаније због њених богоподобних врлина. Нема сумње, да је богомајка најдивнији украс, највећа част и слава целога човечанског рода, јер је њоме људска природа узвишена на највећи ступаш моралног савршенства. Она је сва добра, као што је Св. Дух казао, и у њој нема порока почем је њу очистила благодат Божија. Основ свију врлина јесте побожност и топла вера према Богу а пресвета дева Марија потпуно је била украшена овим двема врлинама. Рођена средством молитве и посвећена Богу, она је благовремено познала своје високо назначење и опредељење, па као чиста и невина жртва она је се савршено одала светој вољи Божијој. Као дете од три године пречиста дева оставља родитељски дом и одлази у храм Господњи да тамо посвећена Богу проведе године своје младости у миру, тишини и молитви. Као што је прва жеља њеног живота на земљи била, да све дане свога земаљског живота проведе у храму Господњем, тако је и њена последња жеља била, да што пре пређе на небо у дом свемогућега, као што је и било.
Но осим побожности и топле и постојане љубави према Богу, Богомајку је красила и ретка врлина смерности, па с трга је она и живела далеко од света и његових сујета. Ова њена неизмерна смерност јасно се види и у речима, које је арханђелу казала, рекавши: Ево служавке Господње, нека ми буде по речима твојим. Па ипак др. сл. исповедивши своју смерност она је показала и своју преславну величину кад је рекла; Нека велича душа моја Господа и нека се радује дух мој Богу Стаситељу моме; јер је погледао на смерност служавке своје и ево, од сада славиће је сви родови земаљски, 2 што је сасвим и праведно, јер је она достојно послужила великој тајни Божијег оваплоћења а ради људског спасења.
Но и тешке је жалости и велика страдања претрпела преблагословена дева, али стрпљење је њено било велико, безпримерно, неисказано. После чудесних догађаја, који су били по рођењу богочовека, сина њеног и по којима је могла знати да се преко ње извршава жеља израиљска и очекивање народа, први је њено срце ранио богопримац Симеон, кад је казао за богомладенца: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак противу кога ће се говорити. А и теби самој проћиће нож душу 3и ово пророштво испуњавало је се за све време њеног пресветог живота. Но и небројене друге врлине украшавале су деву Марију па зато она и јесте благословена међу женама.
Достојно је дакле, бл. сл. да славимо и величамо пресвету Богородицу због толиких њених врлина и савршенства, но праведно је да ј е сви родови земаљски славе и с тога, што ј е она као мај ка Бога и спаса нашег Исуса Христа прва послужила делу људскога спасења и искупљења. Ева, прва жена, свагда ће код нас остати пуна части и достојанства, јер је мати свију нас па с тога ју је Адам и назвао животом. Но какав је тај живот, што му је Ева мати? Тај живот пун и препун греха и ништавости свагда је пратила жалост и несрећа. Он је свагда био отрован отровом болести и свагда је се свршавао смрћу и то вечном, јер ми рађајући се у свету само телесним рођењем, рађамо се само по слици и придици падшег Адама; рађамо се грешни и потчињени суду и гњеву праведнога неба! Но Богомајка Марија јесте мати истинитог живота и вечног спасења, које нам је даровао њен свемоћни Син Господ Исус Христос, који нас је искупио од греха и смрти својим божанским животом, крсном смрћу и животодавним васкрсењем.
Мајка Христа Бога бл. сл. јесте снажан помоћник у делу нашег спасења и моћан посредник наш код небеске правде. Ми непрестано својим гресима вређамо преблагог Бога па с тога се и удаљавамо од његове безграничне милости и благости а навлачимо на себе казни, које се јасно виде у бедама и невољама, које вас окружавају. И истина, да божији светитељи и угодници посредују за нас код Бога и много нам помажу, 2 но иако нам, светитељско посредовање много помаже, а да колико ли нам помаже посредовање пресвете Богородице пред њеним Сином и Богом? Она је светија од свију светаца а као мајка Божија она и више слободе има пред Престолом благодати. Она је царица света и њу слушају и анђели свети, па с тога она и има сву моћ и сва средства да нам помогне у нашим недаћама. Докле је пресвета Дева на земљи живела она је, као истинита мајка била радост, утеха и спас свију, који су јој долазили; но кад је славно узета на небо, она се телесно јавила светим Апостолима и дала им значајно обећање даће с њама увек бити.
Па с тога, бл. сл. како ћемо најдостојније да славино и величамо мајку Бога нашега? Најлепше је да је славимо арханђелским поздравом: Радуј се благодатна Маријо, Господ је с тобом. Но славимо браћо Св. Богородицу како својом вером, тако и надом на њену помоћ. Исповедајмо пред њом све жалости срца нашег и све потребе и тела и душе наше, јер је њена радост и слава у томе, да обасипа милошћу и доброчинством све, који јој се искрено моле. Но најдостојније јесте да Св. Богородицу славимо подражавајући њеним врлинама. Па с тога, трудимо се, мила браћо, да свагда будемо украшени онаквом побожношћу каквом је се красила и света Богородица; угледајмо се на њену смерност и њено стрпљење, одликујмо се, чистоћом и тела и душе као и она, не би ли се и ми удостојили да будемо живи станови и храмови Господа Бога и Спаситеља, који је казао: Ко ме љуби и верује тај и заповести моје испуњава, а који љуби мене љубиће и њега мој отац; и к’ њему ћемо доћи и у њега ћемо се станити.
О преблагословена дево, чувај твојом светом заштитом све, који данас празнују твоје преславно успеније а својим молитвама уведи нас и сву браћу у царство Сина твога и Спаситеља нашега, коме нека је част и слава ва веки веков. Амин.
1. Лук. 1, 47.
2. 2, 35.
3. Јак. 5, 17.
