БЛАГОВЕСТИ
Лук. зач, 3. гл. 1. ст. 24- 38.
Данашње Јеванђеље говори о томе, како се анђео Гаврил јавио деви Марији у Назарету Галилејском и благовестио јој, да ће она родити Спаситеља света.
Оних дана затрудне Јелисавета жена Захаријина, па је се крила пет месеци говорећи; Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
Оних дана тј. кад се Захаријина чреда при цркви свршила и он се вратио својој кући – тих дана дакле зачела је његова жена Јели-савета, па је то крила а јамачно срамећи се, што је као већ жена у годинама зачела. Јелисавета је ово крила пет месеци а у шестом анђео се јавља деви Марији, која одмах после тога догађаја одлази к’ Јелисавети, код које остаје три месеца (ст. 56) а затим се враћа дома и Јелисавета рађа Св. Јована (ст. 57). На послетку, 6. месеци доцније рађа се и Месија у Витлејему јудејском. Господ је Јелисавету избавио од укора међу људима зато, што су родитељи који деце нису имали, сматрани за тешке грешнике, због чега им Бог и не даје деце.
А шестога месеца посла Бог анђела Гаврила у град Галилејски по имену Назарет а к’ девојци обрученој за мужа по имену Јосифа из дома Давидова; и девојци беше име Марија. И кад уђе к’ њој анђео рече: Радуј се благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
А шестога месеца тј. од зачећа Св. Јована.
О обручењу (просидби) деве Марије за Јосифа види Другу књигу „Тумачење Јеванђеља“ стр. 334-336.
Из дома Давидова тј. од фамилије цара Давида био је су и Јосиф и дева Марија.
Поздрав: Радуј се био је опште познат и најмилији код Јудеја 1 па ево и анђео тако поздравља Богомајку, коју назива благодатну с тога, што ју је Бог обдарио особитом и изванредном милошћу удостојавајући је да буде мајка Спаситељева.
А она видевши га (анђела) поплаши се од речи његове и помисли: какав би то био поздрав?
Изненадни и неочекивани појава анђела, начин његова поздрава и величина онога што јој јавља све то поплашило је смерну деву, па с тога је и мислила о томе неочекиваном поздраву.
И рече јој анђео: Не бој се Марија! јер си нашла милост у Бога. И ево затруднећеш, и родићеш сина, и надени му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се син Највишега и даће му Господ Бог престо Давида, оца његова. И цароваће у дому Јаковљеву вавек и царству његову неће бати краја.
Анђео је разумео стање девино, па је сад храбри и слободи, говорећи не бој се, Марија, јер ти се јављам као пријатељ, који је послан од стране божије да ти каже, да се данас испуњавају речи пророка Исаије, који је казао: Ето девојка ће затруднети и роди ће сина и наденуће му име Емануило (с нама Бог, Бог у телу) и он ће бити велики тј. славан, као што су и пророци предсказали и као што нам је то посведочила и његова историја. Спаситељ Господ Исус Христос и кад се узме само као човек јесте не само велики него и највећи. Тек у 30-ој години, из сиромашне породице, из куће једног дрводеље, нешколован, без политичког уплива а између презрених назаретских грађана, па ипак имао је своје последоваоце, који су ради њега оставили и родитеље и породицу, и отаџбину и све. Оптужен пред Синедрионом као богохулитељ а пред државом као бунтовник осуђен је на најпрезренију смрт, на распјатаје на крсту! Па ипак учио је науку, која је победила и јудејски фанатизам, и римску силу и грчко себичњаштво, па на послетку осуђенога, презренога и распетога на крсту за кратко време сви обожавају, клањају му се и признају га за Бога. Са његовом науком варвари су цивилизовани, лично понижавање уништено је, човек је из амбиса покварености и деморализације узвишен на ступањ достојанства чеда Божијег. Ови народи рачунају своје историјске догађаје од дана његовог рођења а називајући се његовим именом сви се поносе. Цареви потпомажу и служе увећавању Христовог царства а науке говоре у корист његову. Богаташи и сиромашни, једни са материјалним благом а други са духовним, са пожртвовањем и самога живота, служе распростирању Христове науке. Дакле, збиља је син деве Марије велики и највећи. Он је не само на престолу Давидовом него његовом царству и нема краја. Он је наш цар, првосвештеник и пророк. Цар је јер својим свемогућством управља црквом и брани је од непријатеља, Свештеник је, почем нас је својом жртвом смрћу на крсту помирио са Богом и пророк је, јер нам је објавио вољу божију.
А Марија рече анђелу: како ће то бити кад ја не знам за мужа!
Ово питање посведочава, да пресвета дева није сумњала у речи анђелске али није разумевала, како ће то бити. Захарије на против, сумњао је у речи анђелске. Проста и млада дева верује, а научен и практичан свештеник Захарије сумња у божија обећања! Но и Свето писмо каже да: што је просто пред светом, оно избра Бог да, посрами премудре: и што је слабо пред светом, оно избра Бог да посрами јаке. 1
И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила највишега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето и назваће се Син Божији.
Као што се при створењу света, Дух Свети носио над водама 2 и осењавао их, тако он и сада у новом створењу осењава деву. Но као што свет није постао Духом Светим, него Словом Божијим, тако се и сада Син рађа од Оца при осењавању Св. Духа. Наша света вера учи нас, да је Бог један по бићу но тројичан по лицима: Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети. Отац је нерођен, Син се вечно и натприродно рађа од Оца, а Дух Свети вечно и натприродно исходи од Оца.
И ето Јелисавета твоја тетка и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом. Јер у Бога све је могуће, што рече.
Бог награђујући веру пречисте и побожне деве јавља јој, да: је у другом стању и стара нероткиња Јелисавета. Ово јој јавља још и с тога, што се оба ова догађај а тичу једног предмета, доласка Месије.
Дева сад не само што верује него још и пристаје и прима да јој буде као што Божији анђео каже, па с тога се од тога часа и удостојава да буде мајка Божија.
1. 7, 14.
2. I Кор. 1, 27.
БЕСЕДА НА БЛАГОВЕСТИ
Бл. сл.
Цар Соломон, који од Бога беше добио сву светлост мудрости за испитивање тајни у природи, кад је све прегледао што је као човек
могао видети и на небу и на земљи, и све што је пропало, што јесте и што ће бити нашао је: да свешто је на свету под сунцем није ништа ново.
Али на данашњи дан ево Бог учини нешто ново што није никад било нити ће више икад бити! То ново дело учини свемогући Господ на благовести благодетне деве Марије, која на данашњи дан остајући дева поста мати, али мати Божија. Ово је заиста двојако чудо, јер је највећа тајна наше православне вере.
Кад је дошло време да Бог Отац пошље свога јединородног Сина на земљу да се оваплоти, послао је најпре свога Арханђела Гаврила у Назарет, град галилејски ка деви Марији, да је поздрави са речима: радуј се благодетна, Господ је с тобом, благословена си ти међу женама и да јој још каже, да је Бог њу изабрао да буде мати његовог Сина, да роди Спаситеља васељене. И гле, све околности које су се на данашњи дан десиле потпуно одговарају божанским благовестима. Најпре је требало да се јави благове сник Гаврил Арханђел, јер тајна данашњег празника и није ништа друго него натприродна веза двеју природа божанске и човечанске и то у једном лицу Сина Божијег, који је савршени Бог и савршени човек, а и Гаврил значи; човек и Бог.
Требала је ова тајна да буде у Назарету, јер се њоме освећује људски род при спајању људске природе са божанском, а и Назарет значи: освећење. Требало је да буде Март месец, јер је у то време било и створење света, па у исто време требало је да буде препорођај света. Тада је земља први пут без семена израсла из себе разна растиња па и сада први пут дева без мужа зачиње. Но исто тако стоји и са рођењем Јована Крститеља, Спаситељевог претече. Он је зачет на 6. месеци пре Спаситеља онда, кад је летње равнодневство, тј. кад светлост дана почиње да опада а ноћи да расте, а Спаситељ 6 месеци доцније, тј. кад се ноћ смањује а светлост дана увећава, јер беше дошло време да престане законска старозаветна светлост, као што беше и светлост Јована Крститеља, и да наступи благодетна, хришћанска светлост која од Спаситеља започиње!
Све су, дакле околности данашњег дана чудновате али највеће је чудо дева, која је у исто време и мати. Но и то највеће чудо савршено одговара великој тајни данашњег празника. Јер Спаситељ Исус Христос постајући човек и остајући Богом, постао је оно што није био и остао оно што је и био; па и дева Марија постајући мати и остајући дева, постала је оно што није била, и остала је оно што је и била! Спаситељ је Син, рођен без оца; а и дева Марија јесте мати родивши без мужа. И заиста врло је велика разлика између Бога и човека, али Спаситељ Бог поставши човеком није престао бити Богом, но такође је велика разлика између деве и матере па и дева поставши матером није престала бити девом! Али такав Син и требало је да има такву Мајку, за коју и Свето Писмо каже: да је сва чиста, да порока код ње, нема, да је светла као сунце и изабрана као месец (Пес. над Пес. 4), па зато јој и арханђел каже: Радуј се благодатна, Господ је с тобом; благословена си ти међу женама. Но то је и пророк Исаија на 800 година пре Спаситељева рођења прорекао казавши цару Ахазу: да ће дева зачета и да ће дева родити сина и да ће му бити име Емануил, што значи: Бог у телу, или Богочовек.
И ову велику тајну данашњег празника, др. сл. учини преблаги Господ за спасење света. Јер најблагородније божије створење, човек, стењао је преко 5000 година под теретом греха и ропства човекоубице сатане. После пада човечијег у рају и после поцепаног завета између Бога и човека, беше се отворила велика пропаст изме ђу творења и Творца. Бог се беше удаљио од човека и човек беше удаљен од Раја. Пламени мач истера наше праоце из места среће и блаженства и отера у свет ништавости и сујете. Од тога часа цео људски род отпоче да трпи зле последице греха и до дна чаше да испија сву горчину беда и невоља. И тако човек изишавши из Творчевих руку: свет, чист и срећан, гледајући Бога и слушајући га као учитеља, као син Оца; човек власник велике мудрости и господар све животиње; човек, слика и прилика божија, створење, нешто мало мање од Анђела, увенчан славом и чашћу цара земаљског тај и такав човек постаде жртва греха и смрти, роб нечастивог и житељ Ада!
Од тога времена др. сл. васељена постаде место беде и невоља, место несрећа и сујете, а човек се толико понизи и помрачи, да је уместо вечнога Бога почео обожавати смртнога човека, птице и четвороножну животињу. 1 Људи почеше служити идолима, своје синове и кћери приносише им на жртву и као што прор. Давид каже, сва се земља оскрвни делима људским. 2
При толикој дакле несрећи и заблуди палога човека на данашњи дан погледа Бог на људе и сиђе Господ са неба на земљу да би се и човек са земље на небо могао попети, а за ово велико дело изабра пресвету деву Марију која беше изабрана из свију земаљских родова да позајми тело Спасу васионе. Но при овом препорођају света бива и највеће чудо. Јер при створењу света Адам позајмљује тело Еви, почем је она од његовог ребра створена; а при препорођају света, кћи Евина – Богородица – позајмљује тело новом Адаму, и тако на данашњи дан одужује дуг, који је Ева дуговала! Тамо Адам без жене и деве производи жену а овде дева без мужа рађа богомужног човека. Па као што је Адам и после узетог му ребра остао цео и неповређен, тако и дева Марија после рођења Сина, остаје непорочна и неповређена. Бог дакле постаје човеком и човек постаје Богом, а све ради спасења света.
Оволику нам дакле добит донесе данашњи празник божанских Благовести!
Но стењао је човек до искупљења под теретом злих последица свога добровољног греха, па зар и данас, др сл. не стење свет пред теретом беда и невоља а и опет због својих грехова? Зар и данас не стењу народи под теретом несрећа и неприлика? Зар и данас не стењу појединци под теретом несрећа а такође због својих грехова? Но трпеће свет и трпеће људи све донде, докле се не поправе и својим животом не буду подражавали животу Пресвете Богомајке.
Бог је сишао са неба да би се и човек могао попети на набо, па као што је силазак Бога на земљу објавио весник благе, пријатне вести, Арханђел Гаврил, рекавши пресветој деви: Радуј се, Господ је с тобом; тако је и Господ и свакоме човеку дао Анђела Хранитеља да га чува и да га спасава од терета греха, од терета беда и невоља. Но како човек као биће слободно и разумно, као слика и прилика божија, треба своје спасење и сам лично да заслужи, то смо и ми дужни, да свој живот часно и богоугодно проводимо, а и кад грешимо треба да се кајемо, јер Бог кајућег се грешника прима; Бог је са неба и сишао те се родио од пречисте деве да човека спасе, а ради тога и страдао је на земљи да грешник не погине.
Но вратимо се опет, бл. сл. на славу Богомајке, чије Благовести празнујемо данас. Она је мати Спаситеља света, мати Сина Божијег, па с тога се са чашћу и божанством узвишава над свима матерама овога света, па с тога је и славе сви родови земаљски. Но шта велим, она се са славом и светошћу још уздиже не само над свима светитељима него и над анђелима, јер бити мајком Божијом значи удостојити се такове части, која је равна части Божијој. Уздигните се душом др. сл. горе до неба па ћете видети, са једне стране Бога Оца, у средини деву Марију и с друге стране њеног Сина, сина Божијег Спаситеља света.
Па стога кад смо болни и тражимо лека; кад смо сиротни и тражимо хлеба; кад смо страни и тражимо склоништа; кад смо срећни па желимо да у срећи останемо; кад смо сирочад и тражимо заштите немојмо очајавати већ се са искреном хришћанском молитвом обратимо деви Марији, мајци Божијој, и она ће нам помоћи. Истина је, да Бог по милости прима и посредовање светаца кад се на њих обраћамо, али, кад молимо пресвету деву Марију да она за нас посредује, онда ће нам преблаги Спаситељ више помоћи јер је он Син деве Марије па кад је нама дао закон, да сваки син поштује и слуша своју мајку, то и он, као њен син воле тај закон. С тога др. сл. не изостављајмо никад у нашим молитвама пресвето име деве Марије, мајке Божије, која је благословена међу женама јер је Господ с њоме.
1. Рим. 1, 23.
2. Пс. 106.
БЕСЕДА НА БЛАГОВЕСТИ
Благочестиви хришћани,
Данас је објављена свету од векова сакривена тајна неописаног оваплоћења Сина Божијег а ради спасења људског рода. Данас је, по речима Архангела Гаврила Син Божији тело постао и примио човечију природу у пресветој утроби преблагословене деве Марије. Од данас, побожна браћо, почиње чудесан нови живот Онога, који од вечности живи! Данас је почетак ове неописане славе од које се узвисила наша природа у лицу Сина Божијег и Пресвете деве Марије, мајке Божије, па с тога и Св. Црква умесно данас пева.
Но према свему овоме, шта смо ми дужни да чинимо на данашњи дан? Поклонимо се, браћо, побожно и благодарно пред Христом Спаситељем нашим, који није презрео природу нашу и који је ради пас себе понизио примивши на се образ слуге! Преступивши свете и животворне заповести Господње ми смо праведно били потпали под вечну осуду правде небеске, али Син Божији беше жртва на нас и спасење људи од вечне осуде претрпивши ране за грехове наше и мучења тешка за безакоња ваша! Својим страдањима на крсту и смрћу на Голготи, Син Божији поцепао је књигу грехова наших, приближио нас Богу и Оцу и даровао нам право да будемо чеда Божија!
За љубав кушања забрањеног плода у рају, ми бејасмо осуђени на вечиту смрт. Али Господ наш Исус Христосе да би нас спасао и оживео, дао нам је благодет Св. Духа и даровао је своје пречисто тело и пресвету крв своју као залогу нашег будућег васкрсења и вечног живота. Нека је слава и хвала ва век Спаситељу нашем на оваквој његовој неисказаној љубави, неописаном милосрђу и безграничном човекољубљу.
Но хвалећи и славећи милосрђе и човекољубље Бога свемогућег праведно је и дужност је наша да славимо и његову пресвету мајку, која је учествовала у великој тајни нашег спасења. Њена анђелска невиност учинила ју је достојним извором светости те је позајмила и тело и крв Сину Божијем а тиме је постала и узрок и нашег блаженства и спасења. Са овог материнског човекољубља Богомајка је свагда поштована као утешитељка жалосних, као заштитница невиних и као спас грешних, па с тога јој се и сваки хришћанин за помоћ обраћа, но с тога Богомајци и приличи слава и величаније. Пресвета дева Марија јесте најдивнији украс и највећа част и слава целог човечанског рода, јер је њоме људска природа узвишена на најваши ступањ моралног савршенства. Она је сва добра, као што је Св. Дух казао, и у њој нема порока, почем је њу очистила благодат Божија. Рођена средством молитве и од раног детињства посвећена Богу, она је благовремено познала своје високо опредељење, па као чиста и невина жртва, она се потпуно и одала светој вољи Божијој. Као што је прва жеља њеног живота на земљи била, да све дане проведе у храму Господњем, тако је и њена последња жеља била, да што пре пређе на небо у дом свемо гућега, као што је и било. О, нека би преблаги Бог дао, да и наши Српски родитељи васпитавају своју драгу децу по примеру Пресвете деве Марије, која се осим побожности, особито одликовала и врлином смерности, која свакога краси. Због свега тога и Св. црква радосно слави Богомајку величајући је. Но величајући ћерку Јоакима и Ане, Св. Црква частвује и човека чија се природа у светој Богородици узвисила до оволиког степена!
И заиста, драга браћо, први циљ Преблагога Бога кад је човека створио био је у томе да га учини учесником своје славе и благости. Бог је човека створио по својој слици и прилици, али зато, да на земљи чини добро и да се врлинама одликује. Чинећи добро ми се уподобљавамо Богу и тиме постајемо достојни и небеског блаженства. Радимо дакле само оно што је добро а негујемо и код себе и код деце наше веру, наду и љубав чувајући се злобе и пакости, оговарања и сваке неправде. У нашим нуждама и недаћама немојмо никада очајавати, него се искреном хришћанском молитвом обратимо деви Марији, Мајци Божијој. и она ће нам помоћи. Истина је, да Господ Бог прима и посредовање светаца кад се на њих обраћамо, али Господ који је заповедио, да сваки човек поштује своју мајку, радо ће примити наше молитве, које упућујемо на Пресвету Деву Марију, његову мајку. С тога не изостављај мо никад у нашим молитвама Пресвето име Мајке Божије јер је она благословена међу женама и Господ је с њоме.
