ВЕРОНАУКА – Крај ове школске годинe

После 25 година рада као вероучитељ, од својих ученика опростио се добровољно, из здравствених разлога, прота Драган Мићић. Он је овај посао обављао од самог почетка, односно од увођења веронауке као обавезног предмета по школама, од 1991/92.године.

Вероучитељица Видосава Спасић из Велса, због одласка у старосну пензију, неће више предавати веронауку.

За ову генерацију вероучитеља, постављених од Српске Православне Цркве, веронаука је, поред преношења општих знања о Богу и Његовом пројављивању у свету и свега што је програмом и планом предвиђено,
давала могућност и подстицај да деца и родитељи у крилу своје Цркве виде, окушају и осете оно о чему су у школи учили.
Ради бољег разумевања, даћемо преглед развоја веронауке у Аустрији, који се може посматратати у више генерација:

Прва генерација од 1992 до 2002 – И ако је православна религија у Аустрији призната законом још 1988.године, са извођењем наставе веронауке почело се тек 1990, односно у Горњој аустрији 1992.године.
За вероучитеље постављани су на првом месту свештеници као и бивши учитељи матерњег језика и други, са обавезом да заврше Вишу школу – Институт при Теолошком факултету у Београду, а по предлогу надлежног епископа, зато што су скоро сви вероучитељи били српског порекла а такође и деца.
За правослану веронауку је оформљено Православно школско министарство у Бечу, под управом грчког митрополита и једног српског православног инспектора. Они су били и остали задужени за сва питања православне веронауке у Аустрији.

Друга генерација од 2002 до 2012 – уходана веронаука, почетак школовања нових вероучитеља свих признатих вероисповести: католичких, православних, муслимана, евангелистичких.., на католичкој Вишој педагошкој шклоли у Бечу;
Предавања – лекције су постали обавезни на немачком језику, чак и ако су сва деца у једној групи била српска. То је уведено како би се часовима веронауке обухватила и деца из других православних земаља: Румуније, Бугарске, Русије, Грчке итд.
У овом периоду изашао је и први уџбеник за веронауку на немачком језику: Библија у кратким причама, као обавезно и једино наставно средство.

Трећа генерација од 2012 до 2016 – нова генерација вероучитеља школованих на Вишој школи у Бечу. Паралелно раде и стари вероучитељи са дипломама из Србије.
Постављен још један инспектор, који је поред других република, задужен и за Горњу Аустрију.
Постављају се нови услови за вероучитеље: обавезно аустријско држављанство (до тада се за оне који тај услов нису испуњавали, морала тражити посебна дозвола), диплома Више педагошке школе у Бечу или одговарајуће у иностранству и знање немачког језика, степен Ц1, што одговара академском степену и благослов грчког митрополита (до тада је био благослов надлежног епископа).
Није више пожељно истицати и говорити да су већинска деца српског порекла, она се изједначавају са свом православном децом, без обзира из које земље долазили.
Изашао је и нови уџбеник: Школска Библија на немачком језику, за старије ђаке од 5 разреда.

Шта ће нам донети четврта генерација вероучитеља и деце, остаје да се види. Има се утисак да ће са запошљавањем нових вероучитеља других народности, српска деца изгубити ту и иначе танку везу са Српском Православном Црквом. Изостаће редовне информације свештеника и вероучитеља о важним догађајима у Цркви: призив Духа Светога на ученике, прослава Светог Саве, Видовдана и друго. То ће морати да се ради у крилу саме Цркве и неће бити доступно оним родитељима и деци, који и иначе не долазе редовно у своју Цркву.