О парохији

Српска православна парохија и црквена општина у Линцу (аустријска покрајина-Горња Аустрија) је основана 1969. године. До оснивања парохије и црквене општине долази на иницијативу Римокатоличког бискупа Г. Цаунера који добија извештај од својих свештеника да се на територији његове Диоцезе налази већи број православних Срба. Зато пише писмо епископу Лаврентију и моли га да у Линц, као главни град покрајине,постави православног свештеника. Епископ Лаврентије одговара да би он врло радо то учинио али је главни проблем издржавање свештеника и његове породице. Велико изненађење је било када је бискуп Цаунер предложио да ће српског свештеника ставити на платни списак својих свештеника. То је епископ Лаврентије прихватио и тако је трајало до 2000.године.

Парохија је посвећена Светом Василију Острошком Чудотворцу. На самом почетку парохија је обухватала целу територију Горње Аустрије. За првог свештеника је постављен о. Жарко Мирковић. Он је служио заједно за руским свештеником у једној бараци у Вегшајду поред Линца. Године 1972. о. Жарко бива премештен на другу парохију а на његово место долази о. Мирослав Лукић. Његовим залагањем, добиjене су просторије од методистичке цркве у Schubertstr.17. Једна сала од око 50 м2. преуређена је за богослужење. Друге две мање просторије су претворене у клуб. Ту су се Срби окупљали после молитве на ”чашицу” разговора. Уз несебичну помоћ социјалног радника г. Фата, све је изгледало веома добро. У договору са г. Драганом Бјелогрлићем иконописцом из Н. Сада, г.Фат о своме трошку наручује иконе за иконостас који опет о своме трошку ради г.Стеван Додеровић из Енса. Тако захваљујући добрим људима српски народ у Линцу добија комплетирано богослужбено место. До 1980. године о. Мирко мисионари на повереној му парохији, савесно служећи Господу и српском народу. Те године еп. Лаврентије на место о. Мирка доводи младог студента теологије о. Слободана Радојчића. Нови свештеник са пуно снаге и воље наставља рад свог предходника. Његовим доласком Ц.О. Линц креће једном узлазном путањом. Свештеник покреће парохијски лист „Гласник“ који својим информацијама помаже окупљању српског народа око цркве. Ипак још увек већи део народа остаје уз југословенске клубове који су народу нудили све и свашта само да не буду близу цркве. По потреби службе о. Слободан бива премештен на другу парохију а за пароха у Линц еп. Лаврентије поставља новорукоположеног свештеника Драгана Мићића у марту 1988. године. У мају исте године о. Драган отвара ново богослужбено место у Енсу. Циљ је био да се тиме приближи богомоља Србима Енса, Штајера и околних места. Еп.Лаврентије је ту богомољу осветио малим усвећењем у августу 1998. год. У новембру исте године бива увежен и монтиран нови иконостас са иконама у капелу у Линцу. Иконостас је у дуборезу а радио га је г. Тома Живановић из Крњева. Иконе су дело монахиња манастира Ћелије код Ваљева. Иконе са старог иконостаса су тада пренете у Енс и постављене на тамошњи иконостас који су саградили г. Урош Ројков, г. Радоје Митровић и г. Ђуро Видовић. О. Драган са толико љубави ради са народом тако да у једном моменту долази до закључка да су просторије у Schubertstr.17 мале да би прихватиле сав народ који је као по некој команди кренуо у цркву. На једном екуменском састанку о. Драган је рекао присутнима: „Лепо је то што ми причамо али је жалосно што ја немам где да примим своје вернике а , како чујем, ви имате и празних храмова који труну“. На то је римокатолички бискуп Максимилијан одговорио: „Радује ме да тако млади водите бригу о свом народу, ја ћу покушати да Вам помогнем“. На основу тог разговора бискуп је понудио о. Драгану два празна храма у Линцу. Један се налазио на Hafen-u и у потпуности је одговарао за православно богослужбено место. У септембру 1990. године еп.Константин, прота Бранко Татарин као арх. намесник за аустрију и о. Драган подписују уговор о коришћењу римокатоличке цркве у Posthofstrasse 41 у Линцу. Исте године у Новембру еп. Константин са више свештеника и ђакона освећује малим освећењем ново богослужбено место Србима у Линцу. Већ идуће године по потреби а на предлог о. Драгана из састава парохије Линц издвајају се места Енс и Штајер која са Сант Пелтеном сачињавају самосталну парохију. Та парохија добија свог свештеника.

Нови, бољи услови рада привлаче Србе са целе територије Г. Аустрије. Свештеник не успева удовољити потребама својих верника и предлаже еп. Константину да из парохије Линц издвоји град Гмунден са околином (пола покрајине). Тако 1995. год. и та парохија добива свештеника који је уједно и вероучитељ српској деци у аустријским школама. Да би живот око храма био што комплетнији потребно је било издејствовати грађевинску дозволу за градњу парохијске сале . Пуне три године се чекало на којекаква документа да би напокон у фебруару све било готово и радови почели. Градња је трајала скоро две године због финансијских проблема а пројекат је коштао око 1.300.000 аустријских шилинга. Највећи приложник за ово Богоугодно дело је г. Жељко Грубешић из Линца. У јуну 2005.године,подписан је купопродајни уговор са РКТ диоцезом у Линцу.Уговорена цена храма је 450000€ плус 1% камате на годишњем нивоу а рок одплате је јун 2015.год.Храм је подпуно реновиран и са више свештеника га је осветио еп.Константин у јуну 2006 год.Од свог оснивања до данас С.П.Црквена општина Линц је имала више председника и то: Г.Стеван Додеровић, г. Драгослав Јанковић, г. Спасоје Танасић и г. Гостимир Ђукић. Садашње место председника Ц.О. је из објективних разлога упражњено. Својим радом у Ц.О. велики допринос је дао благајник Томислав Ђенић који се у 36 години упокојио у Господу.